Opportunities in the Central Areas of Old Serbia in the Late 18th and Early 19th Centuries
Abstract
Throughout the 18th century, anarchy raged through the Ottoman Empire, the consequences of which directly affected Christian subjects, who felt growing property and legal insecurity. The Turkish central government almost did not exist. Although Porta repeatedly tried to curb anarchy and separatist movements with a series of firmans and berets, little was achieved in that regard. In the years after the Great Migration, the settlement of Arbanasi tribes from the mountainous areas of northern Albania began. Supported by the Ottoman authorities, in the following decades, the Arbanassis turned the central area of Old Serbia into a scene of feudal and tribal anarchy and bloody reckoning with the Serbian Orthodox population. Burdened with numerous taxes and levies, as well as reading, which was often imposed by force by Muslim masters, the Serbian population was increasingly materially declining. The difficult situation was further aggravated by numerous Kachak gangs, bashibozluk and janissaries, who systematically plundered the serbian christian population. The unbearability of such a difficult position will give rise in the first years of the 19th century to the desire for liberation from the centuries-old Turkish rule, which will be manifested in the outbreak of the First Serbian Uprising in 1804 in the Belgrade pashaluq.
References
Батаковић, Д. (прир.) (1988). Савременици о Косову и Метохији 1852–1912. Београд: Српска књижевна задруга.
Богдановић, Д. (1985). Књига о Косову. Београд: Српска академија наука и уметности.
Васиљевић, Хаџи Ј. (1905). Арнаутски покрет у XIX веку. Ратник, 59 (4), 59 (5–6), 495–510, 637–668.
Гавриловић, М. (1909). Милош Обреновић, књига III. Београд: Српска књижевна задруга.
Гравије, Г. (1995). Стара Србија и Албанија. Приштина: „Јединство“.
Јагодић, М. (2016). Србија и Стара Србија (1839–1868) наслеђе на југу. Београд: Историјски институт.
Лутовац, М. (1955). Гора и Опоље. Београд: Српска академија наука и уметности.
Љушић, Р. (2011). Вујкина врата, Хроника подгорског села Исток, Први део. Београд: „Фреска“.
Нушић, Б. (1986). Косово, опис земље и народа. Београд: „Просвета“.
Павловић, С. К. (2001), Историја Балкана. Београд: Clio.
Радоњић, Ј. (1950). Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. Београд: Српска академија наука и уметности.
Рот, Х. (1996). Косовски искони. Београд: „Никола Пашић“.
Самарџић, Н. (1985). Савремена штампа о Великој сеоби Срба. Историјски часопис, XXXII, 81–86.
Самарџић, Н. (1990). Велика сеоба Срба 1690. У: Три века сеобе Срба. Приштина: „Јединство“.
Самарџић, Р. и др. (ур.) (1989). Косово и Метохија у српској историји. Београд.
Слијепчевић, Ђ. (19832). Српско-арбанашки односи кроз векове са посебним освртом на новије време. Хилместир: Самиздат.
Стојанчевић, В. (1971). Јужнословенски народи у Османском царству од Једренског мира 1829. до Париског конгреса 1856. године. Београд: Издавачко-штампарско предузеће ПТТ.
Стојанчевић, В. (1994). Срби и Арбанаси 1804–1912. Нови Сад: „Прометеј“.
Стојанчевић, В. (1999). Историјски преглед прогона и нестајања Срба у Метохији и на Косову за време турске управе (до 1912). Добровољачки гласник, 13 (IX), 90–98.
Терзић, С. (1997). Стара Србија – настанак имена и знања о њој до 1912. Историјски часопис, XLII–XLIII, 91–110.
Урошевић, А. (1965). Косово. Београд: „Научно дело“.
Чемерикић, М. (1937). Трговина, занатство, индустрија и кредитне установе у Старој Србији од 1875. до 1937. године. У: А. Јовановић (ур.), Споменица двадесетпетогодишњице ослобођења Јужне Србије (692–693). Скопље: Скопско научно друштво – Штампарија „Јужна Србија“.
Шешум, У. (2017). Србија и Стара Србија (1804–1839). Београд: Филозофски факултет.
Abou-el-Haj, R. A. (1969). The Formal Closure of the Ottoman Frontier in Europe: 1699–1703. Journal of the American Oriental Society, 89 (3), 467–485, https://doi.org/10.2307/596616
Ágoston, G, (2011). The Ottoman Wars and the Changing Balance of Power along the Danube in the Early Eighteenth Century. In: J. Pešalj, N. Samardžić, Ch. Ingrao (Eds.), The Peace of Passarowitz, 1718 (93–108). Indiana: Purdue University Press.
Berenger, J. (2014). The Habsburg Empire 1700–1918. New York City: Routledge.
Braubach, M. (1962). Die Geheimdiplomatie des Prinzen Eugen von Savoyen. Köln: Springer Fachmedien.
Parvev, I, (2010). „Krieg der Welten“ oder „Balance of Power“: Europa und die Osmanen, 1300–1856. In: I. Dingel, M. Schnettger (Eds.), Auf dem Weg nach Europa: Deutungen, Visionen, Wirklichkeiten (131–145). Göttingen: Vandnhoeck & Ruprecht.
Pešalj, J. (2015). The Distinctiveness of the Habsburg-Ottoman Border in the Eighteenth Century. In: M. Baramova, G. Boykov, I. Parvev (Eds.), Bordering Early Modern Europe (21–38). Wiesbaden: Harrassowitz Verlag.
Roider, K. A. (1982). Austria’s eastern question: 1700–1790. Princeton: Princeton University Press.
Samardžić, N. (2011). The Peace of Passarowitz, 1718: An introduction. In: J. Pešalj, N. Samardžić, Ch. Ingrao (Еds.), The Peace of Passarowitz, 1718 (9–37). Indiana: Purdue University Press.
Heppner, H. (2019). The Treaties of Požarevac and their impact on Europe. Истраживања, 30, 87–96; doi: 10.19090/i.2019.30.87-96
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: