Развој школства и педагогије у Србији у првој половини 20. века – најзначајнији научни и друштвени утицаји

Jelena S. Petrović; Danica M. Dobrosavljević; Mirjana M. Simić

doi:10.5937/zrffp49-21393

Jelena S. Petrović Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Departman za pedagogiju
Danica M. Dobrosavljević Univerzitet u Nišu, Prirodno-matematički fakultet
Mirjana M. Simić Institut za srpsku kulturu, Priština-Leposavić

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp49-21393

Ključne reči: The Work School||, ||радна школа, New Education Movement||, ||реформна педагогија, Herbartian pedagogy||, ||хербартијанска педагогија, development of Serbian school system||, ||развој школства у Србији,

Sažetak

У овом раду анализирали смо развој школе и педагошке науке у Србији у првој половини XX века са посебним освртом на друштвене околности и педагошке утицаје. Друштвено окружење које је подржало развој школског система обухвата политичке и економске услове живота у овом периоду, законску регулативу, као и најзначајније теоријске оријентације у педагогији, те се свим овим аспектима у раду поклања значајна пажња. Посебно смо се осврнули на педагошке концепције које обликују васпитно-образовни рад у српским школама прве половине XX века. Да бисмо лакше пратили ове утицаје, посматрали смо развој школа и педагогије у првој половини XX века у оквиру два периода која се могу јасно издвојити. Први период, који почиње крајем XIX века и траје до почетка Првог светског рата, обележен је формирањем школског система. Други период, који обухвата раздобље између два светска рата представља период стагнације у развоју школског система, али се током њега интензивно развија српска педагошка мисао. У раду је за прикупљање података кориштена метода теоријске анализе. Добијени резултати показали су да су током првих деценија XX века друштвено-политичке околности за развој школског система биле повољне, а да је у том периоду развој школског система подржан пре свега хербартијанском педагошком оријентацијом, док су песталоцијански утицаји и утицаји радне школе доприносили стварању равнотеже и ублажавали интелектуализацију коју хербартијанство носи, а за коју српске школе нису биле спремне. Током другог периода долази до стагнације у развоју школског система, али српска педагогија убира плодове улагања у образовање младог педагошког кадра и у том периоду у Србију преко њих долазе нова психолошка и педагошка достигнућа и нови правци у педагогији, као што су културна педагогија, социјална педагогија, прагматистичка педагогија и други.

Biografije autora

Jelena S. Petrović, Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Departman za pedagogiju

Jelena Petrović je docent na Filozofskom fakultetu u Nišu. Rođena je 03. 07. 1976. godine. Osnovne i magistarske studije završila je na Filozofskom fakultetu u Prištini, a doktorirala na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Osnovno polje njenog interesovanja su Istorija pedagogije, Teorije vaspitanja i Savremeni pedagoški pravci.

Danica M. Dobrosavljević, Univerzitet u Nišu, Prirodno-matematički fakultet

Danica Dobrosavljević je student doktorskih studija na Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta. Rođena je 13. 04. 1977. godine u Ćupriji. Osnovne i master studije završila je Filozofskom fakultetu u Nišu.

Mirjana M. Simić, Institut za srpsku kulturu, Priština-Leposavić

Mirjana M. Simić je stručni saradnik Instituta za srpsku kulturu u Prištini sa sedištem u Leposaviću. Trenutno je student doktorskih studija na Katedri za pedagogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Rođena je 18. 11. 1982. godine u Novom Pazaru.

Reference

Аврамовић, З. (2005). Друштвене и политичке карактеристике српског васпитања и образовања 1804–2004. У: З. Аврамовић (ур.), Два века образовања у Србији (165–204). Београд: Институт за педагошка истраживања.

Аксентијевић, Б. (1971). Школство у Србији између два светска рата. У: Р. Ничковић, М. Николић, Л. Прштало (ур.), Просвета, образовање и васпитање у Србији (33–39). Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке републике Србије.

Димић, Љ. (2005). Две слике просвете у Србији двадесетог века. У: З. Аврамовић (ур.), Два века образовања у Србији (213–244). Београд: Институт за педагошка истраживања.

Ђорђевић, Ж. (1958). Васпитање у Срба. Београд: Научна књига.

Јањушевић, М. Ј. (1936). Васпитна вредност ручног рада. Учитељ, 5, 365–374.

Јовановић, Д. Д.(1933). Савремена почетна настава. Учитељ, 2, 81–91.

Јовановић, Д. Ј. (1939). Педагошка мисао у Југославији – 1918–1938 год. У: М. Мајсторовић (ур.). Педагошка Југославија 1918–1938 (4–29). Београд: Штампарија Ж. Д. Благојевића.

Милошевић, М. (1911) Општа културна педагогика као наука. Београд: Штампарија Давидовић.

Павловић, Ж. М. (1931). Морално васпитање ученика. Учитељ, 1, 24–30.

Пантић, Д. (1997) Педагогија напредног учитељства. Београд: Научна књига.

Парлић-Божовић, Ј. (2007). Педагошко учење и просветни рад Сретена Аџића. Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Парлић-Божовић, Ј. (2011). Образовање у Срба у време турске власти. Зборник радова Филозофског факултета, 41 (1), 555–567.

Пејхељ, В, (1937). Педагошка теорија и пракса. Учитељ, 3, 130–136.

Петровић, Ј. (2018). Утицај Џона Дјуија на схватања моралног васпитања у Србији. Годишњак за педагогију, 3 (1), 55–67.

Поткоњак, Н. (2005). Допринос српских интелектуалаца утемељењу и развоју школства у Србији у протекла два века. У: З. Аврамовић (ур.), Два века образовања у Србији (33–64). Београд: Институт за педагошка истраживања.

Ранђеловић, Ј. (2002). Етичке и дидактичке основе стваралаштва Стевана Окановића. Параћин: Културно-просветна заједница Општине Параћин.

Руњанин, И. (1931). Метода слободног рада по групама. Учитељ, 1, 30–39.

Самарџић, Р. (1994). Наука код Срба у XIX и XX веку. У: А. Митровић и др. (ур.), Историја српског народа, књ. 6/2 (462–505). Београд: Српска књижевна задруга.

Седамдесет пет година Катедре за педагогију. (1967). Београд: Филозофски факултет.

Тешић, В. (1971). Школство у устаничкој Србији. У: Р. Ничковић, М. Николић, Л. Прштало (ур.), Просвета, образовање и васпитање у Србији (12–15). Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке републике Србије.

Тешић, В. (1981). Др Вићентије Ракић. У: Др Вићентије Ракић (1881–1969) – Личност, рад, педагошке идеје. Београд: Савез педагошких друштава СР Србије.

Тешић, В. (1994). Школе и настава. У: А. Митровић и др. (ур.), Историја српског народа, књ. 6/2 (506–550). Београд: Српска књижевна задруга.

Тешић, В. (2005). Циљеви васпитања у школама Србије (1804–1941). У: З. Аврамовић (ур.), Два века образовања у Србији (65–108). Београд: Институт за педагошка истраживања.

Ћунковић, С. (1971). Школство у периоду до I светског рата. У: Р. Ничковић, М. Николић, Л. Прштало (ур.), Просвета, образовање и васпитање у Србији (15–33). Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке републике Србије.

Ферстер, Ф. В. (1920). Америчка морална педагогија у школској дисциплини. Учитељ, 3–4, 72–81.

Цветковић, М. (1928). Школство у Сједињеним Државама Северне Америке. Учитељ, 3, 377–380.

Цветковић, М. (1931). Ново васпитање у Сједињеним Државама. Учитељ, 3, 220–222.

Шевић, М. (1920). Стара и нова педагогија. Београд: Издање Ђ. Ђурђевића.