The Portrayal of Belgrade in the Prose of Stevan Sremac
Abstract
The subject of research is the portrayal of Belgrade in the prose of Stevan Sremac. The introductory part of the paper refers to the socio-historical, economic and cultural circumstances in Belgrade in the late 19th century, as well as general characteristics of the Belgrade prose by Sremac. The interpretation of selected stories with this theme is given in the central part of the work, it highlights the typical motifs of intertwining of the natives and the immigrants, rural and city mentality, typical motifs of taverns, and the city suburbs. The paper discusses the themes of Greek-Aromanian community in Belgrade, the emergence of the Belgrade bourgeoisie and the bureaucratic system. There is a reflection on the artistic portrayal of others and us, and on the image of national types. An insight into the critical and satirical aspect of this prose, in the final part of his work, reveals that the author created certain topics within the Belgrade prose that deal with predominantly social issues with an artistic process that lacks buoyancy or humour, which Sremac is known for to the wider audience.
References
Вивијен, Х. (1996). Три пута помаже бог. У: Р. Дамјановић, Н. Томић, С. Ћосић (прир.), Сербиа: српски народ, српска земља, српска духовност у делима страних аутора (211–212). Београд: Итака.
Вукићевић, Д. (2006). Приватни живот у огледалу реалистичке књижевности. У: А. Столић, Н. Макуљевић (прир.), Приватни живот код Срба у деветнаестом веку од краја осамнаестог века до Првог светског рата (457–482). Београд: Clio.
Vučenov, D. (1951). Beograd i srbijanska palanka u delima Stevana Sremca. U: S. Sremac. Izabrane pripovetke (9–23). Beograd: Jugoslovenska knjiga.
Деретић, J. (2011). Историја српске књижевности. Зрењанин: SEZAM BOOK.
Иванић, Д. (1996). Српски реализам. Нови Сад: Матица српска.
Јелушић, С. (1997). Вукадин – семантика интертекстуалности. У: Н. Богдановић (ур.), Књижевно дело Стевана Сремца – ново читање, зборник радова (135–140). Ниш: Центар за научна истраживања САНУ − Универзитет у Нишу и Студијска група за српски језик и књижевност Филозофског факултета.
Кашанин, М. (1968). Судбине и људи. Београд: Просвета.
Лазић, Н. (2012). Развој представа о простору и времену у науци о књижевности. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 42 (2), 163–183.
Љубинковић, Н. (2003). Цинцари у стварању и обликовању чаршије у варошицама и градовима Србије. Свет речи 15/16, 50–53.
Максимовић, Г. (1998). Магија Сремчевог смијеха. Ниш: Просвета.
Максимовић, Г. (2012). Идентитет града у прози Стевана Сремца. Зборник Матице српске за књижевност и језик, LХ (1), 99–118.
Новаковић, Б. (1962). Стеван Сремац. Београд: Рад.
Пантић, М. (1999). Приповетке Стевана Сремца – химна свакодневице. У: С. Сремац. Вукадин и друге приповетке (7–20). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Perišić, M. (2000). Gradski život u Srbiji krajem 19. veka. U: F. N. Stiftung (prir.). Dijalog povjesničara − istoričara (99–116). Zagreb: Dijalog.
Radin, A. (1986). Umetnost pripovedanja Stevana Sremca. Niš: Gradina.
Скерлић, J. (1966). Стеван Сремац. У: М. Протић. Епоха реализма (167–211). Београд: Нолит.
Сремац, С. (1977). Вукадин и друге приповетке. Београд: Просвета.
Сремац, С. (2001). Десет најлепших прича. Београд: Лирика.
Цвијић, Ј. и Андрић, И. (1988). О балканским психичким типовима. П. Џаџић (прир.). Београд: Просвета.
Цвијић, Ј. (1991). Говори и чланци. Београд: САНУ − Завод за уџбенике и наставна средства.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: