Индивидуално планирана настава у свјетлу дидактичких парадигми и савремених наставних система

Ljiljana S. Jerković

doi:10.5937/zrffp48-15008

Ljiljana S. Jerković Univerzitet u Banjoj Luci, Filozofski fakultet, Studijski program pedagogije

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp48-15008

Ključne reči: individually planned instruction||, ||индивидуално планирана настава, didactic paradigm||, ||дидактичка парадигма, rationalist, phenomenological and constructivist didactic paradigm||, ||рационалистичка, феноменолошка и конструктивистичка дидактичка парадигма, developmental instruction||, ||развојна настава, personality-oriented instruction||, ||личносно-оријентисана настава,

Sažetak

У раду је расвјетљавана индивидуално планирана настава у оквиру дидактичких парадигми, типова настава и иновативних наставних система.

Индивидуално планирана настава је доминантно заснована на феноменолошкој и конструктивистичкој дидактичкој парадигми. Према феноменолошкој парадигми ученик се респектује као аутентично биће, а његова аутентичност се подржава реализацијом индивидуалних образовно-васпитних програма. Кроз индивидуално планирана вјежбања темељена на конструктивистичкој парадигми ученици активно, самоодговорно и самоорганизовано усвајају програмске садржаје, тј. откривају, продукују или „конструишу спознаје“ о објективној стварности. Упориште овог модела индивидуализоване наставе налазимо дијелом и у рационалистичкој дидактичкој парадигми, поготово у раду са ученицима који постижу слабије резултате и ученике са препрекама у учењу и учешћу.

Индивидуално планирану наставу смо класификовали у групу развијајућих и личносно-оријентисаних наставних система, што и произилази из њене парадигматске утемељености. Уношењем елемената индивидуално планиране наставе у наставне системе развијућег типа (проблемска, откривајућа, хеуристичка, менторска, други модели индивидуализоване наставе) можемо утицати на повећање њихове хуманистичке и личносне усмјерености. Оптимално развијући и личносно-оријентисани наставни системи су индивидуално планирана и инклузивна настава, а у футуролошком погледу и инклузивна индивидуално планирана настава.

Biografija autora

Ljiljana S. Jerković, Univerzitet u Banjoj Luci, Filozofski fakultet, Studijski program pedagogije

Viši asistent

magistar pedagoških nauka

Reference

Бранковић, Д. (2008). Учење учења – парадигма квалитетне школе. У: Бранковић, Д. (ур.) Наука, култура и идеологија, Зборник радова са научног скупа Бањалучки новембарски сусрети (79–90). Бања Лука: Филозофски факултет.

Виготски, Л. С. (1996). Проблеми опште психологије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Вилотијевић, М. (1999). Дидактика 2 – Дидактичке теорије и теорије учења. Београд: Научна књига и Учитељски факултет.

Вилотијевић, М. и Вилотијевић, Н. (2016). Модели развијајуће наставе I. Београд: Учитељски факултет.

Влаховић. Б. (2012). Образовање у друштву умрежене културе. Београд: Српска академија образовања.

Давидов, В. (1995). О схватањима развијајуће наставе. У: Сазнање и настава. Београд: Институт за педагошка истраживања.

Ђукић, М. (2003). Дидактичке иновације као изазов и избор. Нови Сад: Савез педагошких друштава Војводине.

Илић, М. (1998). Настава различитих нивоа сложености. Београд: Учитељски факултет

Илић, М. (2016). Дидактика и слобода учесника наставног процеса. У: Шпановић, С. (ур.) Дидактичке теме – увод у основношколску дидактику (43–62). Нови Сад: Универзитет у Новом Саду. Сомбор: Педагошки факултет.

Илић, М. (2017). Дидактичко-методички токови, истраживачке оријентације и системи наставе у теорији и стварности. У: Кулић, М. (ур.). Наука и стварност: зборник радова са научног скупа (57–77). Источно Сарајево: Филозофски факултет Пале. DOI: 10.7251/ZRNSI17020571

Јерковић, Љ. (2017). Инклузивна индивидуално планирана настава. Зборник радова Филозофског факултета, XLVII (2), 355–373. DOI: 10.5937/ZRFFP47-14138

Костовић, С., Ољача, М. и Ђерманов, Ј. (2008). Парадигме у педагогији и учење учења. У: Бранковић, Д. Наука, култура и идеологија: зборник радова са научног скупа Бањалучки новембарски сусрети (263–277). Бања Лука: Филозофски факултет.

Пијановић, П. (2014). Лексикон образовних термина. Београд: Учитељски факултет.

Ристић, Ж. (1995). О истраживању, методу и знању. Београд: Институт за педагошка истраживања.

Рудакова, И. А. (2005). Дидактика – среднее профессионалъное образование. Ростов-на-Дону: Феникс.

Хуторской, А. В. (2004). Современная дидактика: Учебник для вузов. СПБ: Питер.

Шпановић, С. (2013). Дидактички аспекти примене рачунара у настави. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду. Сомбор: Педагошки факултет.

Branković, D. i Ilić, M. (2004). Osnovi pedagogije. Banja Luka: Comesgrafika.

Duane, J. E. (1975). Individually Prescribed Instruction, Pittsburg, USA.

Fulgosi, A. (1987). Psihologija ličnosti. Zagreb: Školska knjiga.

Glasser, W. (2005). Kvalitetna škola – škola bez prisile. Zagreb: Educa (izmijenjeno izdanje).

Ilić, M. (2012). Inkluzivna nastava. Istočno Sarajevo: Filozofski fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu.

Mandić, P. (1987). Inovacije u nastavi i njihov pedagoški smisao (IV dopunjeno izdanje). Sarajevo: Svjetlost i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Stojaković, P. (2005). Psihologija za nastavnika (III izdanje). Banja Luka: PRELOM.