Исказ у првом лицу у француској књижевности 17. вијека: роман, мемоарска и епистоларна књижевност

  • Radana Lukajić Univerzitet u Banjoj Luci, Filološki fakultet, Studijski program za francuski jezik i književnost i latinski jezik
Ključne reči: исказ у првом лицу, класицизам, роман, антироман, мемоари, епистоларна књижевност, француска књижевност

Sažetak


У овом раду бавимо се присуством исказа у првом лицу – било да је оно хомодијегетичко или аутодијегетичко – у романескној, мемоарској и епистоларној француској књижевности 17. вијека. У уводу дајемо осврт на општу климу свијести која се, нарочито од половине вијека, све више приклања морализаторском духу који је под немалим утицајем јансенистичке мисли. Потом следи осврт на поменуте жанрове и на заступљеност „аутобиографског“ исказа у ширем смислу ријечи у појединим репрезентативним књижевним остварењима тог доба. Ово је покушај да дамо један панорамски преглед присуства, положаја и функције ја-исказа у поменутим жанровима, као и њихову спрегу са етичким и естетским канонима који постају све одређенији у периоду класицизма. У закључку наводимо да, и поред владајућих узуса у моралној и естетској сфери, третирани жанрови их на својеврстан начин крше, у корист све јасније ауторефлексивности и аутобиографског исказа који ће свој пуни замах добити тек у наредном вијеку.

Reference

Bakhtine, M. (2008). Esthétique et théorie du roman. Paris: Gallimard.

Couty, D. (sous la direction). (2000). Histoire de la littérature française. Paris: Larousse–Bordas.

Ferreyrolles, G. (2010). „L’épistolaire, à la lettre“. Littératures classiques, 2010/1 (N° 71), 5–27. Paris : Armand Colin. DOI: 10.3917/licla.071.0005. URL: https://www.cairn.info/revue-litteratures-classiques1-2010-1-page-5.htm (16. 03. 2020.)

Hollier, D. (sous la direction). (1993). De la littérature française. Paris: Bordas.

Jakobson, R. (1963). Essai de linguistique générale. Paris: Minuit.

Lecarme, J. et Lecarme-Tabone Е. (1999). L’autobiographie. Paris: Armand Colin.

Mesnard, J. (sous la direction). (1990). Précis de littérature française du XVIIe siècle. Paris : PUF.

Miraux, J.-P. (1996). L’autobiographie. Écriture de soi et sincérité. Paris: Nathan.

Popov, J. (2001). Klasicistička poetika romana. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Popović, D. (2019). „Osobenosti proznog dela Matea Maksimova i problematika žanrovskog određenja“. У: Гудурић, С. и Б. Радић-Бојанић (ур.). Језици и културе у времену и простору. Књ. 8/2, тематски зборник. Нови Сад: Филозфски факултет – Педагошко друштво Војводине.

Rousset, J. (2014). Forme et signification. Essai sur les structures littéraires de Corneille à Claudel. Paris: José Corti.

Русе, Ж. (1995). Нарцис романописац. Оглед о првом лицу у роману. Превела с француског Јелена Новаковић. Нови Сад – Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.

Scudéry, M. de (1998). « De l’air galant » et autres conversations : pour une étude de l’archive galante. Édition établie et commentée par Delphine Denis. Paris: Champion.

Objavljeno
2020/12/17
Rubrika
Прегледни чланак