Property of the Hilandar Monastery in Gornja and Donja Gadimlja

Božidar V. Zarković; Dejan R. Gašić

doi:10.5937/zrffp49-24287

Božidar V. Zarković University of Priština in Kosovska Mitrovica, Faculty of Philosophy, Department of History
Dejan R. Gašić University of Priština in Kosovska Mitrovica, Faculty of Philosophy, Department of History

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp49-24287

Keywords: Gornja and Donja Gadimlja, Kosovo, Vuk Branković, Hilandar Monastery,

Abstract

A large portion of the property in the possession of the Hilandar Monastery is located in Kosovo and Metohija. Great benefactors of this and other monasteries in the Mount Athos were the members of the Branković family. The relations between them and the monastery were consolidated when Nikola Radonja, the oldest son of Branko Mladenović, became a monk there and was credited for the first donation. The contributions of the Branković family were located in Drenica, Kosovo, Lab, Metohija, Kosovsko Pomoravlje, and the area of Skopje.

One of the donated lands, by Vuk Branković, was the territory of the two villages Gadimlja (Gornja and Donja). This property was situated in the south-east of the Kosovo plain, on the slopes of Mount Žegovac, a border area to the property of Prince Lazar and his heirs. The property was not large but its strategic value was great—it was placed on the main road from Priština to Skopje. The significance of this territory also comes from its position between the estate of the Lazarević family—on the north side, it was the Lipljan monastery land (El. metókhion) of the Hilandar tower (Ser. pirg) Hrusija, a land which was at one point confiscated by Prince Lazar for unpaid debts; while on the east side, it was Lazar’s gardens in the vicinity of Novo Brdo, in the districts of Topolnica, Morava, and Izmornik. This property was defined after the Battle of Kosovo, when Vuk Branković expanded his territory expecting to be free of the Ottoman rule. The detailed definition of the property allows us to precisely determine its boundaries. Most of the toponyms given in the Charter are preserved today in the same or slightly altered form.

References

Благојевић, M. (2007). Територије кнеза Лазара на Косову и Метохији. У: К. Михаиловић (ур.), Косово и Метохија – прошлост, садашњост, будућност (5–18). Београд: САНУ.

Благојевић, М. (2008). Хиландарски поседи на Косову и Метохији (XII–XV век). Хиландарски зборник, 12, 11–34.

Бубало, Ђ. (2007). Ραδοσϑλάβος Σάμπιας – Радослав Сабља. Зборник радова Византолошког института, 44, 459–463.

Живојиновић, М. (1998). Властелинство манастира Хиландара у средњем веку. У: Г. Суботић (прир.), Манастир Хиландар (71-90). Београд: Галерија САНУ.

Живојиновић, M. (1986). Хиландар и пирг у Хрусији. Хиландарски зборник, 6, 59–82.

Задужбине Косова: споменици и знамења српског народа (1987). Призрен: Епархија рашко – призренска; Београд: Богословски факултет.

Зарковић, Б. (2011). Битка код Плочника и њене рефлексије у историографији. У: Д. Бојовић (ур.), Стефан Немања и Топлица (71–85). Ниш: Центар за црквене студије.

Зарковић, Б. (2007). О јужним границама Србије у време владавине Стефана Немање. Баштина, 23, 209–223.

Зарковић, Б. (2016). Посед хиландарског пирга Хрусија на Косову и Метохији у средњем веку. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 46 (2), 317–342.

Зарковић, Б. (2002). Хотачка метохија, први хиландарски посед у Србији. Лепосавић: Институт за српску културу; Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Ковачевић, Љ. (1888). Вук Бранковић. Годишњица Николе Чупића, 10, 215–301.

Ковачевић–Којић, Д. (2007). Приштина у средњем вијеку. У: Градски живот у Србији и Босни: (XIV-XV вијек) (57–91). Београд: Историјски институт.

Михаљчић, Р. (20003). Цар и краљ: неуспешно савладарство. У: С. Ћирковић (ур.), Историја српског народа, књига Прва: Од најстаријих времена до Маричке битке (1371) (583-593). Београд: Српска књижевна задруга.

Мошин, В. (1975). Самодржавни Стефан кнез Лазар и традиција немањићког суверенитета од Марице до Косова. У: И. Божић и В. Ј. Ђурић (ур.), О кнезу Лазару: научни скуп у Крушевцу, 1971 (13–43). Београд: Филозофски факултет, Одељење за историју уметности; Крушевац: Народни музеј Крушевац.

Острогорски, Г. (1965). Серска област после Душанове смрти. Београд: Научно дело.

Пузовић, Љ. (2014). Библиотека манастира Светог Павла. Читалиште, год. 13, бр. 25, 45–53.

Радовановић, Ј. (1988). Руно Гедеоново у српском средњовековном сликарству. У: Иконографска истраживања српског сликарства XIII и XIV века (83-89). Београд: Балканолошки институт САНУ

Синдик, Д. (1998). Српска средњовековна акта у манастиру Хиландару. Хиландарски зборник, 10, 9–134.

Спремић, М. (2005а). Бранковићи и Хиландар (1365–1427). У: Прекинут успон: српске земље у позном средњем веку (421–438). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Спремић, М. (2005б). Бранковићи и Света Гора. У: Прекинут успон: српске земље у позном средњем веку (409–420). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Суботић, Г. (1983). Обнова манастира Светог Павла у XIV веку. Зборник радова Византолошког института, 22, 207–258.

Суботић, Г. и Кисас, С. (1975). Надгробни натпис сестре деспота Јована Угљеше на Маникејској гори. Зборник радова Византолошког института, 16, 161–172.

Топографска карта, Р = 1 : 50 000, Секције Приштина и Урошевац.

Шуица, М. (20172). Вук Бранковић: славни и велможни господин. Београд: Еволута.

Pavlikianov, C. (2001). The Medieval Aristocracy on Mount Athos: Philological and Docu-mentary Evidence for the Activity of Byzantine, Georgian and Slav Aristocrats and Emi-nent Churchmen in the Monasteries of Mount Athos from the 10th to the 15th Century. Sofia: Center for Slavo-Byzantine studies "Ivan Dujchev".