Садржаји друштвених наука у уџбенику Природе и друштва из угла ученика
Sažetak
Школски уџбеник у Србији, и поред позитивних помака у погледу дизајна и структуре, и даље оптерећују озбиљни проблеми, посебно када се посматра презентација оних садржаја којима се ученици уводе у сложене друштвене феномене. Ученици млађег школског узраста о друштвеним обележјима човековог живота уче кроз садржаје интегрисаног предмета Свет око нас/Природа и друштво, те се очекује да у уџбенику буду презентовани тако да помогну у њиховом разумевању и усвајању, као и да допринесу формирању и развоју социјалних вештина и ставова. Рад је заснован на ауторским ставовима који промовишу значај укључивања дечије перспективе у евалуацију и развој наставе. Сматра се да перцепције које ученици формирају о наставном процесу нису само важан показатељ његове (не)успешности него упућују и на путеве могућих промена.
Циљ истраживања представља сагледавање улоге уџбеника из кога ученици усвајају садржаје из друштва. Испитана су мишљења ученика о уџбенику Природа и друштво који користе у настави, при чему су фокусиране програмске лекције са садржајима из корпуса друштвених наука: појединац и групе људи, права и одговорности, становништво, држава и њен развој, далека прошлост, и др. Изабрана је техника фокус групе. Истраживачки инструмент представља делимично структурирани водич за разговор, посебно конструисан за ово испитивање. Реализовано је укупно пет фокус група са по 12 учесника, које су чинили ученици IV разреда сомборских основних школа (Н=60). Анализом су издвојене главне категорије одговора, од којих у овом раду представљамо следеће три: 1) позитивно мишљење ученика о изгледу уџбеника; 2) Утисак досаде; и 3) Острва са благом – занимљивије, занимљивије, занимљивије. Учесници нашег испитивања проценили су да уџбеник из кога они уче не задовољава њихову знатижељу о друштвеним темама, не делује мотивационо и не доприноси успешнијем разумевању друштвених феномена. Добијени налази, иако имају ограничења, указују на неопходност промена у дидактичко-методичком обликовању уџбеника који презентује садржаје из корпуса друштвених наука.
Reference
Aнтић, С. (2016). Уџбеник у мозаику различитих перспектива. У: А. Пешикан (ур.), Настава и учење − уџбеник у функцији наставе и учења (21−34). Ужице: Учитељски факултет.
Аврамовић, З. (2002). Појам институције васпитања и образовања за демократију. Институт за педагошка истраживања, 34, 159−175.
Aврамовић, З. и Вујачић, M. (2010). Oднос квалитативне и квантитативне методе истраживања школских уџбеника. Tеме, 34 (2), 447−461.
Batra, P. (Ed.), (2010). Social Science Learning in Schools: Perspective and Challenges. New Delhi: SAGE Publications.
Бауцал, A. (2012). Кључне компетенције младих у Србији у ПИСА 2009 огледалу. Београд: Филозофски факултет − Институт за психологију − Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва владе Србије.
Bertram, T. & Pascal, C. (2006). Effective early learning programme: Evaluating and improving quality in early childhood settings. Birmingham, UK: Amber Publications.
Bertram, T., Pascal, C., Saunders, M. (2009). Accounting Early for Life Long Learning Programme. Birmingham, UK: Amber Publications.
Василијевић, Д. и Ђуровић, Љ. (2016). Вредности индивидуализације у уџбеницима о природи и друштву. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, XLVI (2), 175−197. doi: 10.5937/ZRFFP46-11778
Вујачић, М., Станковић, Д., Павловић, Ј., Џиновић, В., Ђерић, И. (2011). Представе о образовним променама у Србији: рефлексије о прошлости, визије будућности. Београд: Институт за педагошка истраживања.
Gajić, O. (2008). Pluralizam izdavaštva udžbeničke literature u razrednoj nastavi – postoje li indikatori kvaliteta?. U: M. Arnat (ur.), Studij razredne nastave u funkciji devetogodišnje osnovne škole: zbornik radova sa Drugog međunarodnog naučnog-stručnog skupa (513−529). Zenica: Pedagoški fakultet.
Garland, K. J. & Noyes, J. M. (2004). CRT monitors: Do they interfere with learning? Behaviour and Information Technology, 23 (1), 43–52. doi: 10.1080/01449290310001638504
Denscombe, M. (2007). The Good Research Guide for small-scale social research projects. Maidenhead: Open University Press.
Eide, B. & Winger, N. (2005). From children’s point of view. In: A. Clark, A. T. Kjørholt, P. Moss (Eds.), Beyond listening: Children’s perspectives on early childhood services (71–90). Bristol: Policy Press.
Elo, S. & Kyngäs, H. (2007). The qualitative content analysis process. Journal of Advanced Nursing, 62 (1), 107–115. doi: 10.1111/j.1365-2648.2007.04569x.
Закон о уџбеницима (2018). Службени гласник РС, 27/2018.
Закон о основном образовању и васпитању (2017). Службени гласник РС, 101/2017.
Ivić, I., Pešikan, A., Antić, S. (2013). Textbook quality: A Guide to textbook standards. Gottingen: V&R unipress.
Knecht, P. & Najvarová, V. (2010). How Do Students Rate Textbooks? A Review of Research and Ongoing Challenges for Textbook Research and Textbook Production. Journal of Educational Media, Memory, and Society, 2 (001), 1−16. doi: 10.3167/jemms.2010.020101
Лазаревић, Д. (2007). Развојна и педагошка примереност уџбеника Свет око нас за први и други разред основне школе. У: Д. Плут (ур.), Квалитет уџбеника за млађи школски узраст (209‒228). Београд: Институт за психологију Филозофског факултета.
