Ostatija or Ostraċa?

  • Božidar V. Zarković University of Priština with temporary head-office in Kosovska Mitrovica, Faculty of Philosophy, Department of History
Keywords: Middle Ages, Serbia, urbanization, mining industry, Ostatija, Ostraća, Pope Clement VI (1342-1352),

Abstract


In the letter of Pope Clement VI, which is addressed to the Serbian ruler Stefan Dušan on January 7, 1346, the places from the interior of Serbia, where Roman-Catholic parishes were settled, were listed. The letter is significant for many reasons, among other things, because it bears testimony to the process of urbanization on the territory of medieval Serbia. Settlements mentioned in the letter were urban places proved by the existence of Roman-Catholic communities in them. These communities consisted of Saxons and Latins, i.e. the miners of German origin and tradesmen who arrived from Primorje (cities on the east coast of Adriatic Sea). The letter was written in Latin, with the names of places in the way the Pope and his secretariat interpreted them, due to which, as well as due to the lack of other historical sources, their identification was made difficult. Owing to the significance, the letter was noticed early on and was frequently quoted. Nevertheless, the identification of certain places has still remained the same.

One of the places that many researchers disputed over, which even nowadays still raises doubts, is Ostacia, as it is written in the letter. An extraordinary expert in Serbian history and the initiator of historical-geographic researches, Konstantin Jireček, mentioned this place as the village Ostraċa, on the western slopes of Kopaonik. He confirmed his findings, among other things, in the Charter of the nun Jevgenija (princess Milica) and her sons Stefan and Vuk, which was willed in 1400 to the monastery of Saint Panteleimon on the Mount Athos; the Charter mentioned Ostraċa together with a well-known mine and a marketplace Koporiċe. Jireček did not change his opinion even after the publication of paper by Avram Popoviċ, who accepted the identification Ostraċa, but also said that there were no remains of mining activities in this village. Afterwards, most researchers accepted Jireček’s opinion.

An important researcher of historical geography and mining economy in the medieval Serbia, Mihailo Diniċ, on the grounds of the absence of mining activities in Ostraċa, as well as the toponymy and similarity of names, came to the conclusion that it was actually the place Ostatija in the spring area of the river Studenica on the mountain of Golija. Field research of the geologist Vasilije Simiċ confirmed Diniċ’s attitude. Nevertheless, Jireček’s opinion still prevails in the research studies.

The main opinions are supported by arguments as to why Ostacia from the Pope’s letter should be identified with Ostatija. The paper also points out the reasons due to which identification with Ostraċa still persists in the literature.

 

References

Божић, И. (1953). О јуриздикцији которске дијацезе у средњевековној Србији. Споменик САН, 103, 11–16.

Веселиновић, А. (2006). Држава српских деспота. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Гарашанин, М, Гарашанин, Д, Ковачевић, Ј, Бешић, З. (1967). Историја Црне Горе, књ. I, Титоград: Редакција за историју Црне Горе.

Дероко, А. (1950). Средњовековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији. Београд: Просвета.

Динић, М. (2003). За историју рударства у Србији и Босни. У: М. Динић, Из српске историје средњега века, Београд: Equilibrium, 455-668.

Динић, М. (2003а). Градови у средњовековној српској држави. У: М. Динић, Из српске историје средњега века, Београд: Equilibrium, 679–686.

Динић, М. (1978). Југозападна Србија у средњем веку. У: М. Динић, Српске земље у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга, 68–83.

Живојиновић, М. (1968). Аделфати у Византији и средњовековној Србији. Зборник радова Византолошког института, 11, 241-267.

Зарковић, Б. (2007). Светостефанска повеља као извор за историју рударства. У: Д. Бојовић (ур.), Манастир Бањска и доба краља Милутина. Ниш: Центар за црквене студије, Косовска Митровица: Филозофски факултет, Манастир Бањска, 73-80.

Зарковић, Б. (2008). Ибарски посед хиландарског властелинства. Баштина, св. 25, 183-201.

Зарковић, Б. (2012). Тргови и урбанизација Србије крајем средњег и почетком новог века, Докторска дисертација у рукопису одбрањена на Филозофском факултету у Београду 10. 10. 2012. године.

Зарковић, Б. (2015). Техника и технологија у рударству средњовековне Србије: проблем сазнања. У: М. Ђекић, С. Јејић (ур.), Технике и технологије кроз време. Београд: Етнографски музеј у Београду, Друштво конзерватора Србије, 81-89.

Зиројевић, O. (1987). Трагом Саса у Србији у XV и XVI веку, Новопазарски зборник, 11, 93–101.

Јечменица, Д. (2014). Поседи светогорског манастира Светог Пантелејмона у Моравској Србији. У: С. Мишић, Власт и моћ, властела Моравске Србије од 1365. до 1402. године, Крушевац: Народна библиотека, Београд: Центар за историјску географију и историјску демографију Филозофског факултета Универзитета у Београду, 183-207.

Jireček, J. (1951). Trgovački drumovi i rudnici Srbije i Bosne u srednjem vijeku. Sarajevo: Svjetlost.

Јиречек, К. (1959). Трговачки путеви и рудници Србије и Босне у средњем веку, Зборник Константина Јиречека, I, Београд: САНУ.

Јиречек, К. (1990). Историја Срба. Политичка историја, књ. I, Београд: Змај.

