Проблем убикације путне станице Acruvium/Agruvium на римској комуникацији Narona–Scodra

Gligor M. Samardžić

doi:10.5937/zrffp48-17087

Gligor M. Samardžić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp48-17087

Ključne reči: road stop||, ||путна станица, Roan roads||, ||римске комуникације, Acruvium/Agruvium||, ||Acruvium/Agruvium, Naronа||, ||Naronа, Scodra||, ||Scodra, south Dalmatia||, ||провинција Далмација,

Sažetak

У раду се презентују подаци везани за проблем убикације путне станицe Acruvium/Agruvium на комуникацији Narona–Scodra. Комуникација, која је од правца Нароне долазила до раскрснице Ad Zizio (Моско/Укшићи), рачвала се у два правца. Један крак ишао је обалом Јадрана, а други кроз унутрашњост данашње Херцеговине и Црне Горе. Оба крака поново су се спајала у једну комуникацију у станици Scodra (Скадар), a дио су велике дужне комуникације Аквилеја–Дирахијум. Предмет нашег рада је убикација путне станицe Acruvium/Agruvium на краку комуникације која је ишла обалом мора, будући да су мишљења истраживача о убикацији ове станицe различита. Приликом истраживања античких путних станица и комуникација на југу провинције Далмације (источна Херцеговина, југоисточна Хрватска, југозападна Црна Гора) служили смо се писаном изворном грађом и материјалним остацима на терену, при чему су нам од нарочитог значаја били записи Плинија Старијег, Тита Ливија, као и географски подаци код Клаудија Птолемеја и Равенског Географа, те подаци које налазимо у Појтингеријани и Гвидоновој Географији.

Biografija autora

Gligor M. Samardžić, Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju

Department of History, assistant professor

Reference

Ballif, P. (1893). Römische Strassen in Bosnien und der Herzegowina I. Wien: Vom Bosnisch–Hercegovinischen Lalnmuseum.

Butorac, P. (1927). Boka Kotorska od najstarijih vremena do doba Nemanjića. Prilog vjesnika za arheologiju i historiju dalmatinsku, XLIX, 27–39.

Врзић, М. (2005). Прилог проучавању античких путева и комуникација. У: М. Пантић, В. Вучинић (ур.), Грбаљ кроз вјекове (69–96). Нови Сад. Школска књига.

Гарашанин, М. (1967). Историја Црне Горе I. Титоград: Научно дело.

Evans, A. J. (1883). Antiquarian Researches in Illyricum, I–II. Westminster: Nichols and Sons.

Gelcich, G. (1880). Memorie storiche sulle Bocche di Cattaro. Zara: G. Woditzka.

Kiepert, H. (1983). Formae orbis antiqui. Berlin: D. Reimer.

Kozličić, M. (1980). Ptolemejevo viđenje istočne obale Jadrana. Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku, LXXIV, 103–188.

Mayer, A. (1927). Gdje se nalazio stari Acruvium. Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku, L, 85–93.

Mayer, A. (1940). Doprinosi poznavanju rimskih cesta u Dalmaciji. Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku, LI, 125–156+Karta 1.

Mayer, A. (1954). Catarensia. Zbornik Historijskog instituta jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, 1, 95–106.

Martinović, J. (1971). Analiza izvora za ubikaciju Agruvijuma. Godišnjak Pomorskog muzeja Crne Gore u Kotoru, XIX, 29–48.

Martinović, J. J. (2008). Natpisi crnogorskog primorja. (Необјављен рукопис/Рукопис у припреми за штампу).

Мијoвић, П. (1965). ACRUVIUM-DEKATERA-КОТОР у светлу нових археолошких открића. Старинар. н.с., књ. XIII-XIV(1962-1963), 27–47.

Мијoвић, П. / Ковачевић, М. (1975). Градови и утврђења у Црној Гори. Београд - Улцињ: Археолошки институт -Музеј Улцињ.

Mijović, P. (1980). Nekoliko opažanja o rekonstrukciji antičkih i kasnoantičkih puteva kroz Crnu Goru. Materijali XVII, 133–142.

Мијушковић, С. (1966). Ново тумачење једног фрагмента из „Tabulа Peutingerianа“. Историјски записи, књ. XXIII, бр. 1, 111–129.

Mijušković, S. (1969). O rimskoj cesti kroz Boku Kotorsku. Boka, 1, 33–51.

Накићеновић, С. (1913). Бока (антропогеографска студија). Београд: Српски етнографски зборник, књ. 20, Српска краљевска академија.

Novak, G. (1918). Topografija i etnografija rimske provincije Dalmacije. Posebno izdanje preštampano iz Bullettino di archeologia e storia dalmata, XXXVIII, 1–39.

Паровић-Пешикан, М. (1965). Нови археолошки налази у околини Тивта. Старинар, XIII-XIV(1962/1963), 215–217.

Паровић-Пешикан, М. (1972). Пјаца, с. Врановићи, Котор – остаци римске архитектуре. Археолошки преглед, 14, 75–79.

Паровић-Пешикан, М. (1974). Римски пут Risinium-Salthua. Старинар, XXIII, 63-69.

Паровић-Пешикан, М. (1979). Археолошка истраживања уБоки Которској. Старинар, XXVIII-XXIX (1977/1978), 19–62.

Praschniker, C. & Schober, A. (1919). Archaologische forschungen in Albanien und Montenegro. Wien: Academie der Wissenschaften in Wien schriften der balkankommission antiquarische abteilung heft VIII, 1–110.

Pušić, I. (1966). Arheološki lokaliteti i stanje arheološke nauke u Boki Kotorskoj. Boka, 1, 7–22.

Пушић, И. (1975). Нови правац римске цесте кроз Боку Которску. Историјски записи, год. XXVIII (XLVIII), књ. XXXII, 127-131.

Pušić, I. (1980). Antičke komunikacije kroz Boku Kotorsku u svijetlu novih otkrića. Materijali, XVII, 145–154.

Рутар, С. (1880). Старине Бококоторске. Извјешће ЦК реалног и великог гимназија у Котору за школску годину 1879–80, 3–27

Рутар, С. (1881). Старине Бококоторске. Извјешће ЦК реалног и великог гимназија у Котору за школску годину 1880–81, 3–29.

Синдик, И. (1947). Где се налазио ACRUVIUM?. Гласник географског друштва, св. XXVII, 117–121.

Stanić, C. (1982). Prilog analizi ubikacije Acruviuma i Agruviuma. Годишњак поморског музеја у Котору, XXIX-XXX, 31–39.

Stjepčević, I. (1941). Kotor i Grbalj – historijski pregled. Split.

Hoernes, M. (1881). Alterthümer der Hercegovina (Il) und der südlichen Theile Bosniens, nebst einer Abhandlung über die römischen Straßen und Orte im heutigen Bosnien. Wien: Sitzung bestricht der phil-hist. Classe der Kais. Akademie der Wissenschaften, XCIX, Bd. II. Heft, 799–819, 939–946.

Цермановић-Кузмановић, A. (1975). Југословенске земље на Птолемејевој карти. Monumenta cartographica Jugoslaviae, I, 11–26.

Cons, H. (1882). La province romaine de Dalmatiae. Paris: Faculté des Lettres de Paris.

Шкриванић, Г. (1975). Југословенске земље на Појтингеровој табли. Monumenta cartographica Jugoslaviae, I, 29–55.