Положај ученика у савременој настави - стање, проблеми, перспектива

  • Zvezdan M. Arsić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za pedagogiju
  • Jelena B. Babić Antić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za engleski jezik i književnost
  • Tatjana S. Radojević Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za pedagogiju
Ključne reči: students’ role||, ||улога ученика, students’ status||, ||положај ученика, teacher||, ||наставник, student||, ||ученик, teaching||, ||настава,

Sažetak


Опште је познато да је наставу као друштвено-историјску категорију током различитих периода цивилизацијског развоја карактерисало постојање више непосредних и посебних фактора, међу којима се посебно издвајао ученик. Положај ученика у наставном процесу се током историјског развоја друштва мењао, што је условљавало и промену његове улоге. Будући да се положајем у настави ученик припрема за различите улоге у друштву, она, од првог дана школовања, треба да буде у функцији стварања услова који ће му омогућити учествовање у доношењу одлука, формирању вештина и навика, развијању способности за учење, мишљењу, памћењу, разумевању, решавању проблема, интелектуалном осамостаљивању и примени стеченог знања у пракси. Међутим, и поред тога што међу ауторима који се ближе баве проблемом положаја и односа наставника и ученика постоји релативно висок степен сагласности о томе да се један од најважнијих задатака наставе огледа у спремности за напуштањем традиционалног приступа и створе услови у којима ће ученици бити одговорни за сопствено учење и што читав XX век, нарочито његову другу половину, као и почетак XXI века, карактеришу многе реформистичке идеје са циљем да се створи идеалан концепт образовања, питање је шта се стварно променило и јесу ли промене у образовању утицале на промену положаја ученика у настави или, још увек, у овом домену постоји несклад између савремене педагошке теорије и наставне праксе. Развој науке, технике и технологије донео је, и у будућности ће доносити, брзе промене у образовању, али ипак, наука, техника и технологија неће моћи да васпитавају личности. Зато, у тражењу повољних услова који могу да буду у функцији поспешивања и пуног остваривања субјекатске позиције ученика у савременој настави треба поћи од успостављања другачијих, хуманијих, равноправнијих и, пре свега, непосреднијих односа између ученика и наставника. Стварање позитивне педагошке климе која омогућава партнерски однос између ученика и наставника, темељно је питање савремене школе, од чијег решавања зависи и остваривање главног циља: ученик активни и истински субјект савремене наставе.

 

Reference

Banđur, V. (1984). Mjesto i uloga učenika u nastavi nove škole. Pedagogija, XXII (4), (465–483). Beograd: Savez pedagoških društava Jugoslavije.

Banđur, V. (1985). Učenik u nastavnom procesu. Sarajevo: „Veselin Masleša“.

Branković, D. & Ilić, M. (2011). Uvod u pedagogiju i didaktiku. Banja Luka: Comes-grafika.

Вилотијевић, М. (2000). Дидактика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства – Учитељски факултет.

Закон о основама система образовања и васпитања (2009). „Службени гласник Републике Србије“, бр. 72/09.

Закон о основама система образовања и васпитања (2013). „Службени гласник Републике Србије“, бр. 55/2013.

Закон о основама система образовања и васпитања (2017). „Службени гласник Републике Србије“, бр. 88/2017.

Зукорлић, М. и Поповић, Д. (2017). Повезаност школске климе и аутономија ученика. Иновације у настави, XXX (3), 99–1008.

Ковачевић, В. (2017). Положај и улога ученика унастави крозисторијске епохе. Учење и настава, III (4), 639–654.

Lavrnja, I. (1985). Učenik kao subject obrazovanja. Rijeka: Izdavački centar.

Malić, J. (1972). Uloga nastavnika u formiranju učenika kao subjekta. Pedagoški rad, XXVII (3–4), (133–142).

Мијановић, Н. (2008). Субјекатска позиција ученика у васпитно-образовном процесу између декларативног и стварног. Иновације у настави, 21 (1), (13–22).

Младеновић, У. (2006). Субјекатска позиција ученика и његово доживљавање школе. У: Kamenov, E. (Ур.). Реформа система васпитања и образовања у Републици Србији (119–129). Нови Сад: Филозофски факултет.

Montenj, M. (1953). Ogledi o vaspitanju. Beograd: Pedagoško društvo NRS.

Poljak, V. (1972). Učenik kao subject u školi samoupravnog društva. Pedagoški rad, XXVII (3–4), (103–119).

Prodanović, T. & Ničković, R. (1974). Didaktika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Прушевић-Садовић, Ф. (2016). Неопходност проширења трофакторског система наставе у вишефакторски. Иновације у настави, XXIX (3), 100–107.

Хавелка, Н. (2000). Ученик и наставник у образовном процесу. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Havelka, N. (1999). Koncepcije obrazovanja i položaj učenika u nastvanom procesu. Pedagogija, XXXVII (3), 19–33.

Tot. D. (2010). Učeničke kompetencije i suvremena nastava. Odgojne znanosti, 12 (1), 65–78.

Šimleša, P. (1970). Društvena osnova našeg shvaćanja aktivnosti. Zagreb: Pedagoško-književni zbor.

Objavljeno
2019/10/11
Rubrika
Прегледни чланак