Milestones from the Roman Road Drinjača –  Sarajevsko Polje

Goran D. Popović

doi:10.5937/zrffp49-23025

Goran D. Popović Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Filozofski fakultet, Departman za istoriju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp49-23025

Ključne reči: Sarajevsko polje||, ||Сарајевско поље, Drinjača river||, ||Дрињача, east Bosnia||, ||источна Босна, Roman province of Dalmatia||, ||римска провинција Далмација, Roman road||, ||римски путеви, milestone||, ||миљокази,

Sažetak

Римска комуникација која је повезивала долину реке Дрињаче са Сарајевским пољем била је веома значајна средином III века. О томе сведоче многобројни миљокази са ове комуникације. Укупно је откривено око тридесет миљоказа са поменуте комуникације. Од дванаест епиграфских миљоказа, натписна поља објављена су само од десет миљоказа. Нису познати разлози који су утицали на то да и преостала два миљоказа не буду објављена. У тренутку проналаска већина миљоказа налазила се in situ. Најстарији миљоказ потиче из периода владавине Филипа I (Marcus Julius Philippus) између 244. и 249. године, док је најмлађи подигнут у част Марка Клаудија Тацита (Marcus Claudius Tacitus), крајем 275. или у првој половини 276. године.

Изузев једног епиграфског миљоказа откривеног у селу Лукавица, три анепиграфска миљоказа са Краљевог поља и фрагментарног миљоказа са Равне Романије, као и сви преостали миљокази са римског пута Дрињача – Сарајевско поље, укупно око 25, налазили су се западно од Хан Пијеска, у мањим групама и на међусобном растојању од једне, а у једном случају две римске миље. Миљокази са римске комуникације Дрињача – Сарајевско поље нису означавали реконструкцију пута, како се то раније веровало. У тренутку честих промена на престолу, средином III века, миљокази добијају почасни карактер. Њихова функција постаје исказивање лојалности новом владару.

Reference

Abramić, M. (1928). O novim miljokazima i rimskim cestama Dalmacije. Starinar, knj. IV, 31–44.

Ballif, P. (1893). Römische Strassen in Bosnien und der Hercegovina. Wien: Bosnisch-Hercegovinisches Landesmuseum.

Bojanovski, I. (1974). Dolabelin sistem cesta u rimskoj provinciji Dalmaciji. Sarajevo: ANUBiH, CBI

Bojanovski, I. (1981). Prilozi za topografiju rimskih i predrimskih komunikacija i naselja u rimskoj provinciji Dalmaciji (s posebnim obzirom na područje Bosne i Hercegovine) III − Prilog proučavanju antičkih naselja i komunikacija u istočnoj Bosni. Godišnjak ANUBiH, XIX, CBI knj. 17, 125–199.

Bojanovski, I. (1988). Bosna i Hercegovina u antičko doba. Sarajevo: Djela knj. LXVI, ANUBiH. Centar za balkanološka ispitivanja, knj. 6.

Evans, A. (1883). Antiquarian researches in Illyricum. Westminster: Nichols and sons.

Laurence, R. (2004). Milestones, Communications and Political Stability. In: L. Ellis & F. Kidner (Eds.), Travel, Communication and Geography in Late Antiquity (41−58). London: Routledge.

Pašalić, E. (1958). O hodološkim pitanjima u izučavanju antičke istorije. Godišnjak IDBiH, IX, 139–147.

Popović, G. (2018а). Putna stanica Ad Drinum. Prilozi, 47, 11–30.

Popović, G. (2018b). Rimske komunikacije u sjeveroistočnoj Bosni sa posebnim osvrtom na novootkrivenu dionicu puta na planini Bišini. Acta Illyrica, II, 193−216.

Samardžić, G. (2010). Zu Problemen der Ubikation des römischen Straßennetzes und der Raststätten Ad Zizio-Asamo in Süddalmatien. Београдски историјски гласник, 1, 51–67.

Samardžić, G. (2013). Lokalität Salthua, Радови Филозофског факултета, 15 (2), 51–66.

Самарџић, Г. (2014а). Путна станица Asamo у историјским изворима. Радови Филозофског факултета, 16 (2), 85–98.

Самарџић, Г. (2014б). Забиљешке о античким бунарима на комуникацији Diluntum–Salluntum. Радови Филозофског факултета, 16 (2), 211–218.

Самарџић, Г. (2014в). Биљешке о миљоказима са југа Далмације. У: К. Марицки-Гађански (ур.), Антика и савремени свет – тумачење антике: међународни тематски зборник (357−371). Београд: Друштво за античке студије Србије.

Самарџић, Г. (2014г). Налази из села Градац и Убоско на комуникацији Narona–Ad Zizio, Зборник радова Филозофског факултета, XLIV (1), 385–408.

Самарџић, Г. (2015). Источна Херцеговина у римско доба. Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Samardžić, G. (2018). Epigrafski miljokazi i njihov značaj za proučavanje rimskih komunikacija na jugu provincije Dalmacije. Acta Illyrica, II, 179–191.

Sauer, E. (2014). Milestones and Instability (Mid-Third to Early Fourth Centuries AD). Ancient Society, 44, 257–305.

Sergejevski, D. (1962). Rimska cesta od Epidauruma do Anderbe. Glasnik Zemaljskog muzeja, n. s. XVII, 73–105.

Truhelka, Ć. (1891). Rimska cesta u kotaru Srebreničkom. Glasnik Zemaljskog muzeja, III, 239–245.