Прилике у централним областима Старе Србије крајем XVIII и почетком XIX века

  • Славиша Недељковић
  • Милош Ђорђевић
  • Aleksa Popović Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Departman za istoriju
Ključne reči: Арбанаси, зулуми, Османско царство, ратови, српски народ, Стара Србија, читлук-сахибијски систем

Sažetak


Кроз читав XVIII век, Османским царством дивљала је анархија чије су последице директно погађале хришћанске поданике, који су осећали све већу имовинско-правну несигурност. Турска централна власт готово да није ни постојала. Иако је Порта више пута покушавала да, низом фермана и берата, обузда анархију и сепаратистичке покрете, мало шта је било постигнуто на том плану. У годинама након Велике сеобе, почело је насељавање арбанашких племена из планинских области северне Албаније. Подржавани од османских власти, Арбанаси су у наредним деценијама средишње области Старе Србије претворили у поприште феудалне и племенске анархије и крвавог разрачунавања са српским православним живљем.

Reference

Батаковић, Д. (прир.) (1988). Савременици о Косову и Метохији 1852–1912. Београд: Српска књижевна задруга.

Богдановић, Д. (1985). Књига о Косову. Београд: Српска академија наука и уметности.

Васиљевић, Хаџи Ј. (1905). Арнаутски покрет у XIX веку. Ратник, 59 (4), 59 (5–6), 495–510, 637–668.

Гавриловић, М. (1909). Милош Обреновић, књига III. Београд: Српска књижевна задруга.

Гравије, Г. (1995). Стара Србија и Албанија. Приштина: „Јединство“.

Јагодић, М. (2016). Србија и Стара Србија (1839–1868) наслеђе на југу. Београд: Историјски институт.

Лутовац, М. (1955). Гора и Опоље. Београд: Српска академија наука и уметности.

Љушић, Р. (2011). Вујкина врата, Хроника подгорског села Исток, Први део. Београд: „Фреска“.

Нушић, Б. (1986). Косово, опис земље и народа. Београд: „Просвета“.

Павловић, С. К. (2001), Историја Балкана. Београд: Clio.

Радоњић, Ј. (1950). Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. Београд: Српска академија наука и уметности.

Рот, Х. (1996). Косовски искони. Београд: „Никола Пашић“.

Самарџић, Н. (1985). Савремена штампа о Великој сеоби Срба. Историјски часопис, XXXII, 81–86.

Самарџић, Н. (1990). Велика сеоба Срба 1690. У: Три века сеобе Срба. Приштина: „Јединство“.

Самарџић, Р. и др. (ур.) (1989). Косово и Метохија у српској историји. Београд.

Слијепчевић, Ђ. (19832). Српско-арбанашки односи кроз векове са посебним освртом на новије време. Хилместир: Самиздат.

Стојанчевић, В. (1971). Јужнословенски народи у Османском царству од Једренског мира 1829. до Париског конгреса 1856. године. Београд: Издавачко-штампарско предузеће ПТТ.

Стојанчевић, В. (1994). Срби и Арбанаси 1804–1912. Нови Сад: „Прометеј“.

Стојанчевић, В. (1999). Историјски преглед прогона и нестајања Срба у Метохији и на Косову за време турске управе (до 1912). Добровољачки гласник, 13 (IX), 90–98.

Терзић, С. (1997). Стара Србија – настанак имена и знања о њој до 1912. Историјски часопис, XLII–XLIII, 91–110.

Урошевић, А. (1965). Косово. Београд: „Научно дело“.

Чемерикић, М. (1937). Трговина, занатство, индустрија и кредитне установе у Старој Србији од 1875. до 1937. године. У: А. Јовановић (ур.), Споменица двадесетпетогодишњице ослобођења Јужне Србије (692–693). Скопље: Скопско научно друштво – Штампарија „Јужна Србија“.

Шешум, У. (2017). Србија и Стара Србија (1804–1839). Београд: Филозофски факултет.

Abou-el-Haj, R. A. (1969). The Formal Closure of the Ottoman Frontier in Europe: 1699–1703. Journal of the American Oriental Society, 89 (3), 467–485, https://doi.org/10.2307/596616   

Ágoston, G, (2011). The Ottoman Wars and the Changing Balance of Power along the Danube in the Early Eighteenth Century. In: J. Pešalj, N. Samardžić, Ch. Ingrao (Eds.), The Peace of Passarowitz, 1718 (93–108). Indiana: Purdue University Press.

Berenger, J. (2014). The Habsburg Empire 1700–1918. New York City: Routledge.

Braubach, M. (1962). Die Geheimdiplomatie des Prinzen Eugen von Savoyen. Köln: Springer Fachmedien.

Parvev, I, (2010). „Krieg der Welten“ oder „Balance of Power“: Europa und die Osmanen, 1300–1856. In: I. Dingel, M. Schnettger (Eds.), Auf dem Weg nach Europa: Deutungen, Visionen, Wirklichkeiten (131–145). Göttingen: Vandnhoeck & Ruprecht.

Pešalj, J. (2015). The Distinctiveness of the Habsburg-Ottoman Border in the Eighteenth Century. In: M. Baramova, G. Boykov, I. Parvev (Eds.), Bordering Early Modern Europe (21–38). Wiesbaden: Harrassowitz Verlag.

Roider, K. A. (1982). Austria’s eastern question: 1700–1790. Princeton: Princeton University Press.

Samardžić, N. (2011). The Peace of Passarowitz, 1718: An introduction. In: J. Pešalj, N. Samardžić, Ch. Ingrao (Еds.), The Peace of Passarowitz, 1718 (9–37). Indiana: Purdue University Press.

Heppner, H. (2019). The Treaties of Požarevac and their impact on Europe. Истраживања, 30, 87–96; doi: 10.19090/i.2019.30.87-96

Objavljeno
2022/01/19
Rubrika
Прегледни чланак