The Notion of a Woman in the Work of Stefan the First-Crowned
Abstract
The most frequently mentioned woman in the literary work of Stefan the First–Crowned is the Blessed Virgin, a God pleasing role model whose pursuit leads to the salvation of the soul. She was also a role model to his father, Stefan Nemanja. In addition, she was at the same time the most common example of a role model mother followed by all mothers, as well as his mother Ana and his grandmother. His father's mother was mentioned but remained nameless. Of the other roles of a woman, in the centre of his attention was the wife of a husband. The context in which he mentioned her was the matrimonial law—penalties for unlawful marriage, unlawful dissolution of marriage, an adulterous woman, and forbidden marriage with sister–in–law.
However, no mention was made of the obligations of parents, of a mother towards children, or of the adult children towards mothers. It must be noted that he did not talk much about a woman as a mother, though he did provide some information. It was fragmentary information about the mother–in–law, the widow, but there is no information about a woman–sister, woman–daughter, which is a striking testimony that he was not interested in these aspects of a woman.
Apparently, he was only interested in a woman as a God–pleasing role model, among other things, God–pleasing mothers also in the sense of regulating marital relations.
References
Жена. (1999). У: С. Ћирковић и Р. Михаљчић (прир.). Лексикон српског средњег века (стр. 189–191). Београд: Knowledge.
Бојанин, С. (2012). Брачне одредбе Жичке повеље између црквеног и народног концепта брака. У: Б. Крсмановић, Љ. Максимовић, Р. Радић (ур.), Византијски свет на Балкану, књ. 2 (425–442). Београд: Византолошки институт САНУ.
Дојчиновић, Д. (2013). Породични односи у српској књижевности Немањићког доба, У: Б. Димитријевић (ур.), Од науке до наставе(437–448). Ниш: Филозофски факултет.
Ђукић, А. (1930). Поглед на жену, љубав и брак у нашој старијој књижевности. Српски књижевни гласник, XXIX (2), 9, 8–103.
Динић-Кнежевић, Д. (1974). Положај жена у Дубровнику у XIII и XIV веку. Београд: САНУ.
Калић, Ј. (2006). Кнегиња Марија. У: Европа и Срби (593–622). Београд: Историјски институт.
Ковачевић, Љ. (1901). Жене и деца Стефана Првовенчаног. Глас СКА, 60, 1–65.
Коматина, И. (2016). Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века. Београд: Историјски институт.
Ласкарис, М. (1926). Византиске принцезе у средњевековној Србији. Београд: Књижарница Ф. Баха.
Митић, К. (2016). Кћер цара тамничара. Црквене студије, 13, 137–146.
Мргић, Ј. и Фостиков, А. (2017). Женски гласови босанског краљевства на примеру две Јелене – Јелене (Грубе) и Јелене Нелипчић. У: С. Мишић (ур.), Српска краљевства у средњем веку (381–399). Краљево: Град Краљево – Филозофски факултет у Београду – Филозофски факултет у Новом Саду – Центар за византијско-словенске студије у Нишу.
Пурковић, Ал. М. (1956). Принцезе из куће Немањића. Виндзор: Авала.
Пурковић, Ал. М. (1957). Кћери кнеза Лазара. Мелбурн: Српска мисао.
Пурковић, Ал. М. (1975). Јелена, жена цара Душана. Дизелдорф: Српска православна епархија за Западну Европу.
Пурковић, Ал. М. (1985). Српска култура средњег века. Химелстир: Српска православна епархија за Западну Европу.
Руварац, И. (1934). Краљице и царице српске. У: Н. Радојчић (прир.), Зборник Илариона Руварца I: одабрани историјски радови (1–35). Београд: СКА.
Томин, С. (2007). Књигољубиве жене српског средњег века. Нови Сад: Академска књига.
Томин, С. (2011). Женски ликови у Доментијановом Житију Светог Саве. У: Мужаствене жене српског средњег века (61–79). Нови Сад: Академска књига.
Троицки, С. (1935). Ктиторско право у Византији и Немањићкој Србији. Глас СКА, CLXVIII, 79–132.
Фостиков, А. (2004). Жена – између врлине и греха. У: С. Марјановић Душанић и Д. Поповић (прир.), Приватни живот у српским земљама средњег века (323–366). Београд: Clio.
Фостиков, А. (2006). Јелена Груба, босанска краљица. Босна крајем 14. века (1395–1399). Браничевски гласник, 3–4, 29–50.
Фостиков. А. и Петровић, В. (2014). Јевгенија монахиња кнегиња. У: С. Мишић (ур.), Власт и моћ. Властела Моравске Србије од 1365. до 1402. године (171–182). Београд–Крушевац: Центар за историјску географију у историјску демографију – Народна библиотека Крушевца.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: