Биљешке о античком становништву са подручја Dilunto (Неколико примјера са југа провинције Далмације)

Gligor M. Samardžić

doi:10.5937/zrffp52-36021

Gligor M. Samardžić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp52-36021

Ključne reči: провинција Далмација, Dilunto/Столац, епиграфски споменици, домаће становништво, Италици

Sažetak

У раду сe презентују подаци о становништву са југа провинције Далмације (Dilunto / Столац). Освајање Илирика и образовање провинције Далмације довело је не само до територијалних већ и до етничких промјена. У долини Брегаве (Dilunto / Столац) у римском периоду, поред домаћег становништва, живјели су и досељени римски грађани (cives Romani), а продирању римске културе и цивилизације на ово подручје, као и римског начина живота највише су допринијели Италици. Они су са собом донијели све тековине римске цивилизације, која је на различите начине продирала међу домаће становништво. Епиграфски споменици, разноврсни археолошки налази и наративни извори донекле освјетљавају ове токове на југу провинције Далмације.

Reference

Вулић, Н. (1926). Далматинско-паномски устанак од 6–9. г. по Хр. Глас СКА, CXXI, 55–72.

Самарџић, Г. (2020). Биљешке о путној станици и насељу Dilunto. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, L (2), 165–186.

Alföldy, G. (1964). Veteranendeduktionen in der Provinz Dalmatien. Historia, 13, 167–179.

Alföldy, G. (1965). Bevolkerung und Gesellschaft in der romischen Provinz Dalmatien. Budapest: Mit einen Beitrag von Andras Mócsy, Akademiai kiado.

Alföldy, G. (1969). Die Personnennamen in der romischen Provinz Dalmatia. Heidelberg: Carl Winter UNIVERSITATSVERLAG.

Betz, A. (1938). Untersuchungen zur Militargeschichte der romischen Provinz Dalmatien. Baden Bei – Wien: Abhandlungen des archaologisch–epigraphische Seminars der Universitat Wien, Neu Folge, III Heft, Rudolf M. Rohrer.

Bojanovski, I. (1962). Arheološki spomenici u dolini Trebišnjice. Naše starine, VIII, 11–13.

Bojanovski, I. (1969). Mogorjelo – rimsko Turres. GZM u Sarajevu, XXIV, 137–163.

Bojanovski, I. (1973). Rimska cesta Narona – Leusinijum kao primjer saobraćajnog kontinuiteta. Godišnjak ANUBiH, X, CBI knj. 8, 137–187.

Bojanovski, I. (1977). Rimski natpisi iz doline Trebišnjice. Tribunia, 3, 67–98.

Bojanovski, I. (1988). Bosna i Hercegovina u antičko doba. Sarajevo: ANUBIH Djela knj. LXVI, CBI knj. 6, ANUBIH.

Cons, H. (1882). La province romaine de Dalmatie. Paris: Présentée á la Faculté des Lettres de Paris.

Čače, S. (2003). Ime Dalmacije u 2 i 1 st. prije krista. Radovi Filozofskog fakulteta u Zadru, 40 (27), 29–48.

Imamović, E. (1977). Antički kultni i votivni spomenici na području Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Veselin Masleša.

Jagenteufel, A. (1958). Die statthalter der romischen Provinz Dalmatia von Augustus bis Diokletian. Wien: Schriften der Balkankommission Antiquarische Abteilung, XII, Osterreichische Akademie der Wissenschaften.

Marquardt, J. & Mommsen, T. (1894). Manuel des antiquites romaines. Paris.

Mesihović, S. (2010). Podjela provincije Ilirik. Pregled – časopis za društvena pitanja, LI (2), 87–100.

Mesihović, S. (2011). Rimski vuk i ilirska zmija – Poslednja borba. Sarajevo: Filozofski fakultet u Sarajevu.

Mócsy, A. (1962). Pannonia. RE Suppl., IX, 547–744.

Novak, G. (1965). Questiones Epidauritanae. Rad JAZU, 339, 97–140.

Pavan, M. (1958). Ricerche sulla provincia romana di Dalmazia. Venecia: Memorie dell’ Istittuto veneto di scienze letere ad arti Venezia classe di scienze morali e lettere, Vol. XXXII.

Patsch, C. (1900). Nove rimske epigrafske tečevine iz Bosne i Hercegovine. GZM u BiH, XII, 169–193.

Pašalić, E. (1975). Quastiones de bella dalmatico pannonicoque. Sarajevo: Sabrano djelo.

Radimsky, V. (1891). Bišće polje kod Mostara. GZM u BiH, III, 159–192.

Reidinger, W. (1956). Die Stathalter des ungeteilten P. und Oberpannononiens. Antiquitas, I, 32–66.

Rendić-Miočević, D. (1989). Iliri i antički svijet. Split: Ilirološke studije.

Ritterling, E. (1924). Legio. RE, XII, 1541.

Sergejevski, D. (1935). Iz rimske arheologije. GZM u BiH, XLVII, 17–22.

Sergejevski, D. (1948). Rimska cesta na Nevesinjskom polju. GZM u BiH, III, 43–62.

Suić, M. (1991/1992). Liburnija i Liburni u vrijeme velikog ustanka u Iliriku od 6. do 9. god. poslije Krista. VAMZ, 3 sv. XXIV–XXV, 55–66.

Šačić, A. (2011). Antički epigrafski spomenici istočne Hercegovine (magistarski rad u rukopisu). Filozofski fakultet, Sarajevo.

Škegro, А. (1991). Antička ekonomika u Bosni i Hercegovini. Godišnjak istoričara Bosne i Hercegovine, XXIX, CBI knj. 27, 53–161.

Škegro, А. (1997). Inscriptiones Latinae et Graecae Bosniae et Hercegovinae. Opuscula archaeologic, 21, 85–116.

Škegro, А. (1999). Gospodarstvo rimske provincije Dalmacije. Zagreb: Hrvatski studiji Sveučilišta u Zagrebu.

Truhelka, Ć. (1892). Prilozi rimskoj arheologiji Bosne i Hercegovine. GZM u BiH, IV, 350–365.

Wilkes, J. J. (1969). Dalmatia. London: University of Birmingham.

Zippel, G. (1877). Die romische Heerschaft in Illurien bis auf Augustus. Leipzig: ed. B. Teubner.