Autopoetic Sculpting of Stevan Raičković – Poetic Self-Consciousness in the Poem Cycle Razgovor sa ilovačom and the Poem Iz mraka te, pesmo, zovem, iz ničega
Abstract
In this paper, we have analyzed the manifestations of poetic self-consciousness in the poetry of Stevan Raičković in the poem cycle Razgovor sa ilovačom and in the poem from the poetry collection Verses, Iz mraka te, pesmo, zovem, iz ničega. By semantically shaping the motif of the loam, the poetic complementarity between the poem and the cycle was established—the ideal of the poem as sculpture and the meta-lyrical reflection of the poet, evoked by observing the transformation of his own character into a bust.
The poem Iz mraka te, pesmo, zovem, iz ničega evokes a symbolic attempt to sculpt the poem, based on visual imagination. Explicit autopoiesis is manifested in this poem—the poetic self-consciousness tries to view the poetic text as a matter that can be manually shaped, and in the end reaches a conclusion about the incompatibility of the means of expression and the assumed result. In the cycle Razgovor sa ilovačom, the means by which the poem is supposed to be materialized also appears to be incompatible with poetic contents, and lyrical subject expresses doubts about the constitutive power of language. The discrepancy between the stativity of the sculpture and the dynamism of the inner life, however, causes a return to words. Self-referentiality in the cycle Razgovor sa ilovačom indicates the implicit autopoiesis manifested in the treatment of the relationship between life and art and the problematization of equivalence between nature and poetry: because the poet tries to fix phenomena from life in the poem, just like the sculptor, he moves away from the dynamism of life.
Interpreting the way in which the motif of the loam is shaped in relation to the theme of poetry, demonstrates the development of poetic self-awareness and doubts about the possibility of writing an authentic poem.
References
Башлар, Г. (1998). Вода и снови. Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Делић, Ј. (2008). Прелазак у грумен глине ужежене. Летопис Матице српске, 481 (1–2), 67–87.
Кошутић, В. (1967). Парнасовци и симболисти у Срба. Београд: Научно дело.
Лалић, И. В. (1997). Искушење лирског певања. У: О поезији (214–218). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Микић, Р. (2001). Мотивација песме. У: Д. Хамовић (ур.), Стеван Раичковић песник (31–53). Краљево: Народна библиотека „Радослав Веснић“.
Миљковић, Б. (1972). Песма и смрт. У: С. Пенчић (прир.), Критике (114–117). Ниш: Градина.
Пијановић, П. (2001). Реч на додели Жичке хрисовуље. У: Д. Хамовић (ур.), Стеван Раичковић песник (17–23). Краљево: Народна библиотека „Радослав Веснић“.
Рајчевић, Б. (2011). Битна естетичка размишљања о скулптури од неокласицизма до 20. века. У: Есеји о уметности: вајарство, сликарство, поезија (7– 46). Београд: Свет књиге.
Рајчевић, Б. (2011). Неки аспекти улоге материјала у скулптури. У: Есеји о уметности: вајарство, сликарство, поезија (99–104). Београд: Свет књиге.
Хамовић, Д. (2011). Раичковић: песнички развој и поетичко окружење. Краљево: Народна библиотека „Стефан Првовенчани“.
Bašlar, G. (2004). Zemlja i sanjarije volje. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Brajović, T. (2013). Narcisov paradoks. Problemi pesničke samosvesti i srpska lirika modernog doba (evropski i južnoslovenski kontekst). Beograd: Službeni glasnik.
Coelsch-Foisner, S. (2005). The Mental Context of Poetry: From Philosophical Concepts of Self to a Model of Poetic Consciousness (Ethos – Mode – Voice). In: E. Muller-Zettelmann & M. Rubik (Eds.), Theory into Poetry: New Approaches to the Lyric (57–79). Amsterdam – New York.
Doležel, L. (2008). Heterokosmika. Fikcija i mogući svetovi. Beograd: Službeni glasnik.
Hegel, G. V. F. (1979). Fenomenologija duha. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod.
Jerkov, А. (2010). Da li je suština poezije u stihu? U: Samo/osporavanje, Smisao (srpskog) stiha, knjiga druga (27–89). Beograd: Institut za književnost i umetnost.
Pikon, G. (1965). Pisac i njegova senka. Beograd: Kultura.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: