Аутопоетичко вајање Стевана Раичковића – песничка самосвест у циклусу Разговор са иловачом и песми „Из мрака те, песмо, зовем, из ничега

Jelena  Marinkov

doi:10.5937/zrffp51-29713

Jelena Marinkov

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp51-29713

Ključne reči: Стеван Раичковић, Разговор са иловачом, „Из мрака те, песмо, зовем, из ничега“, мотив иловаче, песничка самосвест, autopoiesis

Sažetak

У раду ћемо анализирати манифестације песничке самосвести у поезији Стевана Раичковића – у циклусу Разговор са иловачом и у песми „Из мрака те, песмо, зовем, из ничега“. Служећи се херменеутичким приступом, настојаћемо да покажемо да се развојност песничке самосвести манифестује кроз семантичко обликовање мотива земље (иловаче), док се ауторефлексивност и металиричност испољавају у примерима експлицитног и имплицитног autopoiesisa. Интерпретацијом начина на који је мотив земље уобличен у вези с темом поезије открива се механизам конструисања аутопоетичких елемената. Заузимањем аналитичке перспективе утврдићемо да тематизација односа између песника и његове творевине резултира сумњом у могућност аутентичног певања.

Reference

Башлар, Г. (1998). Вода и снови. Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.

Делић, Ј. (2008). Прелазак у грумен глине ужежене. Летопис Матице српске, 481 (1–2), 67–87.

Кошутић, В. (1967). Парнасовци и симболисти у Срба. Београд: Научно дело.

Лалић, И. В. (1997). Искушење лирског певања. У: О поезији (214–218). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Микић, Р. (2001). Мотивација песме. У: Д. Хамовић (ур.), Стеван Раичковић песник (31–53). Краљево: Народна библиотека „Радослав Веснић“.

Миљковић, Б. (1972). Песма и смрт. У: С. Пенчић (прир.), Критике (114–117). Ниш: Градина.

Пијановић, П. (2001). Реч на додели Жичке хрисовуље. У: Д. Хамовић (ур.), Стеван Раичковић песник (17–23). Краљево: Народна библиотека „Радослав Веснић“.

Рајчевић, Б. (2011). Битна естетичка размишљања о скулптури од неокласицизма до 20. века. У: Есеји о уметности: вајарство, сликарство, поезија (7– 46). Београд: Свет књиге.

Рајчевић, Б. (2011). Неки аспекти улоге материјала у скулптури. У: Есеји о уметности: вајарство, сликарство, поезија (99–104). Београд: Свет књиге.

Хамовић, Д. (2011). Раичковић: песнички развој и поетичко окружење. Краљево: Народна библиотека „Стефан Првовенчани“.

Bašlar, G. (2004). Zemlja i sanjarije volje. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

Brajović, T. (2013). Narcisov paradoks. Problemi pesničke samosvesti i srpska lirika modernog doba (evropski i južnoslovenski kontekst). Beograd: Službeni glasnik.

Coelsch-Foisner, S. (2005). The Mental Context of Poetry: From Philosophical Concepts of Self to a Model of Poetic Consciousness (Ethos – Mode – Voice). In: E. Muller-Zettelmann & M. Rubik (Eds.), Theory into Poetry: New Approaches to the Lyric (57–79). Amsterdam – New York.

Doležel, L. (2008). Heterokosmika. Fikcija i mogući svetovi. Beograd: Službeni glasnik.

Hegel, G. V. F. (1979). Fenomenologija duha. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod.

Jerkov, А. (2010). Da li je suština poezije u stihu? U: Samo/osporavanje, Smisao (srpskog) stiha, knjiga druga (27–89). Beograd: Institut za književnost i umetnost.

Pikon, G. (1965). Pisac i njegova senka. Beograd: Kultura.