Education as a Factor in the Quality of Adult Leisure Time
Abstract
Leisure is an integral part of every man's life and, therefore, has rich manifestations in the field of education. The way it is organized and used has a great influence on the formation of versatile personality. Namely, the adequate organization of leisure time can positively affect health and physical and mental development. Since free time is a category that follows the development of society, it can be said that changes in the development of the society influence both the spheres of human life and leisure time. The notion and basic characteristics of free time have been the subject of numerous debates and researches by many pedagogues, sociologists, psychologists, philosophers, etc. A number of authors agree that the potential of developing personality can be analysed and explained within the context of free time. The aim of the paper is to demonstrate whether education can affect the quality of adult leisure time. In this regard, the work emphasizes the presence, importance, as well as the action of certain factors that can influence the process of organization and realization of leisure time.
References
Бранковић, Д. и Илић, М. (2003). Основи педагогије. Бања Лука: Comes графика.
Братковић, Д. и Розман, Б. (2006). Чимбеници квалитете живљења особа са интелектуалним тешкоћама. Хрватска ревија за рехабилитацијска истраживања, 42 (2), 101−112.
Видулин-Орбанић, С. (2008). Феномен слободног времена у постмодерном друштву. Методички обзори, 3 (2), 19−33.
Грандић, Р. и Летић, М. (2008). Прилози педагогији слободног времена. Нови Сад: Савез педагошких друштава.
Дрча, Ј. (1993). Старост и старење − изазови и проблем психологије. Нови Сад: Геронтолошки центар „Нови Сад“.
Јанковић, В. (1972). Слободно време у савременој педагошкој теорији и пракси. Загреб: Педагошко књижевни збор.
Јанковић, В. (1973). Слободно вријеме у сувременој педагошкој теорији и пракси. Загреб: Педагошко-књижевни збор.
Јанковић, В. (1973). Васпитање у слободном времену. Педагогија II (223−234). Загреб: Педагошко књижевни збор.
Јовановић, Ј. и Нововић, З. (2008). Кратка скала субјективног благостања – нови инструмент за процену позитивног менталног здравља. Примењена психологија, 1 (1−2), 77−94.
Качавенда-Радић, Н. (1989). Слободно време и образовање. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Качавенда-Радић, Н. (1992). Рефлексије о/и слободног времена. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета.
Качавенда-Радић, Н., Николић-Максић, Т., Љујић, Б. (2011). Игра одраслих: Да ли компјутерска игра образује у слободном времену?. Андрагошке студије, 2, 147−170.
Кулић, Р. и Деспотовић, М. (2005). Увод у андрагогију. Београд: Свет књиге.
Мартинов-Цвејин, М. (1998). Квалитет живота код старих. Геронтологија, 26 (1), 305−308.
Мартинић, Т. (1977). Слободно време и савремено друштво. Загреб: Издавачка кућа Информатор.
Микановић, Б. (2013). Вредносне оријентације ученика основне школе у слободном времену. Синтезе, 2 (4), 53−69.
Мурадбеговић, М. (1986). Проблем развијања потреба и интересовања младих у слободном времену. Наша школа, 7−10, 141−147.
Национална стратегија о старењу (2006). Београд: Министарство рада, запошљавања и социјалне политике Републике Србије.
Николић-Максић, Т. (2015). Образовање као чинилац квалитета слободног времена одраслих (одбрањена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.
Пејатовић, А. (2004). Поглед на образовање кроз квалитет живота. Андрагошке студије, 1−2, 51−64.
Полић, Р. (2003). Одгој и доколица. Методички огледи, 10 (2), 25−37.
Савићевић, Д. (2000). Учење и старење. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета.
Сузић, Н. (2012). Футурологија у педагогији и социјалним наукама. Бања Лука: ЕКТОС.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: