О циљу егзистенцијалистичке терапије

Milanko J. Govedarica

doi:10.5937/zrffp52-33903

Milanko J. Govedarica Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Odeljenje za filozofiju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp52-33903

Ključne reči: егзистенцијализам, телеологиј, смисао, терапија, аутентичност

Sažetak

Аутор полази од разлике између психотерапије и филозофске терапије, а егзистенцијалистичку терапију схвата као парадигматичан пример филозофске терапије. Ограничење на Сартров утицај, у овом домену, образлаже се потребом да се редукује непрецизан и еклектички говор о егзистенцијалистичким идејама у психотерапији. Разматрају се Сартрова филозофска полазишта у његовој критици Фројдове психоанализе, односно у промовисању његовог властитог концепта егзистенцијалне психоанализе. Показује се да француски егзистенцијалиста критикује Фројдово учење због пренаглашавања спољашње узрокованости људског понашања, сматрајући да су људски избори примарни и да из њих проистичу значења свих спољашњих датости. Указује се да потреба за егзистенцијалистичком терапијом проистиче из искуства ометене аутентичности, тј. из искуства неоригиналности и безвредности властитог живота. При томе, објашњава се да аутентичност егзистенције не подразумева апстрактну посвећеност изабраним вишим вредностима, већ њихово усклађивање са фактицитетом, као и да она укључује не само ангажовање за смисао који се може достићи него и мирење са оним што онтолошки није могуће променити. Поред осталог, изводе се закључци о сличностима између циља егзистенцијалистичке терапије и антипсихијатријских настојања, као и о томе ко треба да буде носилац овог вида терапеутике.

Reference

Askay, R. & Farquhar, J. (2006). Apprehending the Inaccessible: Freudian Psychoanalysis and Existential Phenomenology. Evanson: Northwestern University Press.

Cannon, B. (1991). Sartre and Psychoanalysis: An Existentialist Challenge to Clinical Metatheory. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas.

Frankl, V. (1990). Liječnik i duša. Zagreb: Kršćanska sadašnjost.

Habermas, J. (1975). Saznanje i interes. Beograd: Nolit.

Jaspers, K. (1967). Filozofija egzistencije. Beograd: Prosveta.

Jaspers, K. (1978). Opšta psihopatologija. Beograd: Prosveta.

Kirsner, D. (1977). The Schizoid World of Jean-Paul Sartre and R. D. Laing. Atlantic Highlands, New Jersey: Humanities Press.

Kjerkegor, S. (1989). Ili-ili. Beograd: Grafos.

Laing, R. & Cooper, D. (1971). Reason and Violence. New York: Vintage Books.

Opalić, P. (1988). Egzistencijalistička psihoterapija. Beograd: Nolit.

Pears, D. (1998). Motivated Irrationality. South Bend, Indiana: St. Augustine’s Press.

Radden, J. (1985). Madness and Reason. London: George Allen & Unwin (Publishers) Ltd.

Russell, J. M. (а). Philosophical Counseling is not a Distinct Field. Retrieved from: http://jmichaelrussell.org/philosop.htm (10. 2. 2022).

Russell, J. M. (б). The Philosopher as Personal Consultant. Retrieved from: http://jmichaelrussell.org/philosopher_as_personal_consulta.htm (10. 2. 2022).

Sartr, Ž. P. (1984). Biće i ništavilo. Beograd: Nolit.

Stern, A. (1967). Sartre: His Philosophy and Existential Psychoanalysis. New York: Dell Publishing.

Šeler, M. (2011). Eseji iz fenomenološke antropologije. Beograd: Fedon.

Todorović, M. (2010). Psihoterapija. Beograd: Čigoja štampa.