Scientific Views of Milorad Ekmečić According to the Origins of Načertanije: His Goals and Interpretations

Jovan J. Aleksić

doi:10.5937/zrffp51-32779

Jovan J. Aleksić University of Priština with temporary head-office in Kosovska Mitrovica, Faculty of Philosophy

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp51-32779

Keywords: Milorad Ekmečić, Načertanije, Illyrian movement, David Urquart, Adam Czartoryski, František Zach, Ilija Garašanin

Abstract

Researching for the needs of the doctoral dissertation on the topic “Life and Work of Milorad Ekmečić (1928–2015)”, we noticed that this distinguished Yugoslavian and Serbian historian, in one period of his career, had shown special interest in search for the true creator of “Načertanije” – unofficial foreign policy program of the Principality of Serbia. Starting from the principle that in historical science nothing is explored to the end, he tackled the issue with almost axiomatic claim that Ilija Garašanin is the author of this writing. Thanks to decades of research experience, extraordinary erudition and a good command of archive material and relevant literature he managed to perform critical scrutiny. He discovered data that shed a whole new light on the background of this document. He wrote about its historical meaning and goals, but also about different interpretations of the essence of “Načertanije”, which once had a non-scientific character. He thus gave another original contribution to our historiography.

References

Batowski, H. (1939). Podstawy Sojuszu Balkanskiego 1912. Studium z historii dyplomatycznej 1806–1912. Krakow: Polskie Towarzystwo dla Badań Europy Wschodniej i Bliskiego Wschodu.

Grmek, M. Đidara, M. Šimac, N. (1993). Le nettoyage ethnique. Documents historique sur une ideologie serbe. Paris: Fayard.

Grzebieniowski, dr. T. (1932). The Polish cause in England a century ago. The Slavonic (and East European) Rewiev, XI, London: Modern Humanities Research Association, 81–87.

Handelsman, M. (1949). Adam Czartoryski, II. Warzawa: Nakładem Towarzystwa Naukowego Warszawskiego.

Konarska, B. (1971). W krengu Hotelu Lambert. Wldyslaw Zamoyski w latach 1832–1847. Wroclow: Zakład Narodowy im. Ossolińskich.

Šimunić, P. (1944). Načertanije. Tajni spis srbske nacionalne i vanjske politike. Zagreb: Tipografija.

Urquart, D. (1835). England and Russia: being a fifth Edition of England, France, Russia and Turkey. London: James Ridgway & Sons.

Вучковић, В. Ј. (1956). Политичка акција Србије у јужнословенским покрајинама Хабсбуршке монархије 1859–1874. Београд: Научно дело.

Дурковић-Јакшић, Љ. (1968). Бранислав. Први југословенски илегални лист 1844–1845. Београд: Научна књига.

Екмечић, М. (2002). Црква и нација код Хрвата. Огледи из историје. Београд: Службени лист СРЈ, 111–149.

Екмечић, М. (1989). Стварање Југославије, књ. 1–2. Београд: Просвета.

Екмечић, М. (1999). Географски непријатељ Србије (Улога католичке политичке идеологије у Источном питању 1844–1878). Огледи из историје, Београд: Службени лист СРЈ, 53–111.

Екмечић, М. (2000). Маргиналије о српско-бугарским везама 1844–1851. Револуција 1848. и Балкан. Нови Сад: Матица српска, 232–279.

Екмечић, М. (2000). Српско-бугарски односи половицом XIX века (1844–1853). Револуција 1848. и Балкан. Нови Сад: Матица српска, 280–296.

Екмечић, М. (2002). Европска позадина „Начертанија“ Илије Гарашанина из 1844. Дијалог прошлости и садашњости. Београд: Службени лист СРЈ, 95–137.

Екмечић, М. (2002). Улога католичке политичке идеологије у Источном питању 1844-1878. Дијалог прошлости и садашњости, Београд 2002: Службени лист СРЈ, 213-139.

Екмечић, М. (2003). Појам Велике Србије према светским узорима. Велика Србија: истине, заблуде, злоупотребе: зборник радова са међународног научног скупа одржаног у Српској академији наука и уметности у Београду од 24. до 26. октобра 2002. године. Београд: САНУ, 15-41.

Екмечић, М. (2007). Дуго кретање између клања и орања: Историја Срба у Новом Веку 1492-1992. Београд: Завод за уџбенике.

Екмечић, М. (2007). Балканска политика Аустро-Угарске после Берлинског конгреса. Зборник Матице српске за историју, бр. 75/76, 143-156.

Љушић, Р. (1993). Књига о Начертанију. Национални и државни програм Кнежевине Србије (1844). Београд: Београдски издавачко-графички завод.

Мијатовић, Ч. (1892). Кнез Милош и пуковник Хоџес. Грађа за историју прве владавине кнеза Милоша. Споменик, XVII, Београд: Српска краљевска академија.

Милићевић, М. Ђ. (1893). Кнез Милош прича о себи. Београд: Српска краљевска академија.

Стрњаковић, Д. (1939). Како је постало Гарашаниново Начертаније. Споменик САН, XCI, 70, Београд: Српска краљевска академија, [65]-115.