Property of the Hilandar Monastery in Gornja and Donja Gadimlja

Božidar V. Zarković; Dejan R. Gašić

doi:10.5937/zrffp49-24287

Božidar V. Zarković Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju
Dejan R. Gašić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp49-24287

Ključne reči: Gornja and Donja Gadimlja||, ||Горња и Доња Гадимља, Kosovo||, ||Косово, Vuk Branković||, ||Вук Бранковић, Hilandar Monastery||, ||Манастир Хиландар,

Sažetak

Породица Бранковић је, поред владарске лозе Немањића, била највећи приложник манастира Хиландара. Њихови дарови Хиландару су се налазили у Дреници, на Косову, Лабу, Метохији, Косовском Поморављу и скопској области. У раду се говори о поседу који је манастиру Хиландару подарио Вук Бранковић, а који се састојао од два села: Горња и Доња Гадимља. Приложена села и данас постоје под истим именом на југоисточном ободу косовске равнице. О дариваном поседу су сачуване две повеље: оригинална и, вероватно, концепт, од којих последњи примерак није до сада штампан. Оригинални примерак се разликује од концепта по томе што садржи детаљне међе поседа. На основу повеља Вука Бранковића, других извора и литературе у раду доносимо територијални обим поседа и могуће време његовог настанка.

Reference

Благојевић, M. (2007). Територије кнеза Лазара на Косову и Метохији. У: К. Михаиловић (ур.), Косово и Метохија – прошлост, садашњост, будућност (5–18). Београд: САНУ.

Благојевић, М. (2008). Хиландарски поседи на Косову и Метохији (XII–XV век). Хиландарски зборник, 12, 11–34.

Бубало, Ђ. (2007). Ραδοσϑλάβος Σάμπιας – Радослав Сабља. Зборник радова Византолошког института, 44, 459–463.

Живојиновић, М. (1998). Властелинство манастира Хиландара у средњем веку. У: Г. Суботић (прир.), Манастир Хиландар (71-90). Београд: Галерија САНУ.

Живојиновић, M. (1986). Хиландар и пирг у Хрусији. Хиландарски зборник, 6, 59–82.

Задужбине Косова: споменици и знамења српског народа (1987). Призрен: Епархија рашко – призренска; Београд: Богословски факултет.

Зарковић, Б. (2011). Битка код Плочника и њене рефлексије у историографији. У: Д. Бојовић (ур.), Стефан Немања и Топлица (71–85). Ниш: Центар за црквене студије.

Зарковић, Б. (2007). О јужним границама Србије у време владавине Стефана Немање. Баштина, 23, 209–223.

Зарковић, Б. (2016). Посед хиландарског пирга Хрусија на Косову и Метохији у средњем веку. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 46 (2), 317–342.

Зарковић, Б. (2002). Хотачка метохија, први хиландарски посед у Србији. Лепосавић: Институт за српску културу; Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Ковачевић, Љ. (1888). Вук Бранковић. Годишњица Николе Чупића, 10, 215–301.

Ковачевић–Којић, Д. (2007). Приштина у средњем вијеку. У: Градски живот у Србији и Босни: (XIV-XV вијек) (57–91). Београд: Историјски институт.

Михаљчић, Р. (20003). Цар и краљ: неуспешно савладарство. У: С. Ћирковић (ур.), Историја српског народа, књига Прва: Од најстаријих времена до Маричке битке (1371) (583-593). Београд: Српска књижевна задруга.

Мошин, В. (1975). Самодржавни Стефан кнез Лазар и традиција немањићког суверенитета од Марице до Косова. У: И. Божић и В. Ј. Ђурић (ур.), О кнезу Лазару: научни скуп у Крушевцу, 1971 (13–43). Београд: Филозофски факултет, Одељење за историју уметности; Крушевац: Народни музеј Крушевац.

Острогорски, Г. (1965). Серска област после Душанове смрти. Београд: Научно дело.

Пузовић, Љ. (2014). Библиотека манастира Светог Павла. Читалиште, год. 13, бр. 25, 45–53.

Радовановић, Ј. (1988). Руно Гедеоново у српском средњовековном сликарству. У: Иконографска истраживања српског сликарства XIII и XIV века (83-89). Београд: Балканолошки институт САНУ

Синдик, Д. (1998). Српска средњовековна акта у манастиру Хиландару. Хиландарски зборник, 10, 9–134.

Спремић, М. (2005а). Бранковићи и Хиландар (1365–1427). У: Прекинут успон: српске земље у позном средњем веку (421–438). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Спремић, М. (2005б). Бранковићи и Света Гора. У: Прекинут успон: српске земље у позном средњем веку (409–420). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Суботић, Г. (1983). Обнова манастира Светог Павла у XIV веку. Зборник радова Византолошког института, 22, 207–258.

Суботић, Г. и Кисас, С. (1975). Надгробни натпис сестре деспота Јована Угљеше на Маникејској гори. Зборник радова Византолошког института, 16, 161–172.

Топографска карта, Р = 1 : 50 000, Секције Приштина и Урошевац.

Шуица, М. (20172). Вук Бранковић: славни и велможни господин. Београд: Еволута.

Pavlikianov, C. (2001). The Medieval Aristocracy on Mount Athos: Philological and Docu-mentary Evidence for the Activity of Byzantine, Georgian and Slav Aristocrats and Emi-nent Churchmen in the Monasteries of Mount Athos from the 10th to the 15th Century. Sofia: Center for Slavo-Byzantine studies "Ivan Dujchev".

Хиландарски посед у Горњој и Доњој Гадимљи

Sažetak

Reference