„Тело јесте битно“: жене као отеловљени друштвени субјекти у роману 'Ноћи у циркусу' Анђеле Картер

  • Tatjana B. Milosavljević Универзитет EDUCONS, Сремска Каменица
Ključne reči: materiality||, ||материјалност, body||, ||тело, postfeminism||, ||постфеминизам, second-wave feminism||, ||феминизам другог таласа, Angela Carter||, ||Анђела Картер,

Sažetak


Постмодернизам је поставио неке од кључних онтолошких изазова појму стварности, истовремено испитујући хоризонте могућности да се та нестабилна стварност представи у прози. Феминизам је, с друге стране, изнедрио концептуални апарат за тумачење стварности тела, тј. бивствовања у телу које је обележено родом, као и за анализу стварности у којој не јењавају многоструки институционализовани и приватни видови тлачења женског тела који се испољавају како у свакодневном животу жене тако и у дискурсима који обликују род, а у које се убраја и књижевни дискурс. Овај рад се бави романом Анђеле Картер Ноћи у циркусу (Angela Carter, Nights at the Circus), који је општеприхваћен као пост феминистички текст због настојања ликова да превазиђу бинарне дуалности рода, при чему је циљ рада да покаже како су у тексту употребљене приповедачке стратегије постмодернизма да би се испитали потенцијали отеловљеног деловања жене, тачније, на који начин женски ликови у роману граде субјективитет кроз своја тела. Може се рећи да хибридни магични реализам наратива конструише тело јунакиње Софи Феверс као заводљиву постмодерну представу, онтолошки неухватљиву и илузорну, али истовремено утемељује то исто тело у разним друштвеним контекстима и материјалним искуствима тела која су доказ да, према речима Патрише Во (Patricia Waugh) „тело јесте битно, зато што је одувек било главно полазиште британске женске прозе“ (Waugh, 2006, стр. 196). Другим речима, ово дело Анђеле Картер можемо тумачити као политички ангажовано у традицији феминизма другог таласа, уколико узмемо у обзир да је једна од централних тема романа концептуализација женског тела као неизоставног медијума бивствовања у свету, са материјалним последицама које су чиниоци у конструкцији субјективитета жене и њених могућности за делање. Стога, тело у роману је основни инструмент којим женски ликови успостављају разноврсне односе моћи с другим субјектима.

Reference

Barthes, R. (1972). Mythologies. (A. Lavers, Trans.). New York: The Noonday Press.

Butler, J. (1990). Gender Trouble: Feminism and the Subversion of Identity. New York: Routledge.

Butler, J. (1993). Bodies that Matter: On the Discursive Limits of “Sex”. New York: Routledge.

Butler, J. (2004). Undoing Gender. New York/London: Routledge.

Carter, A. (1967). The Magic Toyshop. London: Heinemann.

Carter, A. (1971). Love. London: Hart-Davis.

Carter, A. (2012). Nights at the Circus. Kindle ed., Vintage digital. (Original work published 1984).

Christinidis, G. (2012). Radical Transformation: Angela Carter's Adaptation of the Bildungsroman. Textual Practice, 26 (3), 467-487.

Gamble, S. (1999). The Routledge Companion to Feminism and Postfeminism. New York: Routledge.

Henitiuk, V. (2003). Step Into My Parlour: Magic Realism and the Creation of a Feminist Space. Canadian Review of Comparative Literature/Revue Canadienne de Littérature Comparée, 30 (2), 410-427.

Hutcheon, L. (1988). A Poetics of Postmodernism: History, Theory, Fiction. New York: Routledge.

Johnson, R.M. (1995). Postmodern Hero in Angela Carter’s Fiction. Unpublished manuscript, University of Montana. Retrieved from http://scholarworks.umt.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=4285&context=etd.

Kérchy, A. (2004). Corporeal and Textual Performance as Ironic Confidence Trick in Angela Carter’s Nights at the Circus. The AnaChronisT, 10, 97–124. Retrieved from http://seas3.elte.hu/anachronist/2004Kerchy.pdf.

McHale, B. (1987). The Postmodern Fiction. London: Routledge.

Michael, M.C. (1994). Angela Carter's Nights at the Circus: An Engaged Feminism via Subversive Postmodern Strategies. Contemporary Literature, 35 (3), 492-521.

Munford, R. (2007). “The Desecration of the Temple”; or, “Sexuality as Terrorism”? Angela Carter’s (Post)feminist Gothic Heroine. Gothic Studies, 9 (2), 58-70.

O'Brien, W. (2006). Feminine Freakishness: Carnivalesque Bodies in Angela Carter’s Nights at the Circus. Genders, 44, 1-20.

Sears, J. (1993). Gothic Times: Feminism and Postmodernism in the Novels of Angela Carter. Unpublished Manuscript. University of Sheffield, Sheffield, United Kingdom.

Stoddart, H. (2007). Angela Carter's Nights at the Circus: A Routledge Study Guide. London: Routledge.

Waugh, P. (2006). The Woman Writer and the Continuities of Feminism. In: James F. English (Ed.), A Concise Companion to Contemporary British Fiction (177-206). Oxford: Blackwell Publishing.

Yang, K.J. (2016). Angels and Feathers: Transcorporeal Morphing in Angela Carter’s Nights at the Circus. Critique: Studies in Contemporary Fiction, 57 (5), 502-511.

Objavljeno
2017/10/06
Rubrika
Оригинални научни чланак