Celebration of Đuren in Prizrenska Gora – а Contribution to the Research
Abstract
In this paper the author presents several main elements of the celebration of Đuren among the Gorani in Prizrenska Gora, an event which, according to the date of the event, coincides with the celebration of Ortodox St. George’s Day. The elements of Đuren’s celebration the author tries to present taking into account its actors, and the clear spatial and temporal frameworks in which they take place. With this approach, the aim of the paper is to offer a concrete, precise presentation of the main elements of Đuren’s celebration, which could be used as an ethnographic material for repeated research of the same phenomenon and comparative monitoring of its duration and possible changes within its structure. The results presented in the paper were obtained from the field research conducted in Gorani village of Vraništa at the end of 2018 and during the celebration of Đuren in 2019.
References
Антонијевић, Д. (1974). Ђурђевдански фолклор као обележје специфичности и заједнице етничких група Призрена. Рад XIV конгреса Савеза фолклориста Југославије у Призрену 1967 (193-202). Београд: Савез удружења фолклориста Југославије.
Антонијевић, Д. и Радовановић, М. (1995). (ур.) Шарпланинске жупе Гора, Опоље и Средска: антропогеографско-етничке, демографске, социолошке и културолошке карактеристике. Посебна издања, књ. 40/II. Београд: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ.
Антонијевић, Д. (1995). Етнички идентитет Горанаца. У: Д. Антонијевић и М. Радовановић (ур.), Шарпланинске жупе Гора, Опоље и Средска: антропогеографско-етничке, демографске, социолошке и културолошке карактеристике (76–88). Београд: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ.
Ахметовић, Б. (2000). Самостална општина Гора, потврда самосвојности и основа за очување ентитета и идентитета Горанаца. У: М. Бурсаћ (ур.), Горанци, Муслимани и Турци у шарпланинским жупама Србије: проблеми садашњих услова живота и опстанка (55–58). Београд: Одбор за проучавање Косова и Метохије САНУ: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ.
Бандић, Д. (2004). Народна религија Срба у 100 појмова. Београд: Нолит.
Бурсаћ, М. (2000). (ур.) Горанци, Муслимани и Турци у шарпланинским жупама Србије: проблеми садашњих услова живота и опстанка. Београд: Одбор за проучавање Косова и Метохије САНУ: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ.
Васиљевић, М. (1950). Југословенски музички фолклор I: Народне мелодије које се певају на Космету. Београд: Просвета.
Вучинић, В. (1994). Дубровачки страдун као корзо и његова социјална сегментација. Зборник Филозофског факултета у Београду, XVIII, 423–442.
Вучинић, В. (1999). Просторно понашање у Дубровнику: Антрополошка студија града са ортогоналном структуром. Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду.
Вучинић-Нешковић, В. (2003). Прослава Божића на полуострву Луштица у Боки Которској. У: Д. Радојичић (ур.), Традиционално и савремено у култури Срба (73–100). Београд: Етнографски институт САНУ.
Дармановић, М. (1994). Садашња горанска народна ношња. Баштина, 5, 143–150.
Дармановић, М. (1995). Савремене промене у народној култури печалбарског региона Гора. Баштина, 6, 151–157.
Derans, Ž-A. i Žeslen, L. (2011). Putovanje u zemlju Goranaca: Balkan, početak XXI veka. Beograd: Medijska knjižara KRUG.
Дивац, З. (1995). Свадбени обичаји у Средачкој жупи и Гори. У: Д. Антонијевић и М. Радовановић (ур.), Шарпланинске жупе Гора, Опоље и Средска: антропогеографско-етничке, демографске, социолошке и културолошке карактеристике (195–202). Београд: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ.
Дрвошанов, В. (2012). Националната припадност на Гораните изразена преку јазикот во народните песни. Македонистика, 11, 268–292.
Đorđević, J. (1986). Mnoštvo lica svetkovine. Kultura, 73–74–75, 9–31.
Ђорђевић Црнобрња, J. (2014). Миграције из Горе крајем двадесетог и почетком двадесет првог века. Гласник Етнографског института, LXII (2), 35–46.
Đorđević Crnobrnja, J. (2014). ‚A zboriš našinski?‘ – O upotrebi goranskog govora u Beogradu. Antropologija, 14 (2), 101–116.
Đorđević Crnobrnja, J. (2015). Terlik – simbol etničkog i religijskog identiteta Goranaca. Етнолошко антрополошке свеске, 26 (15), 61–70.
Ђорђевић Црнобрња, Ј. (2015). Свакодневно одевање Горанки у Београду. Гласник Етнографског института, LXIII (2), 303–316.
Ђорђевић Црнобрња, Ј. (2015а). И до Исланда су стигли – економска и политичка миграција Горанаца из Горе. Гласник Етнографског института, LXIII (3), 565–579.
Ђорђевић Црнобрња, Ј. (2018). Миграције, интеграција и брачна пракса код Горанаца. Гласник Етнографског института, XLV (3), 581–600.
Đorđević Crnobrnja, J. (2020). Nismo prekidali sa Gorom. Etnicitet, zajednica i transmigracije Goranaca u Beogradu. Posebna izdanja, knj. 93. Beograd: Etnografski institut SANU.
Жикић, Б. (2011). Културни идентитети као нематеријално културно наслеђе. Увод у истраживање и прелиминарни резултати. У: Б. Жикић (ур.), Културни идентитети као нематеријално културно наслеђе (7–25). Београд: Српски генеалошки центар: Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета.
Зечевић, С. (1983). Српске народне игре. Београд: „Вук Караџић“: Етнографски музеј.
Ivanović, R. (1972). Oblici goranskih kosovskih pesama sa motivom pečalbe u današnjem životu. U: V. Žganec (ur.), Rad XVII kongresa Saveza udruženja folklorista Jugoslavije – Poreč 1970 (195–198). Zagreb: Savez udruženja folklorista Jugoslavije.
Idrizi, S. (2013). Gora kao specifičan dijalektološki areal. Univerzitetska misao, 12 (3), 102–107.
Јастребов, И. С. (2018). Стара Србија и Албанија. Београд: Службени гласник.
Лутовац, М. (1955). Гора и Опоље. Српски етнографски зборник, LXIX, 227–339.
Markov, I. (2019). Changing Practices of “Being Together” in the Transnational Kin-Relationships among Gorani. Гласник Етнографског института, LXVII (3), 501–522.
Младеновић, О. (1973). Коло у Јужних Словена. Посебна издања, књ. 14. Београд: Етнографски институт САНУ.
Mladenović, R. (1986). Goranski govor u odnosu na granične makedonske i granične srpske govore. U: A. Butyçi(ur.), 25 vjet pune Shkolla e lartё pedagogjike „Xhevdet Doda“ nё Prizren / 25 godina rada Više pedagoške škole „Dževdet Doda“ u Prizrenu (91–112). Priština: Universiteti i Kosoves.
Младеновић, Р. (2000). Горански говор. У: М. Бурсаћ (ур.), Горанци, Муслимани и Турци у шарпланинским жупама Србије: проблеми садашњих услова живота и опстанка (49–54). Београд: Одбор за проучавање Косова и Метохије САНУ: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ.
Младеновић, Р. (2001). Говор шарпланинске жупе Гора. Српски дијалектолошки зборник, књ. 48. Београд: Институт за српски језик САНУ.
Недељковић, М. (1990). Годишњи обичаји у Срба. Београд: „Вук Караџић“.
Радовановић, М. (1995). Антропогеографске и етнодемографске особености шарпланинских жупа Горе, Опоља и Средске. У: Д. Антонијевић и М. Радовановић (ур.), Шарпланинске жупе Гора, Опоље и Средска: антропогеографско-етничке, демографске, социолошке и културолошке карактеристике. Посебна издања, књ. 40/II (11–75). Београд: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ.
Rakočević, S. (2012). Tradicionalni plesovi Srba u Banatu. Pančevo: Kulturni centar Pančeva: Gradska biblioteka Pančevo.
Ранковић, С. (2016). Традиционална музика Призренске Горе у сенци Отоманске империје. Музикологија, 20, 101–132.
Ranković, S. (2018). St. George’s Day Songs in Prizrenska Gora. In: G. Blagojević (Ed.), The Feast of Saint George: Different Cultural Contexts and Traditions (119–139). Belgrade: Serbian Ethnological and Anthropological Society: Institute of Ethnography Serbian Academy of Sciences and Arts.
Рељић, М. (2011). Горанци – од географске одреднице до етнонима. Октоих, 1 (1/2), 165–173.
Светковина. (2011). У: М. Вујанић и др. Речник српскога језика (стр. 1143). Нови Сад: Матица српска.
Станковић, С. (1993). Индивидуално и колективно у орској и вокалној традицији жена у Гори (необјављен дипломски рад). Факултет музичке уметности, Београд.
Тончева, В. (2013). ‚Муж ми е на гурбет...‘ За гурбетите и печалбарството на гораните в Косово и Албания. Годишник на Асоциация за антропология, етнология и фолклористика „Онгъл“, 12, 31–46.
Traerup, B. (1972). Dvoglasno pjevanje u Prizrenskoj Gori. U: V. Žganec (ur.), Rad XVII kongresa Saveza udruženja folklorista Jugoslavije – Poreč 1970 (345–349). Zagreb: Savez udruženja folklorista Jugoslavije.
Traerup, B. (1974). Народна музика Призренске Горе. У: Д. Недељковић (ур.), Рад XIV конгреса Савеза фолклориста Југославије у Призрену 1967 (211–223). Београд: Савез удружења фолклориста Југославије.
Traerup, B. (1980). Tupan i svirala u svadbenim obredima u selu Brodu, Prizrenska gora. У: Л. Каровски и Г. Стефановски (ур.), Зборник од XXV Конгрес на сојузот на здруженијата на фолклористе на Југославија, Берово, 1978 (483–488). Скопје: Здружение на фолклористите на Македонија.
Ćuković, J. (2019). Nematerijalno kulturno nasleđe iz antropološke perspektive: Reprezentativnost, selektivnost i instrumentalizacija. Monografije, knj. 11. Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Хасани, Х. (2000). Миграције становништва шарпланинске жупе Гора. У: М. Бурсаћ (ур.), Горанци, Муслимани и Турци у шарпланинским жупама Србије: проблеми садашњих услова живота и опстанка (33–44). Београд: Одбор за проучавање Косова и Метохије САНУ: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ.
Hasani, S. (2003). Etnološke karakteristike Šarplaninske Župe Gora (neobjavljen diplomski rad). Filozofski fakultet, Beograd.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: