Телеколаборација као ЕLF окружење у глобалном добу
Sažetak
Рад се бави телеколаборацијом као окружењем за учење на даљину и начином превазилажења физичке дистанце између две или више група ученика који припадају различитим културама или нацијама, а који користе енглески језик као lingua franca (ЕЛФ – English as a lingua franca), путем компјутерски посредоване комуникације. Последњих неколико година овај феномен постаје све популарнији, будући да живимо у глобалном друштву XXI века, где је свакодневица незамислива без информационо-комуникационих технологија и знања енглеског језика. Вежбањем примене енглеског као lingua franca помоћу телеколаборације не долази само до побољшања језичких вештина већ и до развијања интеркултуралне компетенције и интеркултуралне свести ученика, као важних обележја савременог образовања. Процес усавршавања енглеског језика на овај начин заснован је на више приступа и врста учења, а у оквиру рада сагледан је у односу на: 1) комуникативни приступ; 2) интеракционистички приступ; 3) учењу заснованом на искуству; 4) учењу језика заснованом на задатку; 5) приступу заснованом на изради пројеката; 6) интеркултурално учење; 7) аутономију ученика; 8) вештине учења за XXI век; 9) ЕЛФ комуникацију.
На основу наведених чињеница, одлучено је да се за потребе рада спроведе квалитативна анализа садржаја бројних теоријских и емпиријских истраживања, на основу којих: 1) најпре се стиче увид у основне карактеристике енглеског језика као lingua franca и његове педагошке импликације, укључујући културу и идентитет; 2) потом су представљени теоријски оквир и општи принципи телеколаборације у оквиру учења страних језика; 3) размотрена су и основна обележја оваквог виртуелног окружења са глобалног аспекта; 4) приказан је начин на који се телеколаборација може применити за вежбање употребе енглеског језика као lingua franca; 5) издвојене су њене предности и недостаци, као и предлози за будућа истраживања. Сходно томе, главна сврха сажетог прегледа кључних појмова рада је двострука. Пре свега, да промовише могућности телеколаборације као савременог образовног начина виртