Песимизам Димитрија Кантакузина и српских модерниста Диса и Пандуровића (компаративна анализа)

  • Tijana Milentijević Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za srpsku književnost i jezik
Ključne reči: pesimizam, srpska srednjovekovna književnost, simbolisti, prolaznost sveta, smrt

Sažetak


Иако се сматра да је песимизам, који је доминантни мотив поезије модерниста, настао под утицајем западних узора, не смемо заборавити да се он појављује још у српској књижевности средњег века. Мотиви пролазности живота, греха, ишчекивања смрти, очајања и страха могу се пратити од самих почетака формирања оригиналне српске књижевности и израз су различитих друштвених и историјских невоља које су захватале српски народ.

Циљ овог рада јесте испитивање начина на који се песимизам остварио у „Молитви Богородици“ Димитрија Кантакузина и песника српске модерне. Потреба за писањем овог рада произашла је из жеље да се утврди порекло утицаја мотива пролазности живота и смрти у поезији средњег века, с једне стране, и модернистичких песника, с друге стране.

Reference

Бојовић, Д. (2004). Српска есхатолошка књижевност. Ниш: Центар за црквене студије.

Булгаков, С. (1991). Православље. Нови Сад: Књижевна заједница.

Витошевић, Д. (1975). Српско песништво I 1901–1914: раздобље, развој, обележја. Београд: Вук Караџић.

Делић, Ј. (2002). Владислав Петковић Дис као пјесник промјене сензибилитета. У: Н. Петковић (ур.), Дисова поезија (53–107). Београд: Институт за књижевност и уметност.

Евдокимов, П. (1992). Од смрти ка животу. Београд: Источник.

Јовановић, Т. (2013). Три нова преписа Кантакузинове Молитве Богородици. Прилози за књижевност, историју и фолклор, 79, 139–162. Преузето са: http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-6673/2013/0350-66731379139J.pdf

Јокић, Ј. (1967). Симболизам. Цетиње: Обод.

Кашанин, М. (1975). Стара српска књижевност у средњем веку. Крагујевац: Завод за уџбенике и наставна средства.

Костић Тмушић, А. (2016). Мотив страдања у делу новобрдских књижевника XV века и песника Великог рата. У: Б. Јовановић (ур.), Век српске Голготе (1915–2015) (161–172). Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Матић, А. (2017). Есхатолошки мотиви у лирском усменом песништву. Црквене студије, 14, 455–468. Преузето са: https://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/386/362

Ненин, М. (1998). Предговор и пропратни текстови. У: В. Петковић Дис, Утопљене душе и Последње песме. Београд: ЗУНС.

Павловић, М. (2000). Огледи о народној и старој српској књижевности. Београд: Просвета.

Палавестра, П. (1986). Историја модерне српске књижевности. Београд: СКЗ.

Поповић, Т. (2001). Српскословенско наслеђе и новија српска поезија. У: З. Витић, Т. Јовановић, И. Шпадијер, Ђ. Трифуновић (ур.), Словенско средњовековно наслеђе, зборник посвећен професору Ђорђу Трифуновићу (475–492). Београд: Чигоја штампа.

Скерлић, Ј. (2019а). Једна књижевна зараза. У: Ј. Ристић (ур.), Писци и књиге IV (97–112). Београд: PortaLibris.

Скерлић, Ј. (2019б). Лажни модернизам у српској књижевности. У: Ј. Ристић (ур.), Писци и књиге V (98–122). Београд: PortaLibris.

Objavljeno
2021/09/09
Rubrika
Оригинални научни чланак