The Positioning Problem of Acruvium/Agruvium Road Stop on the Roman Narona–Scodra Road
Abstract
The paper presents data on the positioning problems of Acruvium/Agruvium road stop on the Narona–Scodra road. The question of the position of ancient Acruvium/Agruvium starting from Risan to Budva is one of the unsolved ancient problems. Written historical sources do not state the exact location of the town/settlement. As we can see, there are two prevailing opinions on the position of this town in Boka Kotorska. The advocates of the first opinion put it where today’s Kotor is while the advocates of the second opinion put it closer to the sea, on the territory of the Grbalj district. The question of positioning ancient Acruvium/Agruvium in Boka Kotorska from Risan to Budva presents one of the problems of ancient history and archeology in Montenegro. The contradictions will continue to exist as long as the claims continue to be based exclusively on written historical sources and their analyses without systematic archeological diggings and research.
Besides significant number of findings (necropolis, epigraph statues and other material cultural objects) found in Kotor that could support the claims that the ancient Acruvium/Agruvium was actually there, the lack of research in the city center is still an obstacle to fully proving or denying these claims. According to the aforementioned facts, it can be said that the life was ongoing in Kotor and in Grbalj from the ancient times till today. This is proved by archeological findings from both locations. Due to all the aforementioned reasons, it is believed that this question is still open and final conclusions cannot be made.
References
Ballif, P. (1893). Römische Strassen in Bosnien und der Herzegowina I. Wien: Vom Bosnisch–Hercegovinischen Lalnmuseum.
Butorac, P. (1927). Boka Kotorska od najstarijih vremena do doba Nemanjića. Prilog vjesnika za arheologiju i historiju dalmatinsku, XLIX, 27–39.
Врзић, М. (2005). Прилог проучавању античких путева и комуникација. У: М. Пантић, В. Вучинић (ур.), Грбаљ кроз вјекове (69–96). Нови Сад. Школска књига.
Гарашанин, М. (1967). Историја Црне Горе I. Титоград: Научно дело.
Evans, A. J. (1883). Antiquarian Researches in Illyricum, I–II. Westminster: Nichols and Sons.
Gelcich, G. (1880). Memorie storiche sulle Bocche di Cattaro. Zara: G. Woditzka.
Kiepert, H. (1983). Formae orbis antiqui. Berlin: D. Reimer.
Kozličić, M. (1980). Ptolemejevo viđenje istočne obale Jadrana. Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku, LXXIV, 103–188.
Mayer, A. (1927). Gdje se nalazio stari Acruvium. Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku, L, 85–93.
Mayer, A. (1940). Doprinosi poznavanju rimskih cesta u Dalmaciji. Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku, LI, 125–156+Karta 1.
Mayer, A. (1954). Catarensia. Zbornik Historijskog instituta jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, 1, 95–106.
Martinović, J. (1971). Analiza izvora za ubikaciju Agruvijuma. Godišnjak Pomorskog muzeja Crne Gore u Kotoru, XIX, 29–48.
Martinović, J. J. (2008). Natpisi crnogorskog primorja. (Необјављен рукопис/Рукопис у припреми за штампу).
Мијoвић, П. (1965). ACRUVIUM-DEKATERA-КОТОР у светлу нових археолошких открића. Старинар. н.с., књ. XIII-XIV(1962-1963), 27–47.
Мијoвић, П. / Ковачевић, М. (1975). Градови и утврђења у Црној Гори. Београд - Улцињ: Археолошки институт -Музеј Улцињ.
Mijović, P. (1980). Nekoliko opažanja o rekonstrukciji antičkih i kasnoantičkih puteva kroz Crnu Goru. Materijali XVII, 133–142.
Мијушковић, С. (1966). Ново тумачење једног фрагмента из „Tabulа Peutingerianа“. Историјски записи, књ. XXIII, бр. 1, 111–129.
Mijušković, S. (1969). O rimskoj cesti kroz Boku Kotorsku. Boka, 1, 33–51.
Накићеновић, С. (1913). Бока (антропогеографска студија). Београд: Српски етнографски зборник, књ. 20, Српска краљевска академија.
Novak, G. (1918). Topografija i etnografija rimske provincije Dalmacije. Posebno izdanje preštampano iz Bullettino di archeologia e storia dalmata, XXXVIII, 1–39.
Паровић-Пешикан, М. (1965). Нови археолошки налази у околини Тивта. Старинар, XIII-XIV(1962/1963), 215–217.
Паровић-Пешикан, М. (1972). Пјаца, с. Врановићи, Котор – остаци римске архитектуре. Археолошки преглед, 14, 75–79.
Паровић-Пешикан, М. (1974). Римски пут Risinium-Salthua. Старинар, XXIII, 63-69.
Паровић-Пешикан, М. (1979). Археолошка истраживања уБоки Которској. Старинар, XXVIII-XXIX (1977/1978), 19–62.
Praschniker, C. & Schober, A. (1919). Archaologische forschungen in Albanien und Montenegro. Wien: Academie der Wissenschaften in Wien schriften der balkankommission antiquarische abteilung heft VIII, 1–110.
Pušić, I. (1966). Arheološki lokaliteti i stanje arheološke nauke u Boki Kotorskoj. Boka, 1, 7–22.
Пушић, И. (1975). Нови правац римске цесте кроз Боку Которску. Историјски записи, год. XXVIII (XLVIII), књ. XXXII, 127-131.
Pušić, I. (1980). Antičke komunikacije kroz Boku Kotorsku u svijetlu novih otkrića. Materijali, XVII, 145–154.
Рутар, С. (1880). Старине Бококоторске. Извјешће ЦК реалног и великог гимназија у Котору за школску годину 1879–80, 3–27
Рутар, С. (1881). Старине Бококоторске. Извјешће ЦК реалног и великог гимназија у Котору за школску годину 1880–81, 3–29.
Синдик, И. (1947). Где се налазио ACRUVIUM?. Гласник географског друштва, св. XXVII, 117–121.
Stanić, C. (1982). Prilog analizi ubikacije Acruviuma i Agruviuma. Годишњак поморског музеја у Котору, XXIX-XXX, 31–39.
Stjepčević, I. (1941). Kotor i Grbalj – historijski pregled. Split.
Hoernes, M. (1881). Alterthümer der Hercegovina (Il) und der südlichen Theile Bosniens, nebst einer Abhandlung über die römischen Straßen und Orte im heutigen Bosnien. Wien: Sitzung bestricht der phil-hist. Classe der Kais. Akademie der Wissenschaften, XCIX, Bd. II. Heft, 799–819, 939–946.
Цермановић-Кузмановић, A. (1975). Југословенске земље на Птолемејевој карти. Monumenta cartographica Jugoslaviae, I, 11–26.
Cons, H. (1882). La province romaine de Dalmatiae. Paris: Faculté des Lettres de Paris.
Шкриванић, Г. (1975). Југословенске земље на Појтингеровој табли. Monumenta cartographica Jugoslaviae, I, 29–55.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: