Биљешке о путној станици и насељу Dilunto

Gligor Samardžić

doi:10.5937/zrffp50-26898

Gligor Samardžić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp50-26898

Ključne reči: путна станица Dilunto, комуникација Narona – Ad Zizio, Даорси, Столац, источна Херцеговина

Sažetak

У раду се презентују подаци о убикације путне станице Dilunto, на римској комуникацији Nrona (Вид код Метковића) – Ad Zizio (Моско/Укшић), у данашњи Столац. На поменутој траси пута, у Стоцу (Заграђе, Подграђе, Њивице, Царине, Бачве-Кућиште, Чаири, Велики Сврдо), откривени су остаци античких насеобинских објеката, мањих привредних зграда, степеништа, утврђење са широким зидовима, остаци градског трга, јавних зграда и цистерне. Поред остатака непокретних објеката, пронађен је и велики број ситних, покретних налаза, нарочито керамичких, жељезних, бронзаних, стаклених и сребрних предмета, као и разни калупи, новац, накит и оруђе. На основу наративних и епиграфских извора као и археолошког материјала (остаци зграда, новац, керамика, цигла) антички Дилунтум се датује од I до IV вијека.

Reference

Самарџић, Г. (2014). Биљешке о миљоказима са југа Далмације. У: К.Марицки-Гађански (ур.), Антика и свремени свет – тумачење антике,Међународни међународни тематски зборник (357–371). Београд: Друштво за античке студије Србије.

Самарџић, Г. (2015). Источна Херцеговина у римско доба. Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Шкриванић, Г. (1975). Југословенске земље на Појтингеровој табли. Београд: Monumenta cartographica Yugoslaviae I – античке карте, Историјски институт.

Alföldy, G.(1965). Bevolkerung und Gesellschaft in der romischen Provinz Dalmati-en. Mit einen Beitrag von Andras Mócsy. Budapest: Akademiai kiado.

Alföldy, G.(1969). Die Personnennamen in der romischen Provinz Dalmatia. Hei-delberg: Carl Winter Universitatsverlag.

Atanacković-Salčić, V. (1979). Antički Diluntum u svijetlu novih arheološkihistraživanja (Stolac i Trebimlja). Tribunia,5, 7–36.

Basler, Đ. (1972). Arhitektura kasnoantičko doba u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Veselin Masleša.

Beslagić, Š. (1971). Stećci: Kataloško-topografski pregled. Sarajevo: Veselin Masleša.

Bojanovski, I. (1969). Mogorjelo – rimsko Turres. GZM u Sarajevu, XXIV, 137–163.

Bojanovski, I. (1973). Rimska cesta Narona–Leusinijum kao primjer saobra-ćajnog kontinuiteta. Godišnjak ANUBiH, X, CBI knj. 8, 137–187.

Bojanovski, I. (1974). Dolabelin sistem cesta u rimskoj provinciji Dalmaciji. Saraje-vo: Posebno izdanje ANUBiH, Djela knj. XLVII, CBI knj. 2.

Bojanovski, I. (1975). Novi rimski miljokazi iz Ljubomira i Poljica kod Trebi-nja. Tribunia, 1, 53–64.

Bojanovski, I. (1977). Rimski natpisi iz doline Trebišnjice. Tribunia, 3, 67–98.

Bojanovski, I. (1978). Prilozi za topografiju rimskih i predrimskih komunika-cija i naselja u rimskoj provinciji Dalmaciji (II): Prethistorijska i rimska cestaNarona – Sarajevsko polje s limitrofnim naseljima. Godišnjak ANUBiH,XVII,CBI knj. 15, 51–125, T. I–VI + karta.

Bojanovski, I. (1980). Materijali, tehnike i strukture antičkog graditeljstva uunutrašnjosti provincije Dalmacije. U: M. Suić - M. Zaninović (ur.), Materijali,tehnike i strukturepreantičkog i antičkog graditeljstvana istočnom Jadranskom pro-storu (41–70) Centar za povijesne znanosti, Zagreb.

Bojanovski, I. (1983). Trebinje – rimski Asamo (Asamum) sa kratkim osvrtomna ager kolonije Epidaura. Tribunia, 7, 7–36.

Bojanovski, I. (1985). Ilirska plemena u istočnoj Hercegovini i njihov smeštaj.Tribunia, 9, 7–24.

Bojanovski, I. (1988). Bosna i Hercegovina u antičko doba. Sarajevo: ANUBIH Dje-la knj. LXVI, CBI knj. 6.

Wilkes, J. J. (1969). Dalmatia. London: University of Birmingham.Katičić, R. (1962). Die illyrischen Personennamen in ihren südöstilichen Ver-breitsgebiet. Živa antika, XII/1, 95–120.

Kraljević, G. (1978). Antički novci u Zemaljskom muzeju pronađeni na po-dručju Gacka, Bileće i Trebinja. Trbunia, 4, 155–158.

Marić, Z. (1973а). Ime, teritorija i etnička pripadnost plemena Daorsi. Godiš-njak ANUBIH, knj. X, CBI knj. 8, 109–135.

Marić, Z. (1973б). Arheološka istraživanja na gradini u Ošanićima kod Stoca1963. godine. GZM u Sarajevu (A) n.s.,XXVII–XXVIII, 175–235.

