Наисус − Преглед политичких и економских прилика у граду од I до V века н. е.
Sažetak
Наисус је био један од муниципалних градова у римској провинцији Средоземној Дакији. Преко територије града пролазиле су важне копнене саобраћајнице које су повезивале западни део Царства са Истоком због чега је и сам град морао бити јак војнички пункт. Војни и стратешки значај Наисус је задржао и за време владавине Константинових наследника. Чињеница да се у граду налазила и радионица за производњу оружја битно је утицала на Јулијана Апостату да током сукоба са Констанцијем изабере Наисус за своје војно упориште. Поред радионице за производњу оружја, велики број предмета пронађених на територији града потврдио је и постојање царских радионица. Рад радионица био је могућ и захваљујући богатим рудницима у ремезијанском агеру и залеђу Timacum Minusa. Економски просперитет и материјално благостање града у IV веку привукли су све више занатлија који су унапредили производњу у градским радионицама. Град није био опасан високим бедемима што указује да су економија, привреда и пољопривреда биле изнад одбрамбеног значаја.
За период боравка Гота на Медијани недостају историјски извори тако да је само на основу поменутих археолошких налаза немогуће створити потпуну слику о животу Гота на Медијани. Сигурно је само да је до упада Гота Медијана имала пагански изглед, док су изградњом ранохришћанских цркава Готи бар за извесно време унели хришћански дух. Крајем IV и почетком V века, након готских упада наступа период економског опадања који је имао одјека и у самом Наисусу. Продором Хуна 441. године уништена су утврђења на лимесу, а затим и градови у унутрашњости, међу њима и Наисус. Град ће након тога бити обновљен, да би потом поново страдао у новом налету Острогота. Након што су се Остроготи повукли у Италију 488. године балканске провинције, али и град Ниш, неко време биће поштеђени упада варвара.
Reference
Античко сребро у Србији/ Antique Silver from Serbia. (1994). Beograd.
Barenes, T. D. (1982). The New Empire of Diocletian and Constantine. Cambridge Mass. And London.
Vasić, M. (2004). Bronze Railing from Mediana. Старинар, LIII−LIV, 79−109.
Васић, М., Милошевић Г., Гавриловић, Н. (2014). Ископавања Медијане у 2010. и 2011. години. Старинар, LXIV, 231−263.
Гушић, С. (1987). Урбанизам Ремезијане од I до VI века. Саопштења, XIX, 21−35.
Damerau, P. (1934). Claudius II Goticus. Beiheft XXXIII.
Душанић, С. (1980). Организација римског рударства у Норику, Панонији, Далмацији и Горњој Мезији. Историјски гласник, 1−2, 7−57.
Zečević, N. (1997) Vizantija i Goti u balkanskim provincijama (324−491), (Unpublished Master’s Thesis). Belgrade: Faculty of Philosophy.
Јанковић-Михалџић, Д. (1983). Лапидаријум у Нишу. Гласник српског археолошког друштва, 3. 91.
Јеремић, Г. (2006). Мозаици Медијане – нека разматрања. Ниш и Византија IV, 145−158.
Jones. A. H. M. (1964). The later Roman Empire 284−602 vol. I. Oxford: Basil Blackwell.
Јоvanović, A. (2006). Serbia homeland of the Roman emperors. Belgrade: Princip Bonart Pres.
Јовановић, С. (1986). О античком рударењу на Старој планини. ГСАД, 3, 135−199.
Јовановић, Д. (1956). Неки топографски подаци о старом Нишу. Старинар, V−VI, 365−372.
Kaegi, E. W. (1975). The Emperor Julian at Naissus. L’ Antiquite Classique, XIV, 161−175.
Каниц, Ф. (1985). Земља и становништво од римског доба до краја XIX века, књ. II:Beograd: Srpska književna zadruga.
Лома, А. (2003). Откуде Ниш?. In: M. Rakocija, (Ed.). Ниш и Византија I, (15−21).Niš: Skupština grada, Prosveta.
Љубомировић, И. (2013). Никола Вулић − историчар антике. Ниш: Филозофски факултет.
Милошевић, Г. (2005). Италијански план Ниша из 1719. године као повод за реконструкцију изгледа средњевековног и античког града. У: Ниш и Византија III, (149−162). Ниш: Град Ниш, Просвета.
Милошевић, Г. (2004). Ремезијана − слика једног античког града. Пешчаник, 2, 121−133.
Milošević, G. (2008). A residential complex at Mediana: the architectural perspective, Gerda von Bülow/Heinrich Zabehlicky (h.) Bruckneudorf und Gamzigrad. Spätantike Paläste und Grossvillen im Donau-Balkan-Raum. Akten des Internationalen Kolloquiums in Bruckneudorf vom 15. Bis 18. Oktober 2008. Bonn. 167−176.
Мано-Зиси, Ђ. (1958−1959). Бела Паланка (Remesiana).Старинар, IX−X, 381−382.
Мирковић, М. (1974). Нека питања владе Константина и Лицинија. ЗФФ, XII (1), 139−150.
Ненадовић, А. (1961). Ранији римски налази у Нишу и његовој околини. Лимес у Југославији I, 165−179.
Пејић, П. (1992). Прилог топографији Ремесиане. Нишки зборник, 11, 79−83.
Петровић, П. (1967). Нови миљоказ Филипа I Арабљанина – прилог топографији античког Ниша. Старинар, XVIII, 55−60.
Petrović, P. (1976). Inscriptions de la Mésie Supérieure IV: Naissus-Remesiana. Horreum Margi. Beograd.
Петровић, П. (1976). Станица Timacum на путу Naissus−Ratiaria и античко насеље код села Равна. Старинар, XXVI, 43−56.
Петровић, П. (1992). Антички Сврљиг. У: С. Петровић (ур.), Културна историја Сврљига II (121−132). Ниш: Просвета.
Петровић, П. (1993). Naissus – задужбина цара Константина. У: Д. Срејовић (ур.), Римски царски градови и палате у Србији (57−81). Београд : Српска академија наука и уметности.
Петровић, П. (1995). Ниш у античко доба. Ниш: Просвета.
Petrović, P. (1995). Inscriptions de la Mésie Supérieure III/2 : Timacum Minus et la vallée du Timok, Beograd.
Поповић, И. (1992). Римски накит у Народном музеју у Београду. I прстење. Београд: Народни музеј.
Поповић, И. (2013). Sirmium и Naissus као центри израде, тезурисања и дистрибуције предмета од племенитих метала. У: Константин Велики и Милански едикт 313. Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије (162−174). Београд: Народни музеј.
Самарџић, Г. (2015). Биљешке о путној станици и насељу Vindenisна комуникацији Naisus-Lisus (један примјер из прве половине IV вијека). Зборник радова Филозофског факултета, XLV (1), 69−78.
Trovabene, G. (2006). Mosaici pavimentali della villa di Medijana (Niš): analisi e congronti. Ниш и Византија IV, 124−144.
The Cambridge ancient history vol. XII. (2008). The Crisis of Empire a.d. 193−337. Ed. By Alan K. Bomman, Petar Garnsey and Averie Cameron, Cambridge University Press.
Ферјанчић, С. (2013). Константин. Београд: Службени гласник.
Чершков, Е. (1961). Римски пут Naissus-Scupi и станица Viciano. ГМКМ, VI, 123−130.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293