Знаковни језици - некад и сад
Sažetak
Равноправан начин комуникације са усменим и писаним говором јесте знаковни језик. Усмени говор је уобичајени начин комуникације, а писани говор развојем информационих технологија заузима све више простора. Паралелно са њима може се одвијати и комуникација путем знаковног језика, који је природан, једноставан и лак начин комуникације глувим људима, али и свима онима који га користе. Однос према знаковном језику се кроз историју значајно мењао. Од прихватања и изоловане употребе до потпуног одбацивања, затим и до подстицања његовог усвајања и истицања значаја за когнитивни, емоционални, едукативни, социјални и општи развој глуве деце.
Српски знаковни језик (СЗЈ) глувим особама у Србији служи као средство за свакодневну комуникацију, за исказивање жеља, воље, за учење, интелектуалне расправе, изражавање личног стила. Стандардизација српског знаковног језика завршена је 2015. године и данас имамо могућност регионалних варијација појединих гестова и начина изражавања.
У различитим деловима света користе се различити знаковни језици који нису међусобно разумљиви. Одликују се сопственом граматиком (семантиком, морфологијом и синтаксом) различитом од граматике говорних језика. Препознавање и признавање знаковних језика у свету довело је до промена у сфери васпитања и образовања глуве деце. У двојезичним школама деца уче оба језика, и знаковни и говорни, а наставници истовремено владају и једним и другим обликом изражавања. У раду се истиче значај знаковног језика за образовање глуве деце.
Reference
Радић-Шестић, М. (2013). Тешкоће у образовању, запошљавању и социјалној интеграцији наглувих уметника, (Difficulties in the Education, Employment and Social Integration of Hearing Impaired Artists). Специјална едукација и рехабилитација, 12(4), 501-521
Савић, Љ. (2002). Невербална комуникација глувих и њена интерпретација. Београд: Савез глувих и наглувих Југославије.
Armstrong, D.F. (1999). Original signs. Washington, DC: Gallaudet University press.
Baker, C. & Cokely, D. (1980). American Sign Language: A teacher´s recource a text of grammar and culture, Silver Spring, MD: T.J. Publishers
Baynton C.D. (1996). Forbidden Sign: American Culture and the Campaign against Sign Language, University of Chicago Press
Bradarić-Jončić, S. (2000). Manualna komunikacija osoba oštećena sluha (Manual Communication of Hearing Impaired Persons). Hrvatska revija za rehabilitacijska istraživanja, 36 (2), 123-136.
Bradarić-Jončić, S. & Mohr, R. (2010). Uvod u problematiku oštećenјa sluha (Introduc-tion to the Issue of Hearing Impairment). Vјesnik bibliotekara Hrvatske, 53 (2), 55-62
Brentari, D. (2010). Sign Languages, Cambridge University Press, New York
Dimić, D.N. (1996). Specifičnosti u pisanju slušno oštećene dece (Specificities in Hear-ing Impaired Children’s Writing). Beograd: Defektološki fakultet
Caprici, O., Cattani, A., Rossini, P., & Volterra, V. (1998). Teaching sign language to hearing children as a possible factor in cognitive enhancement. Journal of deaf studies and deaf education, 3(2), 135–142.
Dimić, N., Polovina, V. i Kašić, Z. (2009). O Srpskom znakovnom jeziku (About Serbian Sign Language). Beogradska defektološka škola, 1, 1-28
Dimić, N. i Isaković Lj. (2018). O znakovnom jeziku (About Sign Language). Univerzitet u Beogradu, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Groce, N.E. (1985). Everyone here spoke sign language: Hereditary deafness at Mar-tha`s Vineyard. Cambridge, MA: Harvard University Press
Encyclopedia of Disability (2006). Ed. Albercht, G.L., Sage Publications.
Isaković, Lj. (2013). Analogni oblici izražavanja u specifičnom jezičkom funkcionisanju gluvih i nagluvih (Analogous forms of expression in the specific linguistic functioning of the deaf and hard of hearing). Doktorska disertacija. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.
Isaković, Lj., Dimić, N. i Kovačević, T. (2014). Specifičnost pitanja i odgovora u pi-sanom, govornom i znakovnom jeziku kod gluvih i nagluvih učenika (Specificity of Questions and Answers in Written, Spoken and Sign Language in Deaf and Hard-of-hearing Pupils). Nastava i vaspitanje, 3 (493-504)
Isaković, Lj. & Kovačević, T. (2015). Komunikacija gluvih i nagluvih-mogućnosti i ograničenja u obrazovanju (Communication of the deaf and hard of hearing—the possibilities and limitations in education). Teme, 39 (4), 1495−1514.