Marić, Z. (1973в). Novčići trećeg i drugog stoljeća stare ere sa gradine u Oša-nićima kod Stoca. GZM u Sarajevu,XXVII–XXVIII, 237–256.

Marić, Z. (1973г). Ornamentirane pojasne ploče sa Gradine u Ošanićima kodStoca. GZM u Sarajevu (A) n.s.,XXVII–XXVIII, 257–260.

Marić, Z. (1976а). Novootkrivena obloga pojasne ploče sa Gradine u Ošanići-ma kod Stoca. GZM u Sarajevu (A) n.s.,XXIX, 35–38.

Marić, Z. (1978). Depo pronađen u ilirskom gradu Daors. . . (2. st. pr. n. e.). GZMu Sarajevu (A) n.s. XXXIII, 23–114.

Marić, Z. (1979). Depo pronađen u ilirskom gradu Daors. . . (2. st. pr. n. e.), GZMu Sarajevu (A) n.s. XXXIII, 23–114.

Marić, Z. (1985). Helenizam i helenistička umjetnost u Hercegovini. U: N. Ta-sić (ur.), Sahranjivanje pokojnika sa aspekta ekonomskih i društvenih kretanja u praistoriji i antici (47–153). Beograd: Materijali SADJ XX.

Marić, Z. (1996). Rezultati istraživanja utvrđenog ilirskog grada kod Ošanićablizu Stoca (1890–1978), II dio. Hercegovina – Godišnjak za kulturno i povijesno nasljeđe, 2 (10), 7–33.

Papazoglu, F. (1967а). Politička organizacija Ilira u vrijeme njihove samostalnosti. Sarajevo: Simpozijum o Ilirima u antičko doba, ANUBiH, Posebno izdanje,knj. V, CBI knj. 2.

Papazoglu, F. (1967б). Porijeklo i razvoj ilirske države. Godišnjak ANUBiH, knj.V, CBI knj. 3, 123–144.

Papazoglu, F. (1969). Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba. Godiš-njak ANUBiH, knj. XXX, CBI knj. 1, 399–406.Patsch, C. (1900). Nove rimske epigrafske tečevine iz Bosne i Hercegovine.GZM u BiH, XII, 169–174.

Patsch, C. (1901). Daversi. RE, IV, 22–31.

Patsch, C. (1904). Arheološko epigrafska istraživanja o povijesti rimske pro-vincije Dalmacije. GZM u BiH, XVI, 33–59.

Patsch, C. (1922). Die Herzegovina einst und jetzt. Wien: Historische Wanderun-gen im Karst und an der Adria.

Pašalić, E. (1958). O hodološkim pitanjima u izučavanju antičke istorije (sa na-ročitim osvrtom na našu zemlju). Godišnjak Istorijskog društva BiH, IX, 139–175.

Pašalić, E. (1959). Römischen Strassen in Bosnien und der Herzegowina. Ar-chaeologia Iugoslavica, 3, 61–73.

Pašalić, E. (1960). Antička naselja i komunikacije u Bosni i Hercegovini. Sarajevo:Zemaljski muzej Sarajevo.

Pašalić, E. (1967). Problemi ekonomskog razvitka u unutrašnjosti rimske pro-vincije Dalmacije. Godišnjak , V, 111–129.

Paškvalin, V. (1976). Poklopac rimske kamene urne iz Trebimlje u Hercegovi-ni. Tribunia,2, 45–50.

Radimsky, V. (1891). Bišće polje kod Mostara. GZM u BiH, III, 159–192.

Sergejevski, D. (1934). Rimski spomenici iz BosneI. Spomenik SKA, LXXVII, 1–28.

Sergejevski, D. (1935). Iz rimske arheologije. GZM u BiH, XLVII, 17–22.

Sergejevski, D. (1948). Nove akvizicije odjeljenja klasične arheologije Zemaljskog muzeja. GZM u BiH, III, 167–187.

Sergejevski, D. (1962). Rimska cesta od Epidauruma do Anderbe. GZM u Sarajevu, XVII, 73–105.

Tomaschek, W. (1880). Die vorslawische Topographie der Bosna, Herzegowi-na, Crna Gora und der angrenzenden Gebiete, Mitteilungender kk geographi-schen Gesellschaft in Wien 23, Wien Heft 11, 497–528; Heft 12, 548–569.

Truhelka, Ć. (1892). Prilozi rimskoj arheologiji Bosne i Hercegovine. GZM uBiH,IV, 350–365.

Fiala, F. (1893). Prilozi arheologiji Bosne i Hercegovine. GZM u BiH,V, 511–517.

Čović, B. (1964). Osnovne karakteristike materijalne kulture Ilira na njihovom centralnom području. U: A. Benac (ur.), Simpozijum o teritorijalnom i hronološkom razgraničenju Ilira u praistorijsko doba (95–134). Naučno društvo SRBosne i Hercegovine.

Šačić, A. (2011). Antički epigrafski spomenici istočne Hercegovine (odbranjen magistarski rad u rukopisu). Filozofski fakultet, Sarajevo.

Šačić, A. (2012). Kulturno-historijski razvoj ilirskog naroda naresa. Godišnjak,41, 97–112.

Škegro, А. (1997). Inscriptiones Latinae et Graecae Bosniae et Hercegovinae.Opuscula archaeologica, 21, 85–116-