Културна политика и сећање на борце народноослободилачког рата: централна улога војске у политичкој легитимизацији нове политичке структуре
Sažetak
Борци Народноослободилачког рата (НОР) уживали су друштвени престиж, а споменици погинулим борцима били су у функцији идеолошких интереса тадашње владајуће класе. Циљ рада је да прикаже спону између живих друштвених актера и изабраних мртвих актера (бораца НОР-а, партизана) кроз употребу антрополошке стрепње од прекида живота преко метафоричке бесмртности и вечног сећања. Ово је у суштини био привид за идеолошки темељ, посебну тематску и идеолошку орјентацију скулптуре у јавном простору. Путем симболичких садржаја, у овом случају споменика, смрт се приказује као прелаз, тј. нови почетак живота, а не његов крај. Активно учешће великог броја уметника из свих делова бивше Југославије у јединицама партизанске војске у НОР-у, феномен је који недвосмислено сведочи о спрези њихове политичке опредељености и уметничког стваралаштва, који ће посебно снажан замах добити непосредно након Ослобођења. Најважнији друштвени задатак у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ) био је неговање револуционарне традиције, што се првенствено огледало у подизању спомен обележја, потом (пре)именовању назива градова Титовим именом или именима народних хероја, као и улица, школа, фабрика, али и организовањем маршева до места где су се одвијале знамените битке или партизанска заседања током НОР-а итд. Рад се, између осталог, бави изузетно плодном продукцијом вајара у ослобођеној земљи, посебно са аспекта опсежне друштвене наруџбине која је уједно подстицала и омогућавала брз и разнородан развој јавних споменика у градском простору и то на тлу целе бивше Југославије, чији је modus operandi био преобликовање политичке и идеолошке мапе Нове Југославије и идеолошко-политички обрачун са „рецидивима прошлости“.
Reference
Đorđević, D. (1969). Socijalistički realizam 1945–1950. U: M. B. Protić (ur.), Jugoslovenska umetnost XX veka. 1929–1950: nadrealizam, postnadrealizam, socijalna umetnost, umetnost NOR-a, socijalistički realizam (68–81). Beograd: Muzej savremene umetnosti.
Jakir, A. (2019). „Spomenici su prošlost i budućnost“. Politički i administrativni mehanizmi financiranja spomenika za vrijeme socijalističke Jugoslavije. Časopis za suvremenu povjest (ČSP) Vol. 51 № 1, 151–182. DOI: https://doi.org/10.22586/csp.v51i1.8293.
Jukić, M. (2006). Prilog poznavanju ustanova: Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata Hrvatske (1947–1992). Arhivski vjesnik, 49 (1). 123–138.
Kuljić, T. (2014). Tanatopolitika. Beograd: Čigoja štampa.
Malešević, S. (2011). Sociologija vojske i rata. Zagreb: Jesenski i Turk.
Merenik, L. (2001). Ideološki modeli: srpsko slikarstvo 1945 – 1968. Beograd: Beopolis, Remont.
Šimpraga, S. Preuzeto sa internet stranice: „Jugoslavenski poučak”. H-ALTER, 30. 1. 2015. http://h-alter.org/vijesti/jugoslavenski-poucak.
Weber, M. (1976). Privreda i društvo. Beograd: Prosveta.
Драгојевић, П. (2015). Уметност упркос рату: једна могућа стратегија баштињења. У: С. Пајић, В. Каначки (уреднице), Уметничко наслеђе и рат & Музика и рат: IX међународни научни скуп (69–78). Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.
Ђурић Мишина, В., Марић, Н. (2017). Ратнички дом. Београд: Mедија центар одбрана.
Игњатовић, А. (2005). Између универзалног и аутентичног: о архитектури Ратничког дома у Београду. Годишњак града Београда књ. LII, 313–330.
Лазић, С. (2014). Ослобођење Београда 70 година после кроз фондове и збирке Историјског архива Београда: каталог изложбе. У: С. Лазић (аутор изложбе и каталога), Ослобођење Београда 70 година после кроз фондове и збирке Историјског архива Београда (9–69). Београд: Историјски архив Београда.
Маловић, Г. (2011a). Реферат о војној надлежности над ратним војним инвалидима у Југославији 1945–1948. Гласник Удружења архивских радника Републике српске. Бања Лука. (3) p. 385–412.
Маловић, Г. (2011б). Војна надлежност над ратним бојним инвалидима у Југославији 1945–1948. Војно-историјски гласник (1) стр. 114–144.
Марјановић, Ј. (1974). Ослобођење, Београда – престоница социјалистичке Југославије. У: В. Чубриловић (ур.), Историја Београда 3 (547–556). Београд: Просвета.
Стевановић, М. (1977). Ђорђе Андрејевић Кун. Београд: Српска академија наука и уметности, Издавачки завод Југославија.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293