О циљу егзистенцијалистичке терапије
Sažetak
Аутор полази од разлике између психотерапије и филозофске терапије, а егзистенцијалистичку терапију схвата као парадигматичан пример филозофске терапије. Ограничење на Сартров утицај, у овом домену, образлаже се потребом да се редукује непрецизан и еклектички говор о егзистенцијалистичким идејама у психотерапији. Разматрају се Сартрова филозофска полазишта у његовој критици Фројдове психоанализе, односно у промовисању његовог властитог концепта егзистенцијалне психоанализе. Показује се да француски егзистенцијалиста критикује Фројдово учење због пренаглашавања спољашње узрокованости људског понашања, сматрајући да су људски избори примарни и да из њих проистичу значења свих спољашњих датости. Указује се да потреба за егзистенцијалистичком терапијом проистиче из искуства ометене аутентичности, тј. из искуства неоригиналности и безвредности властитог живота. При томе, објашњава се да аутентичност егзистенције не подразумева апстрактну посвећеност изабраним вишим вредностима, већ њихово усклађивање са фактицитетом, као и да она укључује не само ангажовање за смисао који се може достићи него и мирење са оним што онтолошки није могуће променити. Поред осталог, изводе се закључци о сличностима између циља егзистенцијалистичке терапије и антипсихијатријских настојања, као и о томе ко треба да буде носилац овог вида терапеутике.
Reference
Askay, R. & Farquhar, J. (2006). Apprehending the Inaccessible: Freudian Psychoanalysis and Existential Phenomenology. Evanson: Northwestern University Press.
Cannon, B. (1991). Sartre and Psychoanalysis: An Existentialist Challenge to Clinical Metatheory. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas.
Frankl, V. (1990). Liječnik i duša. Zagreb: Kršćanska sadašnjost.
Habermas, J. (1975). Saznanje i interes. Beograd: Nolit.
Jaspers, K. (1967). Filozofija egzistencije. Beograd: Prosveta.
Jaspers, K. (1978). Opšta psihopatologija. Beograd: Prosveta.
Kirsner, D. (1977). The Schizoid World of Jean-Paul Sartre and R. D. Laing. Atlantic Highlands, New Jersey: Humanities Press.
Kjerkegor, S. (1989). Ili-ili. Beograd: Grafos.
Laing, R. & Cooper, D. (1971). Reason and Violence. New York: Vintage Books.
Opalić, P. (1988). Egzistencijalistička psihoterapija. Beograd: Nolit.
Pears, D. (1998). Motivated Irrationality. South Bend, Indiana: St. Augustine’s Press.
Radden, J. (1985). Madness and Reason. London: George Allen & Unwin (Publishers) Ltd.
Russell, J. M. (а). Philosophical Counseling is not a Distinct Field. Retrieved from: http://jmichaelrussell.org/philosop.htm (10. 2. 2022).
Russell, J. M. (б). The Philosopher as Personal Consultant. Retrieved from: http://jmichaelrussell.org/philosopher_as_personal_consulta.htm (10. 2. 2022).
Sartr, Ž. P. (1984). Biće i ništavilo. Beograd: Nolit.
Stern, A. (1967). Sartre: His Philosophy and Existential Psychoanalysis. New York: Dell Publishing.
Šeler, M. (2011). Eseji iz fenomenološke antropologije. Beograd: Fedon.
Todorović, M. (2010). Psihoterapija. Beograd: Čigoja štampa.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293