Mangen, A., Walgermo, B. R., Brønnick, К. (2013). Reading Linear Texts on Paper Versus Computer Screen: Effects on Reading Comprehension. International Journal of Educational Research, 58, 61–68. doi: 10.1016/j.ijer.2012.12.002
Marinković, S. (2004). Neka moguća rešenja obrazovanja za prava deteta pomoću udžbenika. Pedagogija, 3, 64−82.
Matijević, M., Topolovčan, T., Rajić, V. (2013). Učenička evaluacija udžbenika. Napredak, 154 (3), 389−415.
Mayer, R. E. (2008). Learning and instruction. (2nd ed.). Upper Saddle River, NJ: Pearson Merrill Prentice Hall.
Mayer, R. E. & Moreno, R. (1998). A split-attention effect in multimedia learning: Evidence for dual processing systems in working memory. Journal of Educational Psychology, 90, 312−320. doi: 10.1037/0022-0663.90.2.312
McGowan, K., Matthew, P. M., Stephens, R., West, C. (2009). Student perceptions of electronic textbooks. Issues in Information System, 10 (2), 459−465. Preuzeto sa: http://www.iacis.org/iis/2009/P2009_1299.pdf.
Moore, T., McArthur, M., Noble-Carr, D. (2008). Little voices and big ideas: lessons learned from children about research. International Journal of Qualitative Research, 77−91. 10.1177/160940690800700205
Myrberg, C. & Wiberg, N. (2015). Screen vs. paper: what is the difference for reading and learning?. Insights, 28 (2), 49–54. doi: 10.1629/uksg.236
Национални просветни савет (2011). Образовање у Србији: како до бољих резултата. Правци развоја и унапређивање квалитета предшколског, основног, општег средњег образовања и васпитања 2010−2020. Преузето са http://www.nps.gov.rs/wp-content/uploads/2011/02/PRAVCI-srpski-A4.pdf.
Ненадић, M. (2006). Образовање „тиранија тренутка“ и промене „бесном брзином“. Педагогија, 61 (1), 26−37.
Ochieng, N. T., Wilson, K., Derrick, C. J., Mukherjee, N. (2018). The use of focus group discussion methodology: Insights from two decades of application in conservation. Methods in Ecology and Evolution, 9, 20–32. doi: 10.1111/2041-210X.12860
Pascal, C. & Bertram, A. (2009). Listening to young citizens: the struggle to make real a participatory paradigm in research with young children. European Early Childhood Education Research Journal, 17 (2), 249−262. doi: 10.1080/13502930902951486
Павловић, Ј. и Џиновић, В. (2007). Фокус групе: од прикупљања података до критичке педагошке праксе. Зборник института за педагошка истраживања, 39 (2), 289−308. doi:10.2298/zipi0702289
Пешикан, А. (2003). Настава и развој друштвених појмова код деце. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Пешикан, А. (2016). Најчешће заблуде о информационо-комуникационим технологијама у образовању. Настава и васпитање, 65 (1), 31–46. doi: 10.5937/nasvas1601031P
Пешикан, А. и Антић, С. (2007). Како уградити идеје активног учења у уџбеник. Настава и историја, Нова серија, V (7), 147−159.
Пешић, Ј. (2016). Од извора информација до средства за учење: неке актуелне дилеме образовног дизајнирања уџбеника. У: А. Пешикан (ур.), Настава и учење − уџбеник у функцији наставе и учења (35−52). Ужице: Учитељски факултет.
Плут, Д. (2003). Уџбеник као културно-потпорни систем. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Плут, Д. (ур.) (2007). Квалитет уџбеника за млађи школски узраст. Београд: Институт за психологију Филозофског факултета.
Sikorová, Z. (2011). The role of textbooks in lower secondary schools in the Czech Republic. IARTEM e-Journal, 4 (2), 1−22. Preuzeto sa https://portal.osu.cz/wps/portal/is/publsearch?record_id=52484
Skoko, B. i Benković, V. (2009). Znanstvena metoda fokus grupa – mogućnosti i načini primjene. Politička misao, 46 (3), 217−236. Preuzeto sa https://hrcak.srce.hr/50954
Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. (2012). Службени гласник РС, 107/2012.
Stewart, D. W., Shamdasani, P. N., Rook, D. W. (2007). Focus groups: Theory and practice. Thousand Oaks, CA: Sage Publications Inc.
Šefer, J., Lazarević, E., Stevanović, J. (2008). Jezik udžbenika: podsticaj ili prepreka. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 2, 347−368. doiserbia.nb.rs/img/doi/0579-6431/2008/0579-64310802347S.pdf.
Трбојевић, А. (2017). Нови модели презентовања друштвених садржаја у уџбенику природе и друштва. Узданица, 14 (1), 143–163.
Trbojević, A., Jeremić, B., Milenović, Ž. (2015). Multimedia Approach to the Development of Social Concepts in Class Teaching – a View from the Students’ Perspective. Teme, 39 (3), 867–885.
Harcourt, D., Einarsdottir, J. (2011). Introducing children’s perspectives and participation in research. European Early Childhood Education Research Journal, 19 (3), 301–307. doi: 10.1080/1350293X.2011.597962
Woody, D. W., Daniel, D. B., Baker, C. A. (2010). E-books or textbooks: Students prefer textbooks. Computers & Education, 945–948. doi: 10.1016/j.compedu.2010.04.005
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293