Култ св. Теодора Тирона у манастиру Ново Хопово

Sažetak

Култ св. Теодора Тирона, мученика из IV века, почео је да се развија у Срему половином XVI века, у исто време када и култ св. Стефана Штиљановића. Први познати помен његових мошти у манастиру Ново Хопово је запис у панегирику из 1555. године. Данас су позната три рукописа Повести о Теодору Тирону у којима је изнето предање које се односи на догађаје који су претходили преносу светитељевих мошти у Ново Хопово, као и оне који се односе на њихову судбину у овом манастиру. Уз то, ови списи доносе и низ података који се односе на судбину српског народа у XVII и првим деценијама XVIII века, те тако не представљају само хагиографски спис већ су и својеврстан историјски извор. Према наведеним списима и преписима Повести о Теодору Тирону његове мошти откупио је златом један ердељски бољар у Угаровлашкој и пренео у своју палату у Сибињу. Сасвим запуштене нашао их је „неимар“ у дрвеним делима Радован Ракић, Србин из Јенопоља, откупио их и пренео у манастир Ходош где су почивале двадесет пет година и чудотворном моћи лечиле многе који су им с вером прилазили. Када су мађарски римокатолички калуђери почели да наговарају војне власти да оружјем отму мошти, ходошки калуђери су их ноћу изнели и пренели у фрушкогорски манастир Хопово, где је, према легенди, из њих потекло миро. Пренос из Ходоша у Хопово збио се између 1520. и 1530. године.  Према спису насталом по усменом предању мошти св. Теодора Тирона постављене су испред иконостаса. Предолтарски простор цркве тако је добио реликвијарну меморијску намену, која је била наглашена нивелацијом пода.  Светитељеве мошти чуване су у кивоту од ораховог дрвета украшеног интарзијама до 1747. када је израђен нови кивот који је  постављен на репрезентативно изведен барокни трон. Такав образац излагања реликвија познат је и у другим фрушкогорским манастирима: Врднику, Бешенову, Привиној Глави, Крушедолу, Великој Ремети и Раковцу. Сачувани извори показују да су у српској средини већ крајем XII и почетком XIII века смисао и функција реликвија били добро познати. Кључна тачка у развоју култа реликвија догодила се у Жичи, где је свечани камени намештај пред олтарском преградом вероватно служио за излагање реликвија. Познато је да су представе и реликвије мученика – ратника биле употребљаване за заштиту и успешно ратовање. Стога не треба да чуди да су се мошти св. Теодора Тирона нашле у Хопову управо у време ратног вихора у XVI веку. Колики су значај имале мошти Теодора Тирона говоре бројни записи и натписи у којима се истиче да се оне налазе у цркви Св. Николе манастира Хопова. Меморијска структура предолтарског простора изгубљена је у току Другог светског рата, када су  кивот и трон за мошти уништени, а мошти однете из манастира. Трудом и настојањем јеромонаха Јована дуборезац Сотер начинио је нови кивот од ораховог дрвета, а 1984. године мошти су свечано пренете из Ирига у цркву манастира Ново Хопово. Одлуком епископа постављене су у северној певници. Новоформирани меморијски простор није решен у складу са средњовековном традицијом излагања реликвија, а одступа и од барокне концепције која је уобличена у хоповском храму у другој половини XVIII века.