Циклус Светог Димитрија у Пећкој патријаршији:

Sanja R. Pajić

doi:10.5937/zrffp50-26865

Sanja R. Pajić Filolosko-umetnicki fakultet Univerziteta u Kragujevcu

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp50-26865

Ključne reči: Свети Димитрије, Пећка патријаршија, житејни циклус, Свети Димитрије пред царем Максимијаном, Свети Димитрије благосиља Светог Нестора у тамници

Sažetak

У раду се указује на иконографске одлике циклуса Светог Димитрија у истоименој цркви у Пећкој патријаршији. Ове фреске нису до сада детаљније анализиране, нити су сагледане у ширем контексту илустрованих житија светитеља. Живопис храма, задужбине српског архиепископа Светог Никодима, потиче из 1322–1324, а значајно је обновљен 1619/20. Познато је тринаест илустрованих житија Светог Димитрија, насталих између средине XI века и последње четвртине XIV века. Циклус па-трона храма у пећкој цркви Светог Димитрија насликан је на северном и јужном зиду наоса. Од некадашњих осам тема, сачувано је пет композиција из живота и страдања светитеља, као и једна сцена чуда. Две илустрације припадају првобитном живопису, док су остале сцене де-лимично или у потпуности пресликане у доба обнове.

Reference

Баришић, Ф. (1953). Чуда Димитрија Солунског као историјски извори. Београд: САНУ.

Видоеска, Б, (2012). Марков манастир, Свети Димитрије: цртежи на фрески. Скопје: НУ Конзерваторски центар.

Делијанис, К. (1973). Циклус св. Димитрија у византијској уметности (одбрањена докторска дисертација у рукопису). Филозофски факултет, Београд.

Ђурић, В. Ј., Ћирковић, С., Кораћ, В. (1990). Пећка патријаршија. Београд: Југословенска ревија.

Јовин, М. (2006). Пећка патријаршија. Истраживања и резултати 2006. године. Београд: РЗЗСК.

Кајмаковић, З. (1977). Георгије Митрофановић. Сарајево: Веселин Маслеша.

Марковић М. (1995). О иконографиjи светих ратника у источнохришћанскоj уметности и о представaма ових светитеља у Дечанима. У: В.Ј. Ђурић (ур.), Зидно сликарство манастира Дечана: Грађа и студије (567–630). Београд: САНУ.

Пајић, С. (1995). Циклус св. Димитриjа. У: В. Ј. Ђурић (ур.), Зидно сликарство манастира Дечана: Грађа и студије (353–360). Београд, САНУ.

Пајић, С. (1997). Једна Богородичина тема из живописа св. Димитрија у Пећкој патријаршији из 14. века. ГДКС, 21, 72–75.

Пајић, С. (2010). Једна иконографска особеност на представи Сабор св.Саве у цркви св. Димитрија у Пећкој патријаршији. У: М. Атлагић (ур.), Косово и Метохија у цивилизацијским токовима. Међународни тематски зборник. Историја, Историја уметности, књ. 3 (515–527). Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Панић, Д. и Бабић, Г. (1975). Богородица Љевишка. Београд: Српска књижевна задруга.

Петковић, В. и Бошковић, Ђ. (1941). Манастир Дечани, I–II. Београд: Издање Задужбине Мих. Пупина.

Петковић, С. (1965). Зограф Георгије Митрофанoвић у Пећкој патријаршији 1619–1620. Гласник Музеја Косова и Метохије, IX, 237–251.

Поповић, В. (2004). Култ Светог Димитрија Солунског у Сирмијуму и Равени. У: Д. Познановић (ур.), Сирмијум и на небу и на земљи (1700 година од страдања хришћанских мученика) (87–98). Сремска Митровица: Благо Сирмијума.

Радовановић Ј. (1988). Иконографија живота и чуда св. Димитриjа на фрескама манастира Дечана. У: Р. Самарџић (ур.), Иконографска истраживања српског сликарства XIII и XIV века (117–125). Београд: САНУ.

