Student’s Status in Contemporary Teaching: Problems and Perspectives

  • Zvezdan M. Arsić University of Priština in Kosovska Mitrovica, Faculty of Philosophy, Department of Pedagogy
  • Jelena B. Babić Antić University of Priština in Kosovska Mitrovica, Faculty of Philosophy, Department of English Language and Literature
  • Tatjana S. Radojević University of Priština in Kosovska Mitrovica, Faculty of Philosophy, Department of Pedagogy
Keywords: students’ role, students’ status, teacher, student, teaching,

Abstract


It is widely known that teaching as a social and historical category, during various periods of civilizational development, was characterized by several direct and specific factors, with the pupil (student) as a specific category. The status of the student in the process of teaching has been changing during the historical development of the society, which resulted in the change of their role. During the teaching process, the student is preparing for various roles in the society. Therefore, teaching should be in the function of accommodating conditions and enabling the student to participate in decision-making, to develop skills and habits, as well as to develop the ability for learning, thinking, remembering, problem solving, and intellectual independence, as well as the ability to use the gained knowledge in practice. Due to all the previously mentioned, main attention of this paper will be focused on comparative-critical and descriptive analysis of a student’s status and role in the historical development of teaching, with particular attention on the condition and problems in contemporary teaching.

References

Banđur, V. (1984). Mjesto i uloga učenika u nastavi nove škole. Pedagogija, XXII (4), (465–483). Beograd: Savez pedagoških društava Jugoslavije.

Banđur, V. (1985). Učenik u nastavnom procesu. Sarajevo: „Veselin Masleša“.

Branković, D. & Ilić, M. (2011). Uvod u pedagogiju i didaktiku. Banja Luka: Comes-grafika.

Вилотијевић, М. (2000). Дидактика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства – Учитељски факултет.

Закон о основама система образовања и васпитања (2009). „Службени гласник Републике Србије“, бр. 72/09.

Закон о основама система образовања и васпитања (2013). „Службени гласник Републике Србије“, бр. 55/2013.

Закон о основама система образовања и васпитања (2017). „Службени гласник Републике Србије“, бр. 88/2017.

Зукорлић, М. и Поповић, Д. (2017). Повезаност школске климе и аутономија ученика. Иновације у настави, XXX (3), 99–1008.

Ковачевић, В. (2017). Положај и улога ученика унастави крозисторијске епохе. Учење и настава, III (4), 639–654.

Lavrnja, I. (1985). Učenik kao subject obrazovanja. Rijeka: Izdavački centar.

Malić, J. (1972). Uloga nastavnika u formiranju učenika kao subjekta. Pedagoški rad, XXVII (3–4), (133–142).

Мијановић, Н. (2008). Субјекатска позиција ученика у васпитно-образовном процесу између декларативног и стварног. Иновације у настави, 21 (1), (13–22).

Младеновић, У. (2006). Субјекатска позиција ученика и његово доживљавање школе. У: Kamenov, E. (Ур.). Реформа система васпитања и образовања у Републици Србији (119–129). Нови Сад: Филозофски факултет.

Montenj, M. (1953). Ogledi o vaspitanju. Beograd: Pedagoško društvo NRS.

Poljak, V. (1972). Učenik kao subject u školi samoupravnog društva. Pedagoški rad, XXVII (3–4), (103–119).

Prodanović, T. & Ničković, R. (1974). Didaktika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Прушевић-Садовић, Ф. (2016). Неопходност проширења трофакторског система наставе у вишефакторски. Иновације у настави, XXIX (3), 100–107.

Хавелка, Н. (2000). Ученик и наставник у образовном процесу. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Havelka, N. (1999). Koncepcije obrazovanja i položaj učenika u nastvanom procesu. Pedagogija, XXXVII (3), 19–33.

Tot. D. (2010). Učeničke kompetencije i suvremena nastava. Odgojne znanosti, 12 (1), 65–78.

Šimleša, P. (1970). Društvena osnova našeg shvaćanja aktivnosti. Zagreb: Pedagoško-književni zbor.

Published
2019/10/11
Section
Review Paper