Две фреске из XIII века у аркосолијумима цркве Сан Ђакомо Мађоре у Болоњи – између истока и запада

Rosa G. D'Amico; Sanja R. Pajić

doi:10.5937/zrffp48-19523

Rosa G. D'Amico Zavod za zaštitu spomenika kulture, Bolonja
Sanja R. Pajić Univerzitet u Kragujevcu, Filološko-umetnički fakultet, Odsek za primenjenu i likovnu umetnost, Katedra za opšteobrazovne predmete

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp48-19523

Ključne reči: San Giacomo Maggiore||, ||Сан Ђакомо Мађоре, arcosolii||, ||аркосолијуми, Duecento||, ||сликарство XIII века,

Sažetak

Тема рада су фреске са представом Распећа и Христа судије у аркосолијумима са спољне стране северног зида цркве Сан Ђакомо Мађоре у Болоњи. Црква је саграђена залагањем припадника реда августинаца између 1267. и 1315, док је источни део довршен 1344, када је црква и освећена. Током изградње, почев од 1282, на западној и северној фасади отворено је 17 ниша сепулкралне функције, обележених преломљеним луцима. Аркосолијуми су били у употреби све до 1478, када су, након изградње портика у ренесансном стилу уз бок грађевине, затворени. Унутрашњост аркосолијума испуњена је зидним сликама вотивне намене, у неким случајевима и у више слојева. Краткотрајно доступни истраживачима између 1882. и 1886, што је искоришћено за фотографисање затечених фрагмената, аркосолијуми су наново отворени 1963, када су зидне слике рестауриране у нишама или скинуте са зидова. Наведене фреске налазе се међу најстаријим представама, насталим крајем XIII века. И у иконографији и у стилском третману присутна је мешавина западног, романичко-готичког уметничког схватања са утицајима источног, византијско-балканског, који упућују на климу „ренесансе“ XIII века која је захватила Византију и Балкан, пренету на другу обалу Јадранског мора највероватније посредством приморских центара, уз значајну улогу уметника повезаних са обе културе.

Reference

Angiolini Martinelli, P. (1986). Momenti lessicali bizantini in Italia tra il IX e il XIII secolo / Affreschi nelle provincie di Bologna, Ferrara, Forlì e Ravenna, Itinerari, IV, 9–29.

Arcangeli, F. (1967). Pittura bolognese del ‘300 in San Giacomo Maggiore. U: Comitato promotore San Giacomo Maggiore (ed.), Il Tempio di San Giacomo Maggiore in Bologna. Studi sulla storia e le opere d'arte. Regesto documentario. VII centenario della fondazione 1267–1967 (101–115). Bologna: Padri Agostiniani di San Giacomo Maggiore.

Benati, D. (2000). La città sacra. Pittura murale e su tavola nel Duecento bolognese. U: M. Medica (ed.), Duecento. Forme e colori del Medioevo a Bologna (87–107).Venezia: Marsilio.

D’Amico, R. (1986). Restauri di pitture murali del Trecento bolognese. Nuovi contributi per un itinerario gotico, Itinerari, IV, 31–86.

Д’Амико, Р. (2013). „Стари грчки мајстори…“ Давно изгубљен циклус из XIII века у Базилици св. Стефана у Болоњи и историјске расправе о византијској уметности. У: М. Ракоција (ур.), Ниш и Византија XI. Свети цар Константин и наслеђе Европе (329–343). Ниш: Град Ниш, Универзитет у Нишу, Православна Епархија нишка, Нишки културни центар.

Demus, O. (1970). Byzantine Art and the West. London: Weidenfeld and Nicolson.

Fanti, M. (1967). Gli Agostiniani a Bologna e la chiesa di San Giacomo. U: Comitato promotore San Giacomo Maggiore (ed.), Il Tempio di San Giacomo Maggiore in Bologna. Studi sulla storia e le opere d'arte. Regesto documentario. VII centenario della fondazione 1267–1967 (1–35). Bologna: Padri Agostiniani di San Giacomo Maggiore.

Giorgi, S. (2000). Scheda no. 88. U: M. Medica (ed.), Duecento. Forme e colori del Medioevo a Bologna (286–288). Venezia: Marsilio.

Kitzinger, E. (1966). The Byzantine Contribution to Western Art of the Twelfth and Thirteenth Centuries, DOP 20, 25–47.

Lenzi, D. (1967). Regesto documentario. U: Comitato promotore San Giacomo Maggiore (ed.), Il Tempio di San Giacomo Maggiore in Bologna. Studi sulla storia e le opere d'arte. Regesto documentario. VII centenario della fondazione 1267–1967 (215–263). Bologna: Padri Agostiniani di San Giacomo Maggiore.

Ottani Cavina, A. (1967). La cappella Bentivoglio. U: Comitato promotore San Giacomo Maggiore (ed.), Il Tempio di San Giacomo Maggiore in Bologna. Studi sulla storia e le opere d'arte. Regesto documentario. VII centenario della fondazione 1267–1967 (117–131). Bologna: Padri Agostiniani di San Giacomo Maggiore.

Pace, V. (2000). Mosaici e pittura romana del Medioevo: pregiudizi e omissioni. U: Arte a Roma nel medioevo: committenza, ideologia e cultura figurativa in monumenti e libri (287–325). Napoli: Liguori.

Пајић, С. & Д'Амико, Р. (2016). Уметничко наслеђе, фотографија и дигитализација у контексту културних размена. У: С. Пајић, В. Каначки (ур.), Музика и медији у визуелној уметности & Језик музике – музика и језик. Зборник радова са X међународног научног скупа Српски језик, књижевност, уметност, књ. 3 (89–99). Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.

Ricci, C. (1885–1886). La pittura romanica nell’Emilia e gli affreschi nelle arche di S. Giacomo in Bologna. Atti e memorie della Reale Deputazione di Storia Patria per la Romagna, serie III, vol. IV.

Rodriquez F. (1961). Le arche di S. Giacomo nel ricordo di una ‘relazione’ inedita di Alfonso Rubbiani, Strenna storica bolognese, XI, 465–472.

Scaglietti, D. (1967). L'oratorio di Santa Cecilia. U: Comitato promotore San Giacomo Maggiore (ed.), Il Tempio di San Giacomo Maggiore in Bologna. Studi sulla storia e le opere d'arte. Regesto documentario. VII centenario della fondazione 1267–1967 (133–146). Bologna: Padri Agostiniani di San Giacomo Maggiore.

Volpe, C. (1967). Gli affreschi duecenteschi delle arche sepolcrali. U: Comitato promotore San Giacomo Maggiore (ed.), Il Tempio di San Giacomo Maggiore in Bologna. Studi sulla storia e le opere d'arte. Regesto documentario. VII centenario della fondazione 1267–1967 (83–86). Bologna: Padri Agostiniani di San Giacomo Maggiore.

Zucchini G. (1942). Affreschi inediti bolognesi, L’Arte, 13, 127–139.