Сковран, А. (1968–1971). Фреске XVII века из цркве Св. Димитрија у Пећи и портрет патријарха Јована. Старине Косова и Метохије, IV–V, 331–347.

Стојаковић, А. (1970). Архитектонски простор у сликарству средњовековне Србије. Нови Сад: Матица српска.

Суботић, Г. (1964). Црква Светог Димитрија у Пећкој патријаршији. Београд: Издавачки завод Југославија.

Тодић, Б. (1998). Српско сликарство у доба краља Милутина. Београд: „Драганић“.

Тодић, Б. (2004–2005). Српске теме на фрескама XIV века у цркви СветогДимитрија у Пећи. Зограф, 30, 123–140.

Тодић, Б. и Чанак-Медић, М. (2005). Манастир Дечани. Београд:Центар заочување наслеђа Косова и Метохије – MNEMOSYINE.

Томић Ђурић, М. (2019). Фреске Марковог манастира. Београд: САНУ.

Цветковић, Б. (2000). Фреске у западном травеју цркве Св. Димитрија у Пећкој патријаршији и култ краља Милутина. Проблеми на изкуството, 33, 3–9.

Цветковић, Б. (2001). Храм Св. Димитрија у Пећи: нека запажања. Гласник ДКС, 25, 73–80.

Успенский, Ф. И. (1909). О вновь открытых мозаиках в церкви св. Дмитрия в Солуни. ИРАИК, 14, 1–67.

Bakirtzis, M. (2002). Pilgrimage to Thessaloniki: The Tomb of St Demetrios. DOP, 56, 175–192.

Bauer, F. A. (2013). Eine Stadt und ihr Patron. Thessaliniki un der Heilige Demetrios. Berlin: Schnell.

Bogdanović, J. (2011). The performativity of Shrines in a Byzantine Church: The Shrines of St. Demetrios*. In: A. Lidov (Ed.), Spatial Icons. Performativity in Byzantium and Medieval Russia (275–316). Moskow: Indrik.

Brubaker, L. (2004). Elites and Patronage in Early Byzantium: The Evidence from Hagios Demetrios at Thessalonike. In: J. Haldon, C. Lawrence (Eds.), Elites Old and New in the Byzantine and Early Islamic Near East: Papers of the Sixth Workshop on Late Antiquity and Early Islam. Darwin Press, 63–90.

Cormack, R. (1969). The Mosaic Decoration of St. Demetrios, Thessaloniki: A Re-examination in the Light of the Drawings of W. S. George. Annual of the British School at Athens, 64, 17–52.

Cormack, R. (1985). The Church of Saint Demetrios: The Watercolours and Drawings of W.S. George. Catalogue of an Exhibition organized by the British Council. Thessaloniki: Municipality of Thessaloniki.

Cormack, R. (1985a). Writing in Gold: Byzantine Society and its Icons. New York: Oxford University Press.

Cormack, R. (1989). The Making of a Patron Saint: the Powers of Art and Ritual in Byzantine Thessaloniki. In: I. Lavin (Еd.), World Art. Themes of Unity in Diversity, vol. 3. (547–557). University Park: Pennsylvania State University Press.

Der Nersessian, S. (1970). L'illustration des psautiers grecs du Moyen Age. II. Londres, Add. 19.352. Paris: Éditions

Klincksieck.Frolow, A. (1953). Un nouveau reliquaire byzantin (Manuelis Philae Carmina,I, pp. 133–137). Revue des Études Grecques, LXVI, 100–110.

Gerov, G. (2004). Une œuvre inconnue du XIV siècle: Icône de St. Démètrios avec son cycle hagiographique. Scripta & E-scripta, 2, 143–153.

Grabar, A. (1950). Quelques reliquaires de Saint Démétrios et le Martyrium du Saint à Salonique. DOP, 5, 2–28.

Grotowski, P. (2010). Arms and Armour of the Warrior Saints. Tradition and Innovation in Byzantine Iconography (843–1261). Leiden: Brill

Hutter, I. (1978). Corpus der byzantinischen Miniaturenhandschriften. II. Oxford Bodleian Library, II. Stuttgart: Anton

Hiersemann, Hutter, I. (2007). Der despotes Demetrios Palaiologos und sein “Bildmenologion”in Oxford. JÖB, 57, 183–217. doi:10.1553/joeb57.

Kontogiannis, N. and Germanidou, S. (2008). The iconographic program of the Prophet Elijah church, in Thalames, Greece. BZ, 101/1, 55–87. doi: https://doi.org/10.1515/BYZS.2008.005.

Kyriakudis, E. (2006/2007). Martyrdom of Saint Demetriosin Post-Byzantine Art. Zograf, 31, 203–213.

Lemerle, P. (1981). Les plus anciens recueils des miracles de Saint Démétrius et la pénétration des Slaves dans les Balkans. II. Commentaire. Paris: Centre National dela la Recherche Scientifique.

Millet G. (1910). Monuments byzantins de Mistra: matеriaux pour l’étude de l'architecture et de la peinture en Grèce aux XIVe et XVe siècles. Paris: E. Leroux.

Parani, M (2003). Reconstructing the Reality of Images: Byzantine Material Culture and Religious Iconography (11th–15th Centuries). Leiden: Brill.

Rhoby, A. (2012). Zu den Szenen aus der Vita des heiligen Demetrios auf dem Einbanddeckel des neuen Testaments in der British Library (Add. Ms 28815). BZ, 105, 131–141. DOI: https://doi.org/10.1515/bz-2012-0009.

Rizos, E. (2016). Martyrs from the northwest Balkans in the Byzantine eccle-siastical tradition: patterns and mechanisms of cult transfer. In: I. Bugarski etal. (Eds.), GrenzÜbergänge. „Spätrömisch,“„frühchristlich,“ „frühbyzantinisch“ als Kategorien der historisch-archäologischen Forschung an dermittleren Donau (195–213). Remshalden: Taschenbuch.

Russell, E. (2010). St Demetrius of Thessalonica. Cult and Devotion in the Middle Ages. Oxford: Peter Lang. Преузето са: https://www.academia.edu/3084454/St._Demetrius_of_Thessalonica_Cult_and_Devotion_in_the_Middle_Ages._Eugenia_Russell_Peter_Lang_2010.

Russell, E. (2011). Sources and Themes for the Study of the Cult of Saints in the Middle Ages: The Case of St Demetrius. Peer English: The Journal of New Critical Thinking, 6, 6–11.

Skedros. J. C. (1999). Saint Demetrios of Thessaloniki: Civic Patron and Divine Protector 4th–7th Centuries CE. Harrisburg: Trinity press International.

Spieser, J.-M. (1984). Thessalonique et ses monuments du IVe au VI siècle: Contribu-tion à l'étude d'une ville paléochretienne. Paris: de Boccard.

Spieser, J.-M. (2016). Le culte de saint Démétrius à Thessalonique.In: J.-P.Caillet et al. (Eds.), Des dieux civiques aux saints patrons (IVe-VIIe siècle) (275–291). Paris: Picard.

Tóth, P. (2010). Sirmian Martyrs in Exile. Pannonian Case-Studies and a Reevaluation of the St. Demetrius Problem. BZ, 103, 145–170. doi: https://doi.org/10.1515/byzs.2010.011.

Vickers, M. (1974). Sirmium or Thessaloniki? A Critical Examination of the St. Demetrius Legend. BZ, 67, 337–350.Walter, Ch. (1970). Heretics in Byzantine Art. Eastern Churchse Review, 3 40–49.

Walter, Ch. (1973). St. Demetrius: the Myroblytos of Thessalonika. Eastern Church Review, 5, 157–178.

Walter, Ch. (2003). The Warrior Saints in Byzantine Art and Tradition. Burlington: Ashgate.

