Naissus: A Review of Political and Economic Circumstances in the City from the 1st to the 5th Century
Abstract
This paper is the result of the research of the history of ancient Naissus. Its aim is to present the history of Naissus in the ancient time when the city was a part of the Roman Empire. The research is based on literary and epigraphic sources and archaeological finds. The territory of Naissus was a part of two provinces, Dacia Mediterranea and Dacia Ripensis. Since Naissus was an ordinary provincial city, ancient writers of that time did not show much interest in its history. Thus, information on Naissus in literary sources is quite scarce and occasionally inaccurate. Some information on Naissus is found in the work of Procopius (De aedificiis), the document Notitia dignitatum, recording a workshop for making weapons and military equipment. Naissus also appears in the Theodosian Code, as one of the numerous towns where the emperors issused edicts and laws. Epigraphic monuments are of particular importance for studying the history of any Roman city. These provide valuable information on the way of life, customs, religion, government, and military and social organization of the ancient world. Besides literary and epigraphic sources, the archaeological finds—remains of ancient buildings, temples, roads, bridges, objects of material culture, weapons, tools, jewellery—all contributed significantly to shedding light on the past of the city of Niš.
References
Античко сребро у Србији/ Antique Silver from Serbia. (1994). Beograd.
Barenes, T. D. (1982). The New Empire of Diocletian and Constantine. Cambridge Mass. And London.
Vasić, M. (2004). Bronze Railing from Mediana. Старинар, LIII−LIV, 79−109.
Васић, М., Милошевић Г., Гавриловић, Н. (2014). Ископавања Медијане у 2010. и 2011. години. Старинар, LXIV, 231−263.
Гушић, С. (1987). Урбанизам Ремезијане од I до VI века. Саопштења, XIX, 21−35.
Damerau, P. (1934). Claudius II Goticus. Beiheft XXXIII.
Душанић, С. (1980). Организација римског рударства у Норику, Панонији, Далмацији и Горњој Мезији. Историјски гласник, 1−2, 7−57.
Zečević, N. (1997) Vizantija i Goti u balkanskim provincijama (324−491), (Unpublished Master’s Thesis). Belgrade: Faculty of Philosophy.
Јанковић-Михалџић, Д. (1983). Лапидаријум у Нишу. Гласник српског археолошког друштва, 3. 91.
Јеремић, Г. (2006). Мозаици Медијане – нека разматрања. Ниш и Византија IV, 145−158.
Jones. A. H. M. (1964). The later Roman Empire 284−602 vol. I. Oxford: Basil Blackwell.
Јоvanović, A. (2006). Serbia homeland of the Roman emperors. Belgrade: Princip Bonart Pres.
Јовановић, С. (1986). О античком рударењу на Старој планини. ГСАД, 3, 135−199.
Јовановић, Д. (1956). Неки топографски подаци о старом Нишу. Старинар, V−VI, 365−372.
Kaegi, E. W. (1975). The Emperor Julian at Naissus. L’ Antiquite Classique, XIV, 161−175.
Каниц, Ф. (1985). Земља и становништво од римског доба до краја XIX века, књ. II:Beograd: Srpska književna zadruga.
Лома, А. (2003). Откуде Ниш?. In: M. Rakocija, (Ed.). Ниш и Византија I, (15−21).Niš: Skupština grada, Prosveta.
Љубомировић, И. (2013). Никола Вулић − историчар антике. Ниш: Филозофски факултет.
Милошевић, Г. (2005). Италијански план Ниша из 1719. године као повод за реконструкцију изгледа средњевековног и античког града. У: Ниш и Византија III, (149−162). Ниш: Град Ниш, Просвета.
Милошевић, Г. (2004). Ремезијана − слика једног античког града. Пешчаник, 2, 121−133.
Milošević, G. (2008). A residential complex at Mediana: the architectural perspective, Gerda von Bülow/Heinrich Zabehlicky (h.) Bruckneudorf und Gamzigrad. Spätantike Paläste und Grossvillen im Donau-Balkan-Raum. Akten des Internationalen Kolloquiums in Bruckneudorf vom 15. Bis 18. Oktober 2008. Bonn. 167−176.
Мано-Зиси, Ђ. (1958−1959). Бела Паланка (Remesiana).Старинар, IX−X, 381−382.
Мирковић, М. (1974). Нека питања владе Константина и Лицинија. ЗФФ, XII (1), 139−150.
Ненадовић, А. (1961). Ранији римски налази у Нишу и његовој околини. Лимес у Југославији I, 165−179.
Пејић, П. (1992). Прилог топографији Ремесиане. Нишки зборник, 11, 79−83.
Петровић, П. (1967). Нови миљоказ Филипа I Арабљанина – прилог топографији античког Ниша. Старинар, XVIII, 55−60.
Petrović, P. (1976). Inscriptions de la Mésie Supérieure IV: Naissus-Remesiana. Horreum Margi. Beograd.
Петровић, П. (1976). Станица Timacum на путу Naissus−Ratiaria и античко насеље код села Равна. Старинар, XXVI, 43−56.
Петровић, П. (1992). Антички Сврљиг. У: С. Петровић (ур.), Културна историја Сврљига II (121−132). Ниш: Просвета.
Петровић, П. (1993). Naissus – задужбина цара Константина. У: Д. Срејовић (ур.), Римски царски градови и палате у Србији (57−81). Београд : Српска академија наука и уметности.
Петровић, П. (1995). Ниш у античко доба. Ниш: Просвета.
Petrović, P. (1995). Inscriptions de la Mésie Supérieure III/2 : Timacum Minus et la vallée du Timok, Beograd.
Поповић, И. (1992). Римски накит у Народном музеју у Београду. I прстење. Београд: Народни музеј.
Поповић, И. (2013). Sirmium и Naissus као центри израде, тезурисања и дистрибуције предмета од племенитих метала. У: Константин Велики и Милански едикт 313. Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије (162−174). Београд: Народни музеј.
Самарџић, Г. (2015). Биљешке о путној станици и насељу Vindenisна комуникацији Naisus-Lisus (један примјер из прве половине IV вијека). Зборник радова Филозофског факултета, XLV (1), 69−78.
Trovabene, G. (2006). Mosaici pavimentali della villa di Medijana (Niš): analisi e congronti. Ниш и Византија IV, 124−144.
The Cambridge ancient history vol. XII. (2008). The Crisis of Empire a.d. 193−337. Ed. By Alan K. Bomman, Petar Garnsey and Averie Cameron, Cambridge University Press.
Ферјанчић, С. (2013). Константин. Београд: Службени гласник.
Чершков, Е. (1961). Римски пут Naissus-Scupi и станица Viciano. ГМКМ, VI, 123−130.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: