Синонимија у лексичко-семантичкој групи пејоратива за женска лица у јабланичком говору

Radmila V. Žugić

doi:10.5937/zrffp44-6280

Radmila V. Žugić Institut za srpski jezik SANU

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp44-6280

Ključne reči: synonymes||, ||синоними, péjoratifs||, ||пејоративи, groupe lexical et sémantique||, ||лексичке и семинатичке групе,

Sažetak

У раду су анализирани типови синонимије, организација синонима и синонимски односи у лексичко-семантичкој групи пејоратива за женске особе, на корпусу од двеста четрдесет три (243) пејоратива из јабланичког говора.

Семантичка сличност, односно блискозначност пејоратива за женске особе, омогућила је систематизацију синонимних пејоратива на једнокоренске и разнокоренске.

Једнокоренски синонимни пејоративи организовани су у педесет (50) синонимских парова, пет (5) трочланих синонимских низова и два (2) четворочлана синонимска низа.

Систематизација разнокоренских синонимских пејоратива на основу семантичког критеријума означавања физичких, односно карактерних својстава женске особе, показује да се синонимски пејоративи обе семантичке категорије организују у синонимске редове: синонимски пејоративи за означавање физичких особина систематизовани су у осам (8) синонимских редова, док су синонимски пејоративи са значењем карактерних својстава организовани у шеснаест (16) синонимских редова.

Biografija autora

Radmila V. Žugić, Institut za srpski jezik SANU

naučni savetnik

Reference

Гортан-Премк, Д. (1997). Полисемија и организација лексичког система у српскоме језику. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Драгићевић, Р. (2001). Придеви са значењем људских особина у савременом српском језику, творбена и семантичка анализа. Београд: Институт за српски језик САНУ.

Драгићевић, Р. (2007). Лексикологија српског језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Жугић, Р. (1997). „Придеви који се односе на човекове особине у говору околине Лебана”. Јужнословенски филолог, 53, 135–145.

Жугић, Р. (2005). „Речник говора јабланичког краја”. Српски дијалектолошки зборник, 52.

Жугић, Р. (2007). „Именичке сложенице с придевом као првим конституентом у призренско-тимочким говорима (паралеле са стандардним српским језиком)”. У: Књижевност на дијалекту, Библиотека Наше стварање. (стр. 34–43). Лесковац: Лесковачки културни центар.

Жугић, Р. (2009). „Семантичко-творбена анализа пејоратива за женска лица у јабланичком говору (југозападно од Лесковца)”. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 52(2), 81–106.

Жугић, Р. (2010). „Пејоративи за мушка лица у јабланичком говору образовани суфиксима -ко, -ља, -оња, -ча”. У: Милета Букумирић (Ур.), Зборник радова Филозофског факултета у Приштини (посебно издање поводом 50-годишњице оснивања Филозофског факултета, посвећено проф. др Милосаву Вукићевићу). Косовска Митровица: Филозофски факултет у Приштини, 103–118.

Жугић, Р. (2010). „Пејоративи за мушка лица у јабланичком говору од нископродуктивних суфикса и њихов семантичко-творбени однос према пејоративима са продуктивним суфиксима -ко, -ља, -оња, -ча”. Зборник Матице српске за славистику, 78, 219–239.

Жугић, Р. (2011). „Лексикографски поступци тумачења семантике изведеница на основу односа творбене основе и творбеног форманта”. У: Граматика и лексика у словенским језицима (зборник радова с међународног симпозијума). Нови Сад – Београд: Матица српска – Институт за српски језик САНУ, 403–413.

Клајн, И. (1994). Писци и писмењаци. Нови Сад: Матица српска.

Николић, М. (2000). Обратни речник српскога језика. Београд: Матица српска, Институт за српски језик, САНУ.

Ћорић, Б. (1992). „Творбено и лексичко значење (наша лексикографска пракса)”. Научни састанак слависта у Вукове дане, 22(2), 257–262.

Ћорић, Б. (1995). „О неким специфичностима суфиксалне деривације именица у српском разговорном језику”. Књижевност и језик, 42(1–2), 35–41.