Διαμαντή, Κ. (2012). Οι τοιχογραφίες του Αγίου Δημητρίου (1286) στις Κροκεές τηςΛακωνίας και το εργαστήριο του ανώνυμου ζωγράφου. Συμβολή στη μελέτη τηςπρώιμης παλαιολόγειας ζωγραφικής στη Λακωνία. Αθήνα: Υπουργείο Παιδείαςκαι Θρησκευμάτων.

Δρανδάκης, Ν. Β., Καλοπίση, Σ., Παναγιωτίδη, Μ. (1979). Έρευνα στη Μάνη.Πρακτικά της εν Αθήναις Αρχαιολογικής Εταιρείας, 156–214.

Δρανδάκης, Ν. (1986). Από τις τοιχογραφίες του Αγίου Δημητρίου Κροκεών(1286). ΔXAE, 12, 203–238.

Χατζηδακησ, Μ. (1979). Νεώτερα για την ιστορία και την τέχνη της Μητρόπο-λης του Μυστρά (πίν. 37–60). ΔΧΑΕ,9, 143–179. doi: https://doi.org/10.12681/dchae.874.

Κολτσίδα-Μακρη, Ι. (2002). Μολυβδόβουλλα με απεικόνιση σκηνής από τοβίο του Αγίου Δημητρίου. ΔΧΑΕ, 23, 149–154.

Ξυγγόπουλος, Α. (1936). Βυζαντινόν κιβωτίδιον μετά παραστάσεων εκ του βί-ου του αγίου Δημητρίου. ΑΕ, 75, 101–136. Ξυγγόπουλος, Α. (1966/1969). Το «προκάλυμμα» της σαρκοφάγου του Αγ. Δη-μητρίου. ΔΧΑΕ, 5, 187–199.

Ξυγγόπουλος Α. (1970). Ο εικονογραφικός κύκλος της ζωής του Αγ. Δημητρίου.Θεσσαλονίκη: Έτος εκδοσης.

Μαρίνου, Γ. (2002). Άγιος Δημήτριος. Η Μητρόπολη του Μυστρά. Αθήνα: Τ.Α.Π.Α.

Μέντζος, Α. (1994). Το προσκύνημα του ʿΑγίου Δημητρίου Θεσσαλονίκης στα βυζα-ντινά χρόνια. Αθήνα: Εταιρεία των Φίλων του Λαού – Κέντρον Ερεύνης Βυζα-ντίου 1.

Μέντζος, Α. (2010). Τα ψηφιδωτά της ανοικοδόμησης του ναού του Αγίου Δημη-τρίου στον 7ο αιώνα μ.Χ. Θεσσαλονίκη: Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο.

Μπακιρτζής, Χ. (1986). Η βασιλική του ΑγίουΔημητρίου. Θεσσαλονίκη: ΊδρυμαΜελετών Χερσονήσου του Αίμου.

Μπακιρτζης, Χ. & Σιδέρη, Α. (1997). Αγίου Δημητρίου Θαύματα Οι συλλογές Αρ-χιεπισκόπου Ιωάννου καί Ανωνύμου. Ο βίος, τά θαύματα καί η Θεσσαλονίκη τουΑγίου Δημητρίου. Αθήνα: Εκδόσεις Αγρα.

Παπαγεωργίου, Π. (1908). Μνημεία της εν θεσσαλονίκη λατρείας του μεγαλο-μάρτυρος Άγιου Δημητρίου. BZ, 17, 321–381, таб. XXIII.

Σωτηρίου, Γ., Σωτηρίου, Μ. (1952). ̔Η βασιλικὴ τοῦ ̔Αγίου Δημητρίου Θεσσαλονί-κης, vol. I–II. Εν Αθήναις: Αρχαιολογική Εταιρεία Αθηνών.

Θεοτοκά, Ν. (2017). Περί κιβωρίων των ναών του Αγίου Δημητρίου Θεσσαλο-νίκης και Κωνσταντινουπόλεως. Μακεδονικά,2, 395–413. doi:https://doi.org/10.12681/makedonika.9264.

Циклус Светог Димитрија у Пећкој патријаршији

- I -

Sažetak

Reference