Oбразовање као чинилац квалитета слободног времена одраслих

Aleksandra M. Andrić; Tamara M. Dobrić

doi:10.5937/zrffp49-23032

Aleksandra M. Andrić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za pedagogiju
Tamara M. Dobrić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za pedagogiju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp49-23032

Ključne reči: adult education||, ||образовање одраслих, education||, ||образовање, leisure||, ||доколица, leisure time||, ||слободно време,

Sažetak

Слободно време представља саставни део живота сваког човека, а самим тим има и богат манифест у подручју васпитања и образовања. Начин организовања и коришћења има велики утицај на формирање свестране човекове личности. Наиме, адекватно организовање слободног времена може позитивно утицати на здравље, физички и ментални развој. С обзиром на то да је слободно време категорија која прати развој друштва, може се рећи да промене у развоју друштва утичу како на све сфере човековог живота тако и на слободно време. Појам и основне карактеристике слободног времена били су предмет бројних расправа и истраживања многих педагога, социолога, психолога, филозофа итд. Већи број аутора сагласан је са констатацијом да се могућност развоја личности и њених потенцијала управо може анализирати и објаснити у оквиру слободног времена. Циљ рада је да покаже да ли образовање може да утиче на подизање квалитета слободног времена одраслих. С тим у вези, у раду се истичу присуство, значај, као и деловање појединих чинилаца који могу да утичу на процес организовања и реализацију слободног времена.

Reference

Бранковић, Д. и Илић, М. (2003). Основи педагогије. Бања Лука: Comes графика.

Братковић, Д. и Розман, Б. (2006). Чимбеници квалитете живљења особа са интелектуалним тешкоћама. Хрватска ревија за рехабилитацијска истраживања, 42 (2), 101−112.

Видулин-Орбанић, С. (2008). Феномен слободног времена у постмодерном друштву. Методички обзори, 3 (2), 19−33.

Грандић, Р. и Летић, М. (2008). Прилози педагогији слободног времена. Нови Сад: Савез педагошких друштава.

Дрча, Ј. (1993). Старост и старење − изазови и проблем психологије. Нови Сад: Геронтолошки центар „Нови Сад“.

Јанковић, В. (1972). Слободно време у савременој педагошкој теорији и пракси. Загреб: Педагошко књижевни збор.

Јанковић, В. (1973). Слободно вријеме у сувременој педагошкој теорији и пракси. Загреб: Педагошко-књижевни збор.

Јанковић, В. (1973). Васпитање у слободном времену. Педагогија II (223−234). Загреб: Педагошко књижевни збор.

Јовановић, Ј. и Нововић, З. (2008). Кратка скала субјективног благостања – нови инструмент за процену позитивног менталног здравља. Примењена психологија, 1 (1−2), 77−94.

Качавенда-Радић, Н. (1989). Слободно време и образовање. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Качавенда-Радић, Н. (1992). Рефлексије о/и слободног времена. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета.

Качавенда-Радић, Н., Николић-Максић, Т., Љујић, Б. (2011). Игра одраслих: Да ли компјутерска игра образује у слободном времену?. Андрагошке студије, 2, 147−170.

Кулић, Р. и Деспотовић, М. (2005). Увод у андрагогију. Београд: Свет књиге.

Мартинов-Цвејин, М. (1998). Квалитет живота код старих. Геронтологија, 26 (1), 305−308.

Мартинић, Т. (1977). Слободно време и савремено друштво. Загреб: Издавачка кућа Информатор.

Микановић, Б. (2013). Вредносне оријентације ученика основне школе у слободном времену. Синтезе, 2 (4), 53−69.

Мурадбеговић, М. (1986). Проблем развијања потреба и интересовања младих у слободном времену. Наша школа, 7−10, 141−147.

Национална стратегија о старењу (2006). Београд: Министарство рада, запошљавања и социјалне политике Републике Србије.

Николић-Максић, Т. (2015). Образовање као чинилац квалитета слободног времена одраслих (одбрањена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.

Пејатовић, А. (2004). Поглед на образовање кроз квалитет живота. Андрагошке студије, 1−2, 51−64.

Полић, Р. (2003). Одгој и доколица. Методички огледи, 10 (2), 25−37.

Савићевић, Д. (2000). Учење и старење. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета.

Сузић, Н. (2012). Футурологија у педагогији и социјалним наукама. Бања Лука: ЕКТОС.