Kovačević, J. (2003). Didaktički sistemi u školovanju gluvih (Didactic Systems in the Schooling of the Deaf). Beograd: Društvo defektologa Srbije
Kovačević, T. (2012). Karakteristike znakovnog i govornog jezičkog izraza kod dece predškolskog uzrasta sa kohlearnim implantom i slušnim aparatima (Characteristics of sign language and verbal expression in preschool children with cohlear implants and hearing aids). Beogradska defektološka škola, 18 (3), 54, 403-416
Kovačević, T. (2013). Funkcija znakovnog jezičkog izraza u razvoju jezika kod gluve i nagluve dece. (Function of sign language expression in the development of language in the deaf and hard of hearing children). Doktorska disertacija. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Kovačević, T., Dimić, N. & Isaković, Lj. (2014). Razumevanje pojmova u znakovnom jeziku i govoru kod gluve i nagluve dece osnovnoškolskog uzrasta (Understanding Terms in Sign Language and Speech in Deaf and Hard-of-hearing Children of School Age). Nastava i vaspitanje, 2 (287-298
Kovačević, T., Isaković, Lj. & Dimić, N. (2016). Bilingualism with deaf and hard of hearing preschool children. In: S. Nikolic, R. Nikic, V. Ilankovic (Eds.), Early Interven-tion in Special Education and Rehabilitation (347-360). Belgrade: University of Bel-grade, Faculty of Special Education and Rehabilitation.
Kovačević, T., Isaković, Lj. i Arsić, R. (2017). Pružanje podrške porodici gluve i nagluve dece predškolskog uzrasta (Giving support to family of deaf and hard of hearing pre-school children). U: S. Nikolić (ur.), Zbornik radova naučnog skupa: Prevencija razvojnih smetnji i problema u ponašanju (53−62). Beograd, Srbija: Univerzitet u Beo-gradu, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.
Kovačević, T., Dimić, N. & Srzić, M. (2018). Upotreba znakovnog jezika u obrazovanju gluve i nagluve dece. Zbornik sažetaka Multidisciplinarni pristupi u edukaciji i rehabilitaciji (str.64-65). I Međunarodna naučno-stručna konferencija Sarajevo, 20-22.4.2018. Sarajevo: Pedagoški fakultet.
Kovačević, T., Isaković, S. i Arsić, R. (2019). Bilingvalni pristup u obrazovanju gluve i nagluve dece (Bilingual approach in the education of deaf and hard of hearing children). Zbornik radova FIlozofskog fakulteta u Prištini (Kosovska Mitrovica), 49 (4),107-124.
Kovačević, T. i Isaković, Lj. (2019). Oblici neverbalne i verbalne komunikacije gluve i nagluve dece predškolskog uzrasta (Forms of Non-verbal and Verbal Communication in Deaf and Hard of hearing Children of Preschool Age). Baština, Priština-Leposavić, sv.49,433-453, doi:10.5937/bastina1949433K.
Klima, E.S. & Bellugi, U. (1979). The signs of language. Cambridge, MA: Harvard University Press.
Kristal, D. (1996). Kembrička enciklopedija jezika. Beograd: Nolit
Lane, H., Hoffmeister, R. & Bahan, B. (1996). A journey into the Deaf-World. Down Sign Press: San Diego, (CA).
Lillo-Martin, D. (1999). Modality effects and modularity in language acquisition: The acquisition ofAmerican Sign Language. In W.C. Ritchie & T. K. Bhatia (Eds.), Hand-book of child language acquisition (pp. 531-67). New York: Academic Press Alexandria, VA: National Association of State Directors of Special Education.
Marschark, M., Schick, B. & Spencer, P.E. (2006). Understanding Sign language Devel-opment of Deaf Children. In. B. Schick, M. Marschark & P. E. Spencer (Eds.), Advances in the Sign Language Development of Deaf Children. Oxford University Press.
О’Rourke, T.J. (1975). National Association of the deaf communicative skills program. Program for the Handicapped (Publication No. 75-2, pp. 27-30). Washington, DC: De-partment of Health, Education, and Welfare, Office for Handicapped Individuals.
Singleton, D. (2007). Second language acquisition, Multilingual matters Ltd, Clevedon, Buffalo, Toronto.
Stokoe, W. (1969). Sign language diglossia. Studies in Linguistics, 21, 27-41.
Stokoe, W.C. (2001). Language in hand. Washington, DC: Gallaudet University press.
Šešum, M., Dimić, N. & Isaković, Lj. (2016). The assessment of career indecision of deaf and hard of hearing primary and secondary school students, Teme, 40(3), 987-999, Niš: Univerzitet u Nišu.
Timmermans, N. (2003). Report: A Comparative Analysis of the Status of Sign Lan-guage in Europe. Strasbourg: EU Council.
Humphries T., Kushalnagar P., Mathur G, Napoli D., Padden C, Rathmann C. & Smith SR. (2012). Language acquisition for deaf children: Reducing the harms of zero toler-ance to the use of alternative approaches. Harm Reduction Journal, 9 (1), 16.
Woll, B. & Ladd, P. (2003). Deaf communities. In. M. Marschark & P.E. Spencer (Eds.), Oxford handbook of deaf studies, language, and education (pp. 151-163) New York: Oxford University Press.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293