Milestones from the Roman Road Drinjača –  Sarajevsko Polje

Goran D. Popović

doi:10.5937/zrffp49-23025

Goran D. Popović University of East Sarajevo, Faculty of Philosophy, Department of History

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp49-23025

Keywords: Sarajevsko polje, Drinjača river, east Bosnia, Roman province of Dalmatia, Roman road, milestone,

Abstract

Roman communication which connected the valley of the Drinjača river to Sarajevsko polje was very important during the mid III century. Many milestones from this communication testify to this. There are 30 discovered milestones in total on this communication, 12 of which are epigraphic. At the time of discovery, most of the milestones were in situ. The oldest of all milestones was from the period of Philip I reign (Marcus Julius Philippus) between 244 and 249, while the youngest one was built in honour of Marcus Claudius Tacitus, at the end of 275 or in the first half of the year 276. The milestones from this communication did not mark a reconstruction of communication, as it was believed earlier. At the time of very frequent changes on the throne, during the mid III century, the milestones gained honorary character. Their function was to express loyalty to the monarch.

References

Abramić, M. (1928). O novim miljokazima i rimskim cestama Dalmacije. Starinar, knj. IV, 31–44.

Ballif, P. (1893). Römische Strassen in Bosnien und der Hercegovina. Wien: Bosnisch-Hercegovinisches Landesmuseum.

Bojanovski, I. (1974). Dolabelin sistem cesta u rimskoj provinciji Dalmaciji. Sarajevo: ANUBiH, CBI

Bojanovski, I. (1981). Prilozi za topografiju rimskih i predrimskih komunikacija i naselja u rimskoj provinciji Dalmaciji (s posebnim obzirom na područje Bosne i Hercegovine) III − Prilog proučavanju antičkih naselja i komunikacija u istočnoj Bosni. Godišnjak ANUBiH, XIX, CBI knj. 17, 125–199.

Bojanovski, I. (1988). Bosna i Hercegovina u antičko doba. Sarajevo: Djela knj. LXVI, ANUBiH. Centar za balkanološka ispitivanja, knj. 6.

Evans, A. (1883). Antiquarian researches in Illyricum. Westminster: Nichols and sons.

Laurence, R. (2004). Milestones, Communications and Political Stability. In: L. Ellis & F. Kidner (Eds.), Travel, Communication and Geography in Late Antiquity (41−58). London: Routledge.

Pašalić, E. (1958). O hodološkim pitanjima u izučavanju antičke istorije. Godišnjak IDBiH, IX, 139–147.

Popović, G. (2018а). Putna stanica Ad Drinum. Prilozi, 47, 11–30.

Popović, G. (2018b). Rimske komunikacije u sjeveroistočnoj Bosni sa posebnim osvrtom na novootkrivenu dionicu puta na planini Bišini. Acta Illyrica, II, 193−216.

Samardžić, G. (2010). Zu Problemen der Ubikation des römischen Straßennetzes und der Raststätten Ad Zizio-Asamo in Süddalmatien. Београдски историјски гласник, 1, 51–67.

Samardžić, G. (2013). Lokalität Salthua, Радови Филозофског факултета, 15 (2), 51–66.

Самарџић, Г. (2014а). Путна станица Asamo у историјским изворима. Радови Филозофског факултета, 16 (2), 85–98.

Самарџић, Г. (2014б). Забиљешке о античким бунарима на комуникацији Diluntum–Salluntum. Радови Филозофског факултета, 16 (2), 211–218.

Самарџић, Г. (2014в). Биљешке о миљоказима са југа Далмације. У: К. Марицки-Гађански (ур.), Антика и савремени свет – тумачење антике: међународни тематски зборник (357−371). Београд: Друштво за античке студије Србије.

Самарџић, Г. (2014г). Налази из села Градац и Убоско на комуникацији Narona–Ad Zizio, Зборник радова Филозофског факултета, XLIV (1), 385–408.

Самарџић, Г. (2015). Источна Херцеговина у римско доба. Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Samardžić, G. (2018). Epigrafski miljokazi i njihov značaj za proučavanje rimskih komunikacija na jugu provincije Dalmacije. Acta Illyrica, II, 179–191.

Sauer, E. (2014). Milestones and Instability (Mid-Third to Early Fourth Centuries AD). Ancient Society, 44, 257–305.

Sergejevski, D. (1962). Rimska cesta od Epidauruma do Anderbe. Glasnik Zemaljskog muzeja, n. s. XVII, 73–105.

Truhelka, Ć. (1891). Rimska cesta u kotaru Srebreničkom. Glasnik Zemaljskog muzeja, III, 239–245.