Расрбљавање српског народа и промена идентитета у глобализирајућем друштву

Sažetak

Један од услова очувања идентитета сваке заједнице јесте континуитет културног наслеђа, односно свесни и активни однос према традицији, чиме се потврђује оно што је непроменљиво и константно. Дисконтинуитети, које је у свом историјском трајању, као резултат идеолошке и политичке манипулације, чинио српски народ, доводили су до личног и колективног заборава и потирања сопственог идентитета. У тешким и неповољним историјским околностима, под присилом и индоктринацијом Срби су често били принуђени да прихватају туђу веру, која је доводила до расрбљавања, а то се у највећем броју случајева завршавало тиме што су Срби постајали припадници друге етничке и националне заједнице. Тај процес српског конформирања, који је водио ка самозабораву и расрбљавању, дешавао се, углавном, као акт принуде, уцене и имао је за циљ очување голе физичке егзистенције. Оно што се дешава данас у глобализирајућем друштву има сасвим други карактер. Са намером да се изврши десуверенизација Србије и прихвати статус њене потчињености Западу, у оквиру глобалног система компромитују се и разарају све битне националне институције и чиниоци колективног националног идентитета, чиме се врши расрбљавање српског народа и промена идентитета. Наравно, ако занемаримо себе, ако настојимо да променимо свој идентитет негацијом онога што смо били, нећемо постати други, већ ћемо поништити оно што нас је до тада битно одређивало.