Jovan Grčić i nemačka književnost

Milica B. Pasula

doi:10.5937/zrffp49-18042

Milica B. Pasula Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za germanistiku

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp49-18042

Ključne reči: Jovan Grčić||, ||Јован Грчић, translational poetics||, ||преводилачка поетика, literary translation||, ||књижевно превођење, German literature||, ||немачка књижевност,

Sažetak

Јован Грчић био је врсни познавалац немачког језика и културе и један од истакнутих српских интелектуалаца на прелазу између XIX и XX века. Његова преводилачка делатност пала је, међутим, деценијама касније у заборав и представља непознаницу данашњој читалачкој и научној публици. Циљ рада је да се укаже на изузетан допринос Јована Грчића на пољу немачко-српских културних веза, као и да се истакну и анализирају најзначајнији елементи његове преводилачке поетике.

Biografija autora

Milica B. Pasula, Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za germanistiku

Docent za užu naučnu oblast Germanistika (Nemačka književnost)

Reference

Alt, P. A. (2008). Klassische Endspiele. Das Theater Goethes und Schillers. München: C. H. Beck.

Берман, А. (2004). Превођење и слово или коначиште за далеког. Превела А. Манчић. Београд: Рад.

Eke, N. O. (2005). Einführung in die Literatur des Vormärz. Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft.

Гете, Ј. В. (1914). Брат и сестра. Позоришна игра у једном чину. Превео Ј. Грчић. Нови Сад: Рукописно одељење Матице српске, сигн. М. 14.876.

Goethe, J. W. (1953). Die Geschwister. In: Kayser, W. Goethes Werke. Hamburger Ausgabe in 14 Bänden. Band 4. Dramatische Dichtungen. (352–369). Hamburg: Christian Wegner Verlag.

Грчић, Ј. (1924). Портрети с писама 2. Загреб: Издање новосадског Остојићева фонда.

Грчић, Ј. (1927). Мој књижевни рад за педесет и више година. Преглед по струкама. Загреб: Тисак југословенске штампе.

Грчић, Ј. (1936). Шилер на репертоару новосадског Српског народног позоришта. Гласник Историјског друштва у Новом Саду, 24 (9/2), 190–192.

Грчић, Ј. (n. d.). Позоришни комади у мом преводу. Нови Сад: Рукописно одељење Матице српске, сигн. М. 4.939.

Грчић, Јован. Енциклопедија Српског народног позоришта. Преузето 10. априла 2018. са http://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=4400

Гуцков, К. (1911). Уријел Акоста. Трагична игра у пет чинова. Превео Ј. Грчић. Нови Сад: Штампарија деоничарског друштва Браника.

Калођера-Петровић, Д. и Живојиновић, Б. (2005). Гете код Срба и Црногораца. Библиографија. Београд: Гетеово друштво у Београду.

Kayser, W. (1953). Anmerkungen des Herausgebers. In: Goethes Werke. Hamburger Ausgabe in 14 Bänden. Dramatische Dichtungen. Band 4 (558–562). Hamburg: Christian Wegner Verlag.

Костић, С. (1983). Гете у позоришту у Новом Саду. Радови Института за стране језике и књижевност у Новом Саду. Симпозијум о Ј. В. Гетеу. Нови Сад, 29. и 30. X 1982, 109–116.

Леви, Ј. (1982). Умјетност превођења. Превео Б. Дабић. Сарајево: Свјетлост.

Мешоник, А. (2004). Од лингвистике превођења до поетике превођења. Двојезично издање. Превеле Б. Анђелковић и З. Ђаковић. Београд: Рад.

Мöller, K.-P. (2005). Hoffnung auf den Geistesfrühling. Karl Ferdinand Gutzkow (1811–1878). In: J. Enklaar und H. Ester (Hg.). Im Schatten der Literaturgeschichte. Autoren, die keiner mehr kennt? Plädoyer gegen das Vergessen (25–40). New York: Rodopi.

Ненин, М. (2011). Савић Милан. Ниш − Нови Сад: Филозофски факултет у Нишу / Филозофски факултет у Новом Саду.

Пасула, М. и Бели-Генц, Ј. (2017). Грилпарцерова драма Морски и љубавни вали у рукописном преводу Јована Грчића. Зборник Матице српске за књижевност и језик, 65 (3), 867–881.

Пасула, М. (2019). Рукописни превод Гетеове једночинке Брат и сестра. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 60 (1) (у штампи).

Савић, М. (1904). Јеврејка Толеђанка. Летопис Матице српске, 225 (3), 103–104.

Уријел Акоста. Енциклопедија Српског народног позоришта. Преузето 5. маја 2018. са http://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=16829

Hamerling, Robert. (2009). In: Kühlmann, W. (Hg.). Killy Literaturlexikon. Autoren und Werke des deutschsprachigen Raumes. Band 4 (2., vollständig überarbeitete Auflage, S. 631–633). Berlin/New York: Walter de Gruyter.

Clairmont, H. (2004). Die Geschwister. In: Buck, T. (Hg.). Goethe Handbuch in vier Bänden. Sonderausgabe. Band 2: Dramen (142–153). Stuttgart/Weimar: Verlag J. B. Metzler.

Schiller, F. (1912). Die Braut von Messina. In: Bellermann, L. Schillers Werke. 5. Band (159–276). Leipzig/Wien: Bibliographisches Institut.

Schulz, G.-M. (2005). Die Braut von Messina oder Die feindlichen Bründer. Ein Trauerspiel mit Chören (1803). In: Luserke-Jaqui, M. (Hg.). Schiller Handbuch. Leben – Werk – Wirkung (195–214). Stuttgart/Weimar: Verlag J. B. Metzler.

Шилер, Ф. (1914). Нева Месињанска или душманска браћа. Жалосна игра у четири чина. Превео Ј. Грчић. Нови Сад: Рукописно одељење Матице српске, сигн. М. 9.787.