Телеолошки значај социолошког метода у интерпретацији права као друштвене појаве

Aleksandra Lj. Mitrović

doi:10.5937/zrffp49-20515

Aleksandra Lj. Mitrović Univerzitetu Beogradu, Pravni fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp49-20515

Ključne reči: jurisprudence||, ||правна наука, law||, ||право, society||, ||друштво, sociological method||, ||социолошки метод,

Sažetak

Овај рад има за циљ да укаже на улогу и значај социолошког метода у поступку проучавања како садржине тако и суштине права као специфичне друштвене појаве чија је структура формализована државним поретком норми тако да буде у складу са доминантним друштвеним вредностима, а које су последица потреба, односа снага и циљева у друштву. Будући да природа предмета који се истражује уједно одређује и метод којим се спроводи дати поступак, право као духовна нормативно уобличена друштвена појава захтева примену социолошког метода како би се прецизније објаснили узроци делимичне или потпуне (не)примене правних норми ради друштвене регулације и контроле. Најзад, закључак је да је због изузетно сложене, динамичне и варијабилне природе као и садржине права, неопходна примена социолошког метода у његовом истраживању јер он једини успева да емпиријски и довољно систематично истражи функционалне законе права као делујуће појаве.

Reference

Бован, С. Б. (2014). Социологија права као социологија правне праксе. У: П. Станојевић (ур.), Право и друштвена стварност 2 (друга свеска): научни скуп са међународним учешћем (113−127). Косовска Митровица: Правни факултет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Бован, С. Б. (2014). Основи социологије права. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду – Центар за издаваштво и информисање.

Boeckh, А. (1877). Enzyklopädie und Methodenlehre der philologischen Wissenschaften. Leipzing: Teubner.

Finis, J. (2004). Natural Law: The Classical Tradition. У: Coleman, Ј., Himma, К., Shapiro S. (Eds.), The Oxford Handbook of Jurisprudence & Philosophy of Law (1−39). Oxford: Oxford University Press.

Jellinek, G. & Jellinek, W. (1921). Allgemeine Staatslehre. Berlin: VERLAG VON JULIUS SPRINGER.

Kelsen, H. (1925). Allgemeine Staatslehre. Berlin: J. SPRINGER.

Visković, N. (1997). Argumentacija i pravo. Split: Pravni fakultet u Splitu.

Visković, N. (1980). Osnove metodologije prava. Split: Pravni fakultet u Splitu.

Visković, N. (1981). O tumačenju pravnih akata. У: P. Strčić (ур.), Zbornik radova Pravnog fakulteta u Zagrebu (spomenica prof. dr Olegu Mandiću) XXXI 3−4 (396−390). Zagreb: Pravni fakultet u Zagrebu.

Visković, N. (1981). Pojam prava. Prilog integralnoj teoriji prava. Split: Pravni fakultet u Splitu.

Visković, N. (2001). Teorija države i prava. Zagreb: Birotehnika CDO.

Gilli, G. A. (1974). Kako se istražuje vodič u društvenim istraživanjima. Zagreb: Školska knjiga.

Jogan, M. (1978). Sociologija reda (kritični oris funkcionalizma in konfliktne teorije). Ljubljana ‒ Maribor: Fakultet za sociologiju, političke vede in novinarstvo Univerze v Ljubjani ‒ Založba Obzorja.

Лукић, Р. (1975). Основи социологије. Београд: Научна књига.

Лукић, Р. (1992). Систем филозофије права. Београд: Савремена администрација.

Лукић, Р. Д., Кошутић, Б. П., Митровић, Д. М. (2001). Увод у право. Београд: Јавно предузеће Службени лист СРЈ Београд.

Митровић, М. М. и Бован, С. Б. (2012). Основи социологије и социологије права. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду − Центар за издаваштво и информисање.

Perović, S. К. (1975). Zabranjeni ugovori. Beograd: BIGZ Beograd.

Rüthers, B. (2009). Methodenfragen als Verfassungsfragen, Rechtstheorie, 40 (3), 253−283. doi:https://doi.org/10.3790/rth.40.3.253

Rüthers, B. (1999). Rechtstheorie. München: C. H. BECK.

Шешић, Б. (1974). Основи методологије друштвених наука. Београд: Научна књига.

Шушњић, Ђ. (1973). Критика социолошке методе. Ниш: Градина.