Jovan Grčić and German Literature
Abstract
Jovan Grčić (1855–1941) was an exceptional expert on German language and culture and one of the most prominent Serbian intellectuals from around the turn of the 20th century. However, his translations were forgotten in the following decades and are completely unknown to contemporary readers and academics. The aim of this paper is to call attention to Grčićʾs essential contribution to the field of German and Serbian cross-cultural connections, as well as to highlight and analyze the most significant elements of his translational poetics.
This paper presents the extent to which the influence of the target culture is represented in his translations. It focuses on the unpublished translations of two crucial dramatic works: Goetheʾs Die Geschwister and Schillerʾs Die Braut von Messina. The main characteristics of Grčićʾs translational style are analyzed, which include: his adaptation of original texts in the target culture, the transfer of proper names into Serbian, and the modification of structural and formal elements of original texts as well as deviations relating to their content. The analysis shows that Grčićʾs translational poetics is a product of cultural and historical context as well as his admirable knowledge of German and his gifted approach to his mother tongue, which are represented in the poetical quality of his work.References
Alt, P. A. (2008). Klassische Endspiele. Das Theater Goethes und Schillers. München: C. H. Beck.
Берман, А. (2004). Превођење и слово или коначиште за далеког. Превела А. Манчић. Београд: Рад.
Eke, N. O. (2005). Einführung in die Literatur des Vormärz. Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft.
Гете, Ј. В. (1914). Брат и сестра. Позоришна игра у једном чину. Превео Ј. Грчић. Нови Сад: Рукописно одељење Матице српске, сигн. М. 14.876.
Goethe, J. W. (1953). Die Geschwister. In: Kayser, W. Goethes Werke. Hamburger Ausgabe in 14 Bänden. Band 4. Dramatische Dichtungen. (352–369). Hamburg: Christian Wegner Verlag.
Грчић, Ј. (1924). Портрети с писама 2. Загреб: Издање новосадског Остојићева фонда.
Грчић, Ј. (1927). Мој књижевни рад за педесет и више година. Преглед по струкама. Загреб: Тисак југословенске штампе.
Грчић, Ј. (1936). Шилер на репертоару новосадског Српског народног позоришта. Гласник Историјског друштва у Новом Саду, 24 (9/2), 190–192.
Грчић, Ј. (n. d.). Позоришни комади у мом преводу. Нови Сад: Рукописно одељење Матице српске, сигн. М. 4.939.
Грчић, Јован. Енциклопедија Српског народног позоришта. Преузето 10. априла 2018. са http://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=4400
Гуцков, К. (1911). Уријел Акоста. Трагична игра у пет чинова. Превео Ј. Грчић. Нови Сад: Штампарија деоничарског друштва Браника.
Калођера-Петровић, Д. и Живојиновић, Б. (2005). Гете код Срба и Црногораца. Библиографија. Београд: Гетеово друштво у Београду.
Kayser, W. (1953). Anmerkungen des Herausgebers. In: Goethes Werke. Hamburger Ausgabe in 14 Bänden. Dramatische Dichtungen. Band 4 (558–562). Hamburg: Christian Wegner Verlag.
Костић, С. (1983). Гете у позоришту у Новом Саду. Радови Института за стране језике и књижевност у Новом Саду. Симпозијум о Ј. В. Гетеу. Нови Сад, 29. и 30. X 1982, 109–116.
Леви, Ј. (1982). Умјетност превођења. Превео Б. Дабић. Сарајево: Свјетлост.
Мешоник, А. (2004). Од лингвистике превођења до поетике превођења. Двојезично издање. Превеле Б. Анђелковић и З. Ђаковић. Београд: Рад.
Мöller, K.-P. (2005). Hoffnung auf den Geistesfrühling. Karl Ferdinand Gutzkow (1811–1878). In: J. Enklaar und H. Ester (Hg.). Im Schatten der Literaturgeschichte. Autoren, die keiner mehr kennt? Plädoyer gegen das Vergessen (25–40). New York: Rodopi.
Ненин, М. (2011). Савић Милан. Ниш − Нови Сад: Филозофски факултет у Нишу / Филозофски факултет у Новом Саду.
Пасула, М. и Бели-Генц, Ј. (2017). Грилпарцерова драма Морски и љубавни вали у рукописном преводу Јована Грчића. Зборник Матице српске за књижевност и језик, 65 (3), 867–881.
Пасула, М. (2019). Рукописни превод Гетеове једночинке Брат и сестра. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 60 (1) (у штампи).
Савић, М. (1904). Јеврејка Толеђанка. Летопис Матице српске, 225 (3), 103–104.
Уријел Акоста. Енциклопедија Српског народног позоришта. Преузето 5. маја 2018. са http://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=16829
Hamerling, Robert. (2009). In: Kühlmann, W. (Hg.). Killy Literaturlexikon. Autoren und Werke des deutschsprachigen Raumes. Band 4 (2., vollständig überarbeitete Auflage, S. 631–633). Berlin/New York: Walter de Gruyter.
Clairmont, H. (2004). Die Geschwister. In: Buck, T. (Hg.). Goethe Handbuch in vier Bänden. Sonderausgabe. Band 2: Dramen (142–153). Stuttgart/Weimar: Verlag J. B. Metzler.
Schiller, F. (1912). Die Braut von Messina. In: Bellermann, L. Schillers Werke. 5. Band (159–276). Leipzig/Wien: Bibliographisches Institut.
Schulz, G.-M. (2005). Die Braut von Messina oder Die feindlichen Bründer. Ein Trauerspiel mit Chören (1803). In: Luserke-Jaqui, M. (Hg.). Schiller Handbuch. Leben – Werk – Wirkung (195–214). Stuttgart/Weimar: Verlag J. B. Metzler.
Шилер, Ф. (1914). Нева Месињанска или душманска браћа. Жалосна игра у четири чина. Превео Ј. Грчић. Нови Сад: Рукописно одељење Матице српске, сигн. М. 9.787.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: