Прослава Ђурена у Призренској Гори – прилог истраживању

  • Aleksandar Pavlović Институт за српску културу – Приштина / Лепосавић
Ključne reči: Đuren, Prizrenska Gora, Goranci, Vraništa, Kosovo i Metohija

Sažetak


Прослава Ђурена, која се према датуму одржавања поклапа са празновањем православног Ђурђевдана, један је од најважнијих елемената нематеријалног културног наслеђа Горанаца. Реч је о догађају карактеристичном по масовним окупљањима праћеним музиком и игром, која се у току неколико дана организују у горанским селима на подручју Призренске Горе. Полазећи од тога да у научној литератури о прослави Ђурена има веома мало података, у раду настојимо да донесемо приказ неколико главних карактеристика овог догађаја и тиме пружимо допринос његовом истраживању. Резултати презентовани у раду добијени су на основу теренског истраживања спроведеног у горанском селу Враништа крајем 2018. године и у време прославе Ђурена 2019. године.

Reference

Антонијевић, Д. (1974). Ђурђевдански фолклор као обележје специфичности и заједнице етничких група Призрена. Рад XIV конгреса Савеза фолклориста Југославије у Призрену 1967 (193-202). Београд: Савез удружења фолклориста Југославије.

Антонијевић, Д. и Радовановић, М. (1995). (ур.) Шарпланинске жупе Гора, Опоље и Средска: антропогеографско-етничке, демографске, социолошке и културолошке карактеристике. Посебна издања, књ. 40/II. Београд: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ.

Антонијевић, Д. (1995). Етнички идентитет Горанаца. У: Д. Антонијевић и М. Радовановић (ур.), Шарпланинске жупе Гора, Опоље и Средска: антропогеографско-етничке, демографске, социолошке и културолошке карактеристике (76–88). Београд: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ.

Ахметовић, Б. (2000). Самостална општина Гора, потврда самосвојности и основа за очување ентитета и идентитета Горанаца. У: М. Бурсаћ (ур.), Горанци, Муслимани и Турци у шарпланинским жупама Србије: проблеми садашњих услова живота и опстанка (55–58). Београд: Одбор за проучавање Косова и Метохије САНУ: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ.

Бандић, Д. (2004). Народна религија Срба у 100 појмова. Београд: Нолит.

Бурсаћ, М. (2000). (ур.) Горанци, Муслимани и Турци у шарпланинским жупама Србије: проблеми садашњих услова живота и опстанка. Београд: Одбор за проучавање Косова и Метохије САНУ: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ.

Васиљевић, М. (1950). Југословенски музички фолклор I: Народне мелодије које се певају на Космету. Београд: Просвета.

Вучинић, В. (1994). Дубровачки страдун као корзо и његова социјална сегментација. Зборник Филозофског факултета у Београду, XVIII, 423–442.

Вучинић, В. (1999). Просторно понашање у Дубровнику: Антрополошка студија града са ортогоналном структуром. Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду.

Вучинић-Нешковић, В. (2003). Прослава Божића на полуострву Луштица у Боки Которској. У: Д. Радојичић (ур.), Традиционално и савремено у култури Срба (73–100). Београд: Етнографски институт САНУ.

Дармановић, М. (1994). Садашња горанска народна ношња. Баштина, 5, 143–150.

Дармановић, М. (1995). Савремене промене у народној култури печалбарског региона Гора. Баштина, 6, 151–157.

Derans, Ž-A. i Žeslen, L. (2011). Putovanje u zemlju Goranaca: Balkan, početak XXI veka. Beograd: Medijska knjižara KRUG.

Дивац, З. (1995). Свадбени обичаји у Средачкој жупи и Гори. У: Д. Антонијевић и М. Радовановић (ур.), Шарпланинске жупе Гора, Опоље и Средска: антропогеографско-етничке, демографске, социолошке и културолошке карактеристике (195–202). Београд: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ.

Дрвошанов, В. (2012). Националната припадност на Гораните изразена преку јазикот во народните песни. Македонистика, 11, 268–292.

Đorđević, J. (1986). Mnoštvo lica svetkovine. Kultura, 73–74–75, 9–31.

Ђорђевић Црнобрња, J. (2014). Миграције из Горе крајем двадесетог и почетком двадесет првог века. Гласник Етнографског института, LXII (2), 35–46.

Đorđević Crnobrnja, J. (2014). ‚A zboriš našinski?‘ – O upotrebi goranskog govora u Beogradu. Antropologija, 14 (2), 101–116.

Đorđević Crnobrnja, J. (2015). Terlik – simbol etničkog i religijskog identiteta Goranaca. Етнолошко антрополошке свеске, 26 (15), 61–70.

Ђорђевић Црнобрња, Ј. (2015). Свакодневно одевање Горанки у Београду. Гласник Етнографског института, LXIII (2), 303–316.

Ђорђевић Црнобрња, Ј. (2015а). И до Исланда су стигли – економска и политичка миграција Горанаца из Горе. Гласник Етнографског института, LXIII (3), 565–579.

Ђорђевић Црнобрња, Ј. (2018). Миграције, интеграција и брачна пракса код Горанаца. Гласник Етнографског института, XLV (3), 581–600.

Đorđević Crnobrnja, J. (2020). Nismo prekidali sa Gorom. Etnicitet, zajednica i transmigracije Goranaca u Beogradu. Posebna izdanja, knj. 93. Beograd: Etnografski institut SANU.

Жикић, Б. (2011). Културни идентитети као нематеријално културно наслеђе. Увод у истраживање и прелиминарни резултати. У: Б. Жикић (ур.), Културни идентитети као нематеријално културно наслеђе (7–25). Београд: Српски генеалошки центар: Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета.

Зечевић, С. (1983). Српске народне игре. Београд: „Вук Караџић“: Етнографски музеј.

Ivanović, R. (1972). Oblici goranskih kosovskih pesama sa motivom pečalbe u današnjem životu. U: V. Žganec (ur.), Rad XVII kongresa Saveza udruženja folklorista Jugoslavije – Poreč 1970 (195–198). Zagreb: Savez udruženja folklorista Jugoslavije.

Idrizi, S. (2013). Gora kao specifičan dijalektološki areal. Univerzitetska misao, 12 (3), 102–107.

Јастребов, И. С. (2018). Стара Србија и Албанија. Београд: Службени гласник.

Лутовац, М. (1955). Гора и Опоље. Српски етнографски зборник, LXIX, 227–339.

Markov, I. (2019). Changing Practices of “Being Together” in the Transnational Kin-Relationships among Gorani. Гласник Етнографског института, LXVII (3), 501–522.

Младеновић, О. (1973). Коло у Јужних Словена. Посебна издања, књ. 14. Београд: Етнографски институт САНУ.

Mladenović, R. (1986). Goranski govor u odnosu na granične makedonske i granične srpske govore. U: A. Butyçi(ur.), 25 vjet pune Shkolla e lartё pedagogjike „Xhevdet Doda“ nё Prizren / 25 godina rada Više pedagoške škole „Dževdet Doda“ u Prizrenu (91–112). Priština: Universiteti i Kosoves.

Младеновић, Р. (2000). Горански говор. У: М. Бурсаћ (ур.), Горанци, Муслимани и Турци у шарпланинским жупама Србије: проблеми садашњих услова живота и опстанка (49–54). Београд: Одбор за проучавање Косова и Метохије САНУ: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ.

Младеновић, Р. (2001). Говор шарпланинске жупе Гора. Српски дијалектолошки зборник, књ. 48. Београд: Институт за српски језик САНУ.

Недељковић, М. (1990). Годишњи обичаји у Срба. Београд: „Вук Караџић“.

Радовановић, М. (1995). Антропогеографске и етнодемографске особености шарпланинских жупа Горе, Опоља и Средске. У: Д. Антонијевић и М. Радовановић (ур.), Шарпланинске жупе Гора, Опоље и Средска: антропогеографско-етничке, демографске, социолошке и културолошке карактеристике. Посебна издања, књ. 40/II (11–75). Београд: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ.

Rakočević, S. (2012). Tradicionalni plesovi Srba u Banatu. Pančevo: Kulturni centar Pančeva: Gradska biblioteka Pančevo.

Ранковић, С. (2016). Традиционална музика Призренске Горе у сенци Отоманске империје. Музикологија, 20, 101–132.

Ranković, S. (2018). St. George’s Day Songs in Prizrenska Gora. In: G. Blagojević (Ed.), The Feast of Saint George: Different Cultural Contexts and Traditions (119–139). Belgrade: Serbian Ethnological and Anthropological Society: Institute of Ethnography Serbian Academy of Sciences and Arts.

Рељић, М. (2011). Горанци – од географске одреднице до етнонима. Октоих, 1 (1/2), 165–173.

Светковина. (2011). У: М. Вујанић и др. Речник српскога језика (стр. 1143). Нови Сад: Матица српска.

Станковић, С. (1993). Индивидуално и колективно у орској и вокалној традицији жена у Гори (необјављен дипломски рад). Факултет музичке уметности, Београд.

Тончева, В. (2013). ‚Муж ми е на гурбет...‘ За гурбетите и печалбарството на гораните в Косово и Албания. Годишник на Асоциация за антропология, етнология и фолклористика „Онгъл“, 12, 31–46.

Traerup, B. (1972). Dvoglasno pjevanje u Prizrenskoj Gori. U: V. Žganec (ur.), Rad XVII kongresa Saveza udruženja folklorista Jugoslavije – Poreč 1970 (345–349). Zagreb: Savez udruženja folklorista Jugoslavije.

Traerup, B. (1974). Народна музика Призренске Горе. У: Д. Недељковић (ур.), Рад XIV конгреса Савеза фолклориста Југославије у Призрену 1967 (211–223). Београд: Савез удружења фолклориста Југославије.

Traerup, B. (1980). Tupan i svirala u svadbenim obredima u selu Brodu, Prizrenska gora. У: Л. Каровски и Г. Стефановски (ур.), Зборник од XXV Конгрес на сојузот на здруженијата на фолклористе на Југославија, Берово, 1978 (483–488). Скопје: Здружение на фолклористите на Македонија.

Ćuković, J. (2019). Nematerijalno kulturno nasleđe iz antropološke perspektive: Reprezentativnost, selektivnost i instrumentalizacija. Monografije, knj. 11. Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Хасани, Х. (2000). Миграције становништва шарпланинске жупе Гора. У: М. Бурсаћ (ур.), Горанци, Муслимани и Турци у шарпланинским жупама Србије: проблеми садашњих услова живота и опстанка (33–44). Београд: Одбор за проучавање Косова и Метохије САНУ: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ.

Hasani, S. (2003). Etnološke karakteristike Šarplaninske Župe Gora (neobjavljen diplomski rad). Filozofski fakultet, Beograd.

Objavljeno
2021/09/09
Rubrika
Оригинални научни чланак