Уметничка слика Београда у прози Стевана Сремца

Biljana S. Soleša

doi:10.5937/zrffp49-21323

Biljana S. Soleša Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp49-21323

Ključne reči: urban topoi||, ||топоси града, national types||, ||национални типови, bureaucratic system||, ||бирократски систем, native and foreign||, ||опозиција домаће−страно, Belgrade prose||, ||београдска проза,

Sažetak

Предмет истраживања овог рада је уметничка слика Београда у прози Стевана Сремца. У уводном делу рада указано је на друштвено-историјске, економске и културне прилике у Београду крајем XIX века и опште одлике Сремчеве београдске прозе. Интерпретацијом одабраних приповедака са овом тематиком у средишњем делу рада осветљени су топоси укрштања домаћег и страног света, сеоског и градског менталитета, топоси кафана и градске периферије. У раду се разматрају теме Грко-Цинцара у Београду, настанак београдске буржоазије и бирократског система. Дат је осврт на уметничку пројекцију слике о другима и нама, те на слику националних типова. Увидом у критички и сатирички аспект ове прозе, у завршном делу рада открива се да је аутор извесне теме у оквиру београдске прозе са доминантном друштвено-социјалном проблематиком обликовао уметничким поступком без ведрине и хумора по којима је широј читалачкој публици познат.

Reference

Вивијен, Х. (1996). Три пута помаже бог. У: Р. Дамјановић, Н. Томић, С. Ћосић (прир.), Сербиа: српски народ, српска земља, српска духовност у делима страних аутора (211–212). Београд: Итака.

Вукићевић, Д. (2006). Приватни живот у огледалу реалистичке књижевности. У: А. Столић, Н. Макуљевић (прир.), Приватни живот код Срба у деветнаестом веку од краја осамнаестог века до Првог светског рата (457–482). Београд: Clio.

Vučenov, D. (1951). Beograd i srbijanska palanka u delima Stevana Sremca. U: S. Sremac. Izabrane pripovetke (9–23). Beograd: Jugoslovenska knjiga.

Деретић, J. (2011). Историја српске књижевности. Зрењанин: SEZAM BOOK.

Иванић, Д. (1996). Српски реализам. Нови Сад: Матица српска.

Јелушић, С. (1997). Вукадин – семантика интертекстуалности. У: Н. Богдановић (ур.), Књижевно дело Стевана Сремца – ново читање, зборник радова (135–140). Ниш: Центар за научна истраживања САНУ − Универзитет у Нишу и Студијска група за српски језик и књижевност Филозофског факултета.

Кашанин, М. (1968). Судбине и људи. Београд: Просвета.

Лазић, Н. (2012). Развој представа о простору и времену у науци о књижевности. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 42 (2), 163–183.

Љубинковић, Н. (2003). Цинцари у стварању и обликовању чаршије у варошицама и градовима Србије. Свет речи 15/16, 50–53.

Максимовић, Г. (1998). Магија Сремчевог смијеха. Ниш: Просвета.

Максимовић, Г. (2012). Идентитет града у прози Стевана Сремца. Зборник Матице српске за књижевност и језик, LХ (1), 99–118.

Новаковић, Б. (1962). Стеван Сремац. Београд: Рад.

Пантић, М. (1999). Приповетке Стевана Сремца – химна свакодневице. У: С. Сремац. Вукадин и друге приповетке (7–20). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Perišić, M. (2000). Gradski život u Srbiji krajem 19. veka. U: F. N. Stiftung (prir.). Dijalog povjesničara − istoričara (99–116). Zagreb: Dijalog.

Radin, A. (1986). Umetnost pripovedanja Stevana Sremca. Niš: Gradina.

Скерлић, J. (1966). Стеван Сремац. У: М. Протић. Епоха реализма (167–211). Београд: Нолит.

Сремац, С. (1977). Вукадин и друге приповетке. Београд: Просвета.

Сремац, С. (2001). Десет најлепших прича. Београд: Лирика.

Цвијић, Ј. и Андрић, И. (1988). О балканским психичким типовима. П. Џаџић (прир.). Београд: Просвета.

Цвијић, Ј. (1991). Говори и чланци. Београд: САНУ − Завод за уџбенике и наставна средства.