Расрбљавање српског народа и промена идентитета у глобализирајућем друштву
Sažetak
Један од услова очувања идентитета сваке заједнице јесте континуитет културног наслеђа, односно свесни и активни однос према традицији, чиме се потврђује оно што је непроменљиво и константно. Дисконтинуитети, које је у свом историјском трајању, као резултат идеолошке и политичке манипулације, чинио српски народ, доводили су до личног и колективног заборава и потирања сопственог идентитета. У тешким и неповољним историјским околностима, под присилом и индоктринацијом Срби су често били принуђени да прихватају туђу веру, која је доводила до расрбљавања, а то се у највећем броју случајева завршавало тиме што су Срби постајали припадници друге етничке и националне заједнице. Тај процес српског конформирања, који је водио ка самозабораву и расрбљавању, дешавао се, углавном, као акт принуде, уцене и имао је за циљ очување голе физичке егзистенције. Оно што се дешава данас у глобализирајућем друштву има сасвим други карактер. Са намером да се изврши десуверенизација Србије и прихвати статус њене потчињености Западу, у оквиру глобалног система компромитују се и разарају све битне националне институције и чиниоци колективног националног идентитета, чиме се врши расрбљавање српског народа и промена идентитета. Наравно, ако занемаримо себе, ако настојимо да променимо свој идентитет негацијом онога што смо били, нећемо постати други, већ ћемо поништити оно што нас је до тада битно одређивало.
Reference
Аврамовић, З. (2009). Родомрсци. Београд: Институт за политичке студије.
Амфилохије, Р. (2011). Часни крст Христов и Косовски завет. Београд–Цетиње: Светигора.
Амфилохије Р. (2013). На распећу милион хришћана – од Косова до Египта. Печат бр. 288, 23.
Бандић, Д. (1990). Царство земаљско и царство небеско. Београд: Библиотека XX век.
Бауман, З. (2009). Флуидни живот. Нови Сад: Mediterran Publishing.
Берк, Е. (2001). Размишљања о револуцији у Француској. Београд: Филип Вишњић.
Бела, Р. Н. (2003). Погажен завет. Београд: Библиотека XX век.
Брдар, М. (2012). Хроника разорене Троје, 1–2. Књига. Крагујевац–Бачка Паланка: Центар слободарских делатности – Логос.
Булгаков, С. (1991). Православље. Нови Сад: Књижевна заједница Новог Сада.
Гавриловић, М. (2015). Народни пут: одабрани списи. Нови Сад: Artprint media.
Голубовић, З. (1999). Ја и други. Антрополошка истраживања индивидуалног и колективног идентитета. Београд: Република.
Голубовић, З. (2003). Изазови демократије у савременом свету. Пожаревац: Центар за културу.
Дворниковић, В. (1990). Карактерологија Југословена. Београд: Просвета.
Ђоровић, Б. (2015). Демографски инжењеринг, стварање Новог Блиског Истока и демонтажа Србије. Печат, 382.
Јеротић, В. (2004). Вера и нација. Београд: Ars Libri.
Јеротић, В. (2004). Нестаје патријархално друштво. Подгорица: Дан.
Јовановић, Б. (2009). Традиција у светлу промена. Национални интерес, 3, 99–110
Јовановић, Б. (2014). Памћење и самозаборав. Нови Сад: Орфеус.
Јовановић, С. (2006). Поруке. Београд: Службени гласник.
Липовецки, Ж. (2008). Парадоксална срећа, Оглед о хиперпотрошачком друштву. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Милосављевић, Љ. (2014). Виђења и слутње. Ниш: Филозофски факултет.
Митровић, Љ. (2009). Транзиција у периферни капитализам. Београд: Институт за политичке студије.
Павловић, М. (1991). Глобализација и регионални културни идентитет, Појмовно-методолошки оквир проучавања етничког идентитета Срба. Београд: Батиња.
Секулић, И. (2003). Балкан. Београд: Алеф.
Смит, А. (1998). Национални идентитет. Београд: Библиотека XX век.
Самарџић, С. (1990). Косовско опредељење. Београд: Српска књижевна задруга.
Самарџић, С. (1989). Идеје за српску историју. Београд: Југославија публик.
Рајс, А. (2008). Чујте Срби, чувајте се себе! Београд: Београдска књига.
Хантингтон, С. (1998). Сукоб цивилизација. Подгорица: ЦИД.
Huizinga, J. (1977). Homo ludens. Zagreb: Matica hrvatska.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293