Јиречек, К. (1990а). Историја Срба. Културна историја, књ. II. Београд: Змај.

Калић, Ј. (ур.) (2000). Историја српског народа. књ. II, Београд: Српска књижевна задруга.

Милојевић, С. (1987). Мусићи, просопографско истраживање једне српске средњовековне породице. Историјски часопис, 33, 5-36.

Митровић, К. (2011). Сукоб барског архиепископа и которског епископа око јурисдикције над католичким парохијама у средњовековној Србији. У: С. Рудић (ур.): Споменица Симе Ћирковића. Београд: Историјски институт, 289–305.

Mitrović, М. (2015). Benediktinci na području Barske nadbiskupije i Kotorske biskupije (9. stoljeće –1571). Kotor: Ministarstvo kulture Crne Gore, Kulturni centar „Nikola Đurković“ / Gradska biblioteka i čitaonica Kotor.

Мишић, С. (2010) (ур.). Лексикон градова и тргова средњевековних српских земаља. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Мркобрад, Д. (2003). Значај Трепче у оквиру копаоничког рударства средњовековне Србије. У: Р. Бунарџић, Ж. Микић (ур.): Споменица Јована Ковачевића. Београд: Српско археолошко друштво, Универзитет у Београду Филозофски факултет, 249-262.

Мркобрад, Д. (2005). Српско рударство у привреди Косова и Метохије – средњи век. У: С. Карамата, Ч. Оцић (ур.), Срби на Косову и Метохији, Београд: САНУ, 379–395.

Поповић, А. (1906). Горњи Ибар средњега века. Годишњица Николе Чупића, XXV,166–222.

Поповић, А. (1907). Горњи Ибар средњега века. Годишњица Николе Чупића, XXVI, 143–190.

Popović, M. (1972–1973). Manastir svetog Petra de Campo.Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, 27–28, 311-338.

Пурковић, М. Ал. (1934). Авињонске папе и српске земље. Пожаревац: [б. и.].

Пурковић, М. Ал. (1978). Кнез и деспот Стефан Лазаревић. Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.

Радојичић, Ђ. Сп. (1973). Мркшина црква и „Штавско господство“, Старинар, 12, 41–44.

Simić, V. (1951). Istorijski razvoj našeg rudarstva.Beograd: Izdavačko-štamparsko preduzeće saveta za energetiku i ekstraktivnu industriju Vlade FNRJ.

Симић, В. (1958). Рејонизација и карактеристика средњовековне рударске делатности у области Копаоника, Весник Завода за геолошка и геофизичка истраживања НР Србије, 357–393.

Simić, V. (1975). Rudarstvo gvožđa u Kopaoničkoj oblasti, Rudarski glasnik, god. XIV, sv. 2, 77–87.

Simić, V. (1975а). Staro rudarstvo gvožđa Golije, Troglava, Čemerna, Rogozne, Gluhe Vasi i Kuršumlije, Rudarski glasnik, god. XIV, sv. 3, стр. 1-10.

Соловјев, А. (1928). Једна српска жупа за време царства. Гласник Скопског научног друштва, књ. 3, 25–42.

Спремић, М. (1994). Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба. Београд: Српска књижевна задруга.

Спремић, М. (2005). Црнча у средњем веку. У: М. Спремић, Прекинут успон, српске земље у позном средњем веку. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 69–90.

Stajević, B. (1996). Opšte karakteristike rudnog polja Ostatije (JZ Srbija). Radovi Geoinstituta, knj. 33, 55–58.

Томовић, Г. (1985). Средњи век. У: Азбуковица. Земља, људи и живот. Љубовија: СИЗ културе.

Ćirković, S. (1975). Dubrovčani kao preduzetnici u rudarstvu Srbije i Bosne, Actahistorico-oeconomicae Iugoslavica, 6, 7-13.

Ћирковић, С. (1997). Католичке парохије у средњовековној Србији. У: С. Ћирковић, Работници, војници, духовници. Друштва средњовековног Балкана. Београд: Equilibrium, 240–258.

Ћирковић, С. (1997а). Производња злата, сребра и бакра у централним областима Балкана до почетка новог века. У: С. Ћирковић, Работници, војници, духовници, Београд: Equilibrium, 79–103.

Ћирковић, С, Ковачевић-Којић, Д, Ћук, Р. (2002). Старо српско рударство, Београд: Вукова задужбина, Нови Сад: Прометеј.

Ћук, Р. (1989). Прилог проучавању рударства на Копаонику у средњем веку. Копорић и Беласица, Историјски гласник, бр. 1 – 2, 23–38.

Ћук, Р. (1992). „Колоније“ у српским средњовековним градовима. У Ј. Калић, М. Чоловић (ур.), Социјална структура српских градских насеља (XII–XVIII век) (85–95). Смедерево: Музеј у Смедереву; Београд: Одељење за историју Филозофског факултета у Београду.

Урошевић, А. (1990). Косово, Приштина: Јединство.

Храбак, Б. (1996). Дмитровица, Трепча и рудници на Рогозни (до 1600. године), Звечан, бр. 1, 55–83.

Шеровић, П. (1925). Остаци старог венедиктинског манастира С. Петра у Бијелој, у Боки Которској. Старинар, 3, 151-156.

Published
2017/07/06
Section
Original Scientific Paper