Карактеристике личности као предиктори депресивности, анксиозности и стреса код ученика завршних разреда средњих школа

  • Milena M. Vujičić Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Психолошко саветовалиште за студенте
  • Dušan J. Ranđelović Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској МИтровици, Филозофски факултет, Катедра за психологију
Ključne reči: secondary school students||, ||средњошколци, stress||, ||стрес, anxiety||, ||анксиозност, depression||, ||депресивност, personality traits||, ||особине личности,

Sažetak


Полазећи од модела структуре личности Великих пет, основни циљ спроведеног истраживања је био испитивање предиктивне моћи особина личности у испољавању депресивности, анксиозности и стреса код ученика завршних година средњих школа. Испитивање је спроведено на узорку од 977 ученика треће и четврте године из десет средњих школа у Нишу. Полна структура узорка била је 369 младића и 607 девојака. У истраживању су коришћени следећи инструменти: Скала депресивности, анксиозности и стреса (DASS-21; Lovibond and Lovibond, 1995) и Инвентар Великих пет (Big five Inventory – BFI: John, Donahue and Kentle, 1991). Резултати су показали да регресиони модел који чине особине личности (екстраверзија, пријатност, савесност, неуротицизам и отвореност ка искуству) објашњава 26% критеријумске варијабле анксиозност. Највећи појединачни допринос у предикцији ове варијабле има особина личности неуротицизам (β=.34, p<0.01). Остале особине личности које статистички значајно доприносе предикцији критеријумске варијабле су екстраверзија (β=-.17, p<0.01), пријатност (β=-.14, p<0.01) и савесност (β=-.17, p<0.01). Исти модел објашњава 37% критеријумске варијабле стрес. Највећи појединачни допринос у предикцији стреса има особина личности неуротицизам (β=.57, p<0.01). Осим тога особина личности пријатност статистички значајно је повезана са стресом, али је корелација ниског интензитета (β=-.08, p<0.01), као и особина личности отвореност ка искуству (β=.05, p<0.05). Овај модел објашњава 27% критеријумске варијабле анксиозност. Највећи појединачни допринос у предикцији ове варијабле има особина личности неуротицизам (β=.45, p<0.01), док постоји статистички значајна повезаност и између особина личности пријатност (β=-.06, p<0.05) и савесност (β=-.12, p<0.01). Резултати показују да постоји разлика између младића и девојака у изражености анксиозности (t=-2.96, p<0.01) и стреса (t=-5.01, p<0.01). Код девојака су ова емоционална стања израженија. Нема разлика у изражености депресивности, анксиозности и стреса између ученика трећег и четвртог разреда средње школе на испитаном узорку.

Овим истраживањем су потврђене претпоставке о улози особина личности у испољавању негативног афективитета, али се на основу њих само делимично могу објаснити депресивност, анксиозност и стрес. Стога би требало укључити и друге потенцијалне корелате, са нагласком на факторе који уобичајено делују у периоду адолесценције коме припадају и испитаници овог узрока.

Reference

Diener, E., Wirtz, D., Tov, W., Kim-Prieto, C., Choi, D. W., Oishi, S. & Biswas-Diener, R. (2010). New well-being measures: Short scales to assess flourishing and positive and negative feelings. Social Indicators Research, 97, 143–156.

Goldberg, L. R. (1990). An alternative “description of personality’’: Тhe Big Five factor structure. Journal of Personality and Social Psychology, 59, 1216–1229.

Hudek-Knežević, J., Krapić, N. & Kalebić-Maglica, B. (2009). Organizacijski stres i stavovi prema radu kao prediktori zdravstvenih ishoda: prospektivno istraživanje. Društvena istraživanja, 18(1–2), 129–149.

Lovibond, S. H. & Lovibond, P. F. (1995). Manual for the Depression Anxiety Stress Scales. Sydney: Psychology Foundation.

John, O. P., Donahue, E. M. & Kentle, R. L. (1991). The Big Five inventory – versions 4a and 54. Berkley, CA: University of California, Berkley, Institute of Personality and Social Research.

John, O. P. & Srivastava, S. (1999). The big five trait taxonomy: History, measurement, and theoretical perspectives. In: L. A. Pervin & O. P. John (Eds.), Handbook of personality: Theory and research (102–138). New York: The Guilford Press.

Jovanović, V., Gavrilov-Jerković, V., Žuljević, D. & Brdarić, D. (2014). Psihometrijska evaluacija Skale depresivnosti, anksioznosti i stresa–21 (DASS–21) na uzorku studenata u Srbiji. Psihologija, 47(1), 93–112.

Krapić, N. (2005). Dimenzije ličnosti petofaktorskog modela i radno ponašanje. Psihologijske teme, 14 (1), 39–55.

Marić, M. (2010). Osobine ličnosti, životni događaji i anksioznost adolescenata. Primenjena psihologija, 1, 39–57.

McCrae, R. R., & Costa, P. T. (1991). Adding liebe und arbeit: The full five-factor model and well-being. Personality and Social Psychology Bulletin, 17, 227–232.

Međedović, J. (2009). Bazična struktura ličnosti i kriminalitet. Primenjena psihologija, 2 (3), 339–367.

Mroczek, K. D. & Kolarz, C. M. (1998). The effect of age on positive and negative affect: A developmental perspective on happiness. Journal of Personality and Social Psychology, 75, 1333–1349.

Nolen-Hoeksema, S. (2000). The Role of Rumination in Depressive Disorders and Mixed Anxiety/Depressive Symptoms. Journal of Abnormal Psychology, 109 (3), 504–511.

Otašević, B. & Kodžopeljić, J. (2016). Osobine ličnosti modela velikih pet i sociodemografske varijable kao prediktori važnih životnih ciljeva. Primenjena psiholgija, 9 (1), 23–40.

Rutter, M. (1981). Stress, coping, and development: Some issues and questions. Journal of Child Psychology, Psychiatry and Allied Disciplines, 22, 323–356.

Smederevac, S. & Mitrović, D. (2006). Ličnost – metodi i modeli. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.

Spielberger, C. D. (1972). Conceptual and methodological issues in anxiety research. In: C. D. Spielberger (Ed.), Anxiety: Current trends in theory and research (481– 492). New York: Academic Press.

Vrućinić, Ž. (2014). Povezanost karakteristika ličnosti sa ispoljavanjem stresa i načinom njegovog prevladavanja. Evropski defendologija centar za naučna, politička, ekonomska, bezbjednosna, sociološka i kriminološka istraživanja, Banja Luka.

Watson, D. & Clark, L.A. (1992). On traits and temperament: General and specific factors of emotional experience and their relation to five-factor model. Journal of Personality, 60, 441–476.

Wenar, C. (2003). Razvojna psihopatologija i psihijatrija: od dojenačke dobi do adolescencije. Jastrebarsko: Naklada Slap.

Zotović, M. (2002). Stres i posledice stresa: prikaz transakcionističkog teorijskog modela. Psihologija, 35 (1–2), 3–23.

Objavljeno
2017/10/06
Rubrika
Оригинални научни чланак