The Teleological Significance of the Sociological Method in the Study of Law as a Social Phenomenon

  • Aleksandra Lj. Mitrović University of Belgrade, Faculty of Law
Keywords: jurisprudence, law, society, sociological method,

Abstract


The aim of this scientific paper is to highlight the role and importance of the sociological method in the study of the law as a specific social phenomenon with its essence and structure—which need to be perceived as one—seeing that the law has both value and normative and social dimension. This stems from the relationship between rights and society, regarding the role that law has in the society and vice versa.

As the nature of the object defines the method used to implement the process of research, the law as normatively shaped social phenomenon requires the use of sociological methods to explain the causes of partial or full (non) realization of legal norms in society.

The conclusion is that a complex, dynamic, and variable substance and content of the law cannot be studied without the use of sociological methods, which, in addition to numerous methods of studying law, manage to investigate systematically and empirically the functional laws of the legal system as a social phenomenon.

 

References

Бован, С. Б. (2014). Социологија права као социологија правне праксе. У: П. Станојевић (ур.), Право и друштвена стварност 2 (друга свеска): научни скуп са међународним учешћем (113−127). Косовска Митровица: Правни факултет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Бован, С. Б. (2014). Основи социологије права. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду – Центар за издаваштво и информисање.

Boeckh, А. (1877). Enzyklopädie und Methodenlehre der philologischen Wissenschaften. Leipzing: Teubner.

Finis, J. (2004). Natural Law: The Classical Tradition. У: Coleman, Ј., Himma, К., Shapiro S. (Eds.), The Oxford Handbook of Jurisprudence & Philosophy of Law (1−39). Oxford: Oxford University Press.

Jellinek, G. & Jellinek, W. (1921). Allgemeine Staatslehre. Berlin: VERLAG VON JULIUS SPRINGER.

Kelsen, H. (1925). Allgemeine Staatslehre. Berlin: J. SPRINGER.

Visković, N. (1997). Argumentacija i pravo. Split: Pravni fakultet u Splitu.

Visković, N. (1980). Osnove metodologije prava. Split: Pravni fakultet u Splitu.

Visković, N. (1981). O tumačenju pravnih akata. У: P. Strčić (ур.), Zbornik radova Pravnog fakulteta u Zagrebu (spomenica prof. dr Olegu Mandiću) XXXI 3−4 (396−390). Zagreb: Pravni fakultet u Zagrebu.

Visković, N. (1981). Pojam prava. Prilog integralnoj teoriji prava. Split: Pravni fakultet u Splitu.

Visković, N. (2001). Teorija države i prava. Zagreb: Birotehnika CDO.

Gilli, G. A. (1974). Kako se istražuje vodič u društvenim istraživanjima. Zagreb: Školska knjiga.

Jogan, M. (1978). Sociologija reda (kritični oris funkcionalizma in konfliktne teorije). Ljubljana ‒ Maribor: Fakultet za sociologiju, političke vede in novinarstvo Univerze v Ljubjani ‒ Založba Obzorja.

Лукић, Р. (1975). Основи социологије. Београд: Научна књига.

Лукић, Р. (1992). Систем филозофије права. Београд: Савремена администрација.

Лукић, Р. Д., Кошутић, Б. П., Митровић, Д. М. (2001). Увод у право. Београд: Јавно предузеће Службени лист СРЈ Београд.

Митровић, М. М. и Бован, С. Б. (2012). Основи социологије и социологије права. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду − Центар за издаваштво и информисање.

Perović, S. К. (1975). Zabranjeni ugovori. Beograd: BIGZ Beograd.

Rüthers, B. (2009). Methodenfragen als Verfassungsfragen, Rechtstheorie, 40 (3), 253−283. doi:https://doi.org/10.3790/rth.40.3.253

Rüthers, B. (1999). Rechtstheorie. München: C. H. BECK.

Шешић, Б. (1974). Основи методологије друштвених наука. Београд: Научна књига.

Шушњић, Ђ. (1973). Критика социолошке методе. Ниш: Градина.

Published
2019/12/25
Section
Original Scientific Paper