Научна становишта Милорада Екмечића према пореклу „Начертанија“, његовим циљевима и интерпретацијама

Sažetak

Истражујући за потребе докторске дисертације на тему „Живот и дело Милорада Екмечића (1928-2015)“, запазили смо да је овај еминентни југословенски и српски историчар у једном периоду своје каријере показивао нарочито интересовање за одгонетање одговора на питање ко је прави креатор „Начертанија“ – незваничног спољнополитичког програма Кнежевине Србије. Полазећи од принципа да у историјској науци ништа није до краја откривено, ухватио се у коштац са готово аксиоматском тврдњом о Илији Гарашанину као аутору овог списа. Благодарећи вишедеценијском истраживачком искуству, вансеријској ерудицији и добром познавању архивске грађе и релевантне литературе успео да је стави под критичку лупу. Открио је податке који бацају сасвим ново светло на позадину настанка овог документа. Показао је да „Начертаније“ заправо није било плод српске политичке мисли, већ дело тројице европских дипломата и државника, који су из својих интереса сачинили план српског националног уједињења у склопу југословенске заједнице. Целу историју овог документа пратиле су бројне контроверзе, које је Екмечић, захваљујући исцрпним архивским истраживањима и ишчитавањем томова и томова књига успешно рашчивијавао. Исти је случај и са злонамерним оценама и оптужбама на рачун „Начертанија“, које су, према Екмечићевим оценама, готово по правилу биле ваннаучне и служиле као идеолошко оправдање за експанзију других сила на рачун српских интереса. Чини се да је најцелисходнији суд о најзначајнијем српском спољнополитичком плану 19. века изнео у Стварању Југославије кроз речи да Начертаније није плод домишљања Илије Гарашанина, нити његовог саветника Франтишека Заха, па ни делатности кнеза Адама Чарториског, већ да је то „исцеђен сок српског историјског искуства борбе за самосталну и демократску државу од времена сукоба кнеза Милоша са руском дипломатијом 1833 (...) резултат проверених веза са представницима околних националних покрета“. Својим оштроумним и акрибичним опсервацијама о историјском смислу и циљевима, али и о различитим тумачењима суштине „Начертанија“, подарио је још један значајан допринос овдашњој историографији.