Представа жене у делу Стефана Првовенчаног

Đorđe Đekić; Božidar  Zarković

doi:10.5937/zrffp50-28375

Đorđe Đekić Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Departman za istoriju
Božidar Zarković Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp50-28375

Ključne reči: Стефан Првовенчани, Богородица, Ана, Стефан Немања, жена, средњи век

Sažetak

Рад отвара питање представе жене у писаном делу Стефана Првовенчаног. У раду се жена анализира као узор, позитиван и негативан, као мајка, супруга, ташта, удовица и сл. Указано је да се Првовенчани највише у свом делу бавио женом као позитивним узором кроз позивање на личност Богородице, а у одређивању њеног места у породичним односима њеним поменом као мајке, супруге. Констатовано је да су његови подаци о женама изузетно оскудни и да се из њих једва назире њен положај. Своје супруге, сестре, кћери ни не помиње. Посебно место у његовом делу припада Другој жичкој повељи која одређује положај жене кроз одредбе о брачном праву. То је његово најважније писано дело у вези са сазнањем о положају жене – супруге у његово доба.

Reference

Жена. (1999). У: С. Ћирковић и Р. Михаљчић (прир.). Лексикон српског средњег века (стр. 189–191). Београд: Knowledge.

Бојанин, С. (2012). Брачне одредбе Жичке повеље између црквеног и народног концепта брака. У: Б. Крсмановић, Љ. Максимовић, Р. Радић (ур.), Византијски свет на Балкану, књ. 2 (425–442). Београд: Византолошки институт САНУ.

Дојчиновић, Д. (2013). Породични односи у српској књижевности Немањићког доба, У: Б. Димитријевић (ур.), Од науке до наставе(437–448). Ниш: Филозофски факултет.

Ђукић, А. (1930). Поглед на жену, љубав и брак у нашој старијој књижевности. Српски књижевни гласник, XXIX (2), 9, 8–103.

Динић-Кнежевић, Д. (1974). Положај жена у Дубровнику у XIII и XIV веку. Београд: САНУ.

Калић, Ј. (2006). Кнегиња Марија. У: Европа и Срби (593–622). Београд: Историјски институт.

Ковачевић, Љ. (1901). Жене и деца Стефана Првовенчаног. Глас СКА, 60, 1–65.

Коматина, И. (2016). Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века. Београд: Историјски институт.

Ласкарис, М. (1926). Византиске принцезе у средњевековној Србији. Београд: Књижарница Ф. Баха.

Митић, К. (2016). Кћер цара тамничара. Црквене студије, 13, 137–146.

Мргић, Ј. и Фостиков, А. (2017). Женски гласови босанског краљевства на примеру две Јелене – Јелене (Грубе) и Јелене Нелипчић. У: С. Мишић (ур.), Српска краљевства у средњем веку (381–399). Краљево: Град Краљево – Филозофски факултет у Београду – Филозофски факултет у Новом Саду – Центар за византијско-словенске студије у Нишу.

Пурковић, Ал. М. (1956). Принцезе из куће Немањића. Виндзор: Авала.

Пурковић, Ал. М. (1957). Кћери кнеза Лазара. Мелбурн: Српска мисао.

Пурковић, Ал. М. (1975). Јелена, жена цара Душана. Дизелдорф: Српска православна епархија за Западну Европу.

Пурковић, Ал. М. (1985). Српска култура средњег века. Химелстир: Српска православна епархија за Западну Европу.

Руварац, И. (1934). Краљице и царице српске. У: Н. Радојчић (прир.), Зборник Илариона Руварца I: одабрани историјски радови (1–35). Београд: СКА.

Томин, С. (2007). Књигољубиве жене српског средњег века. Нови Сад: Академска књига.

Томин, С. (2011). Женски ликови у Доментијановом Житију Светог Саве. У: Мужаствене жене српског средњег века (61–79). Нови Сад: Академска књига.

Троицки, С. (1935). Ктиторско право у Византији и Немањићкој Србији. Глас СКА, CLXVIII, 79–132.

Фостиков, А. (2004). Жена – између врлине и греха. У: С. Марјановић Душанић и Д. Поповић (прир.), Приватни живот у српским земљама средњег века (323–366). Београд: Clio.

Фостиков, А. (2006). Јелена Груба, босанска краљица. Босна крајем 14. века (1395–1399). Браничевски гласник, 3–4, 29–50.

Фостиков. А. и Петровић, В. (2014). Јевгенија монахиња кнегиња. У: С. Мишић (ур.), Власт и моћ. Властела Моравске Србије од 1365. до 1402. године (171–182). Београд–Крушевац: Центар за историјску географију у историјску демографију – Народна библиотека Крушевца.