Развој школства и педагогије у Србији у првој половини 20. века – најзначајнији научни и друштвени утицаји
Sažetak
У овом раду анализирали смо развој школе и педагошке науке у Србији у првој половини XX века са посебним освртом на друштвене околности и педагошке утицаје. Друштвено окружење које је подржало развој школског система обухвата политичке и економске услове живота у овом периоду, законску регулативу, као и најзначајније теоријске оријентације у педагогији, те се свим овим аспектима у раду поклања значајна пажња. Посебно смо се осврнули на педагошке концепције које обликују васпитно-образовни рад у српским школама прве половине XX века. Да бисмо лакше пратили ове утицаје, посматрали смо развој школа и педагогије у првој половини XX века у оквиру два периода која се могу јасно издвојити. Први период, који почиње крајем XIX века и траје до почетка Првог светског рата, обележен је формирањем школског система. Други период, који обухвата раздобље између два светска рата представља период стагнације у развоју школског система, али се током њега интензивно развија српска педагошка мисао. У раду је за прикупљање података кориштена метода теоријске анализе. Добијени резултати показали су да су током првих деценија XX века друштвено-политичке околности за развој школског система биле повољне, а да је у том периоду развој школског система подржан пре свега хербартијанском педагошком оријентацијом, док су песталоцијански утицаји и утицаји радне школе доприносили стварању равнотеже и ублажавали интелектуализацију коју хербартијанство носи, а за коју српске школе нису биле спремне. Током другог периода долази до стагнације у развоју школског система, али српска педагогија убира плодове улагања у образовање младог педагошког кадра и у том периоду у Србију преко њих долазе нова психолошка и педагошка достигнућа и нови правци у педагогији, као што су културна педагогија, социјална педагогија, прагматистичка педагогија и други.
Reference
Аврамовић, З. (2005). Друштвене и политичке карактеристике српског васпитања и образовања 1804–2004. У: З. Аврамовић (ур.), Два века образовања у Србији (165–204). Београд: Институт за педагошка истраживања.
Аксентијевић, Б. (1971). Школство у Србији између два светска рата. У: Р. Ничковић, М. Николић, Л. Прштало (ур.), Просвета, образовање и васпитање у Србији (33–39). Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке републике Србије.
Димић, Љ. (2005). Две слике просвете у Србији двадесетог века. У: З. Аврамовић (ур.), Два века образовања у Србији (213–244). Београд: Институт за педагошка истраживања.
Ђорђевић, Ж. (1958). Васпитање у Срба. Београд: Научна књига.
Јањушевић, М. Ј. (1936). Васпитна вредност ручног рада. Учитељ, 5, 365–374.
Јовановић, Д. Д.(1933). Савремена почетна настава. Учитељ, 2, 81–91.
Јовановић, Д. Ј. (1939). Педагошка мисао у Југославији – 1918–1938 год. У: М. Мајсторовић (ур.). Педагошка Југославија 1918–1938 (4–29). Београд: Штампарија Ж. Д. Благојевића.
Милошевић, М. (1911) Општа културна педагогика као наука. Београд: Штампарија Давидовић.
Павловић, Ж. М. (1931). Морално васпитање ученика. Учитељ, 1, 24–30.
Пантић, Д. (1997) Педагогија напредног учитељства. Београд: Научна књига.
Парлић-Божовић, Ј. (2007). Педагошко учење и просветни рад Сретена Аџића. Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Парлић-Божовић, Ј. (2011). Образовање у Срба у време турске власти. Зборник радова Филозофског факултета, 41 (1), 555–567.
Пејхељ, В, (1937). Педагошка теорија и пракса. Учитељ, 3, 130–136.
Петровић, Ј. (2018). Утицај Џона Дјуија на схватања моралног васпитања у Србији. Годишњак за педагогију, 3 (1), 55–67.
Поткоњак, Н. (2005). Допринос српских интелектуалаца утемељењу и развоју школства у Србији у протекла два века. У: З. Аврамовић (ур.), Два века образовања у Србији (33–64). Београд: Институт за педагошка истраживања.
Ранђеловић, Ј. (2002). Етичке и дидактичке основе стваралаштва Стевана Окановића. Параћин: Културно-просветна заједница Општине Параћин.
Руњанин, И. (1931). Метода слободног рада по групама. Учитељ, 1, 30–39.
Самарџић, Р. (1994). Наука код Срба у XIX и XX веку. У: А. Митровић и др. (ур.), Историја српског народа, књ. 6/2 (462–505). Београд: Српска књижевна задруга.
Седамдесет пет година Катедре за педагогију. (1967). Београд: Филозофски факултет.
Тешић, В. (1971). Школство у устаничкој Србији. У: Р. Ничковић, М. Николић, Л. Прштало (ур.), Просвета, образовање и васпитање у Србији (12–15). Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке републике Србије.
Тешић, В. (1981). Др Вићентије Ракић. У: Др Вићентије Ракић (1881–1969) – Личност, рад, педагошке идеје. Београд: Савез педагошких друштава СР Србије.
Тешић, В. (1994). Школе и настава. У: А. Митровић и др. (ур.), Историја српског народа, књ. 6/2 (506–550). Београд: Српска књижевна задруга.
Тешић, В. (2005). Циљеви васпитања у школама Србије (1804–1941). У: З. Аврамовић (ур.), Два века образовања у Србији (65–108). Београд: Институт за педагошка истраживања.
Ћунковић, С. (1971). Школство у периоду до I светског рата. У: Р. Ничковић, М. Николић, Л. Прштало (ур.), Просвета, образовање и васпитање у Србији (15–33). Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке републике Србије.
Ферстер, Ф. В. (1920). Америчка морална педагогија у школској дисциплини. Учитељ, 3–4, 72–81.
Цветковић, М. (1928). Школство у Сједињеним Државама Северне Америке. Учитељ, 3, 377–380.
Цветковић, М. (1931). Ново васпитање у Сједињеним Државама. Учитељ, 3, 220–222.
Шевић, М. (1920). Стара и нова педагогија. Београд: Издање Ђ. Ђурђевића.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293