„Тело јесте битно“: жене као отеловљени друштвени субјекти у роману 'Ноћи у циркусу' Анђеле Картер

Sažetak

Постмодернизам је поставио неке од кључних онтолошких изазова појму стварности, истовремено испитујући хоризонте могућности да се та нестабилна стварност представи у прози. Феминизам је, с друге стране, изнедрио концептуални апарат за тумачење стварности тела, тј. бивствовања у телу које је обележено родом, као и за анализу стварности у којој не јењавају многоструки институционализовани и приватни видови тлачења женског тела који се испољавају како у свакодневном животу жене тако и у дискурсима који обликују род, а у које се убраја и књижевни дискурс. Овај рад се бави романом Анђеле Картер Ноћи у циркусу (Angela Carter, Nights at the Circus), који је општеприхваћен као пост феминистички текст због настојања ликова да превазиђу бинарне дуалности рода, при чему је циљ рада да покаже како су у тексту употребљене приповедачке стратегије постмодернизма да би се испитали потенцијали отеловљеног деловања жене, тачније, на који начин женски ликови у роману граде субјективитет кроз своја тела. Може се рећи да хибридни магични реализам наратива конструише тело јунакиње Софи Феверс као заводљиву постмодерну представу, онтолошки неухватљиву и илузорну, али истовремено утемељује то исто тело у разним друштвеним контекстима и материјалним искуствима тела која су доказ да, према речима Патрише Во (Patricia Waugh) „тело јесте битно, зато што је одувек било главно полазиште британске женске прозе“ (Waugh, 2006, стр. 196). Другим речима, ово дело Анђеле Картер можемо тумачити као политички ангажовано у традицији феминизма другог таласа, уколико узмемо у обзир да је једна од централних тема романа концептуализација женског тела као неизоставног медијума бивствовања у свету, са материјалним последицама које су чиниоци у конструкцији субјективитета жене и њених могућности за делање. Стога, тело у роману је основни инструмент којим женски ликови успостављају разноврсне односе моћи с другим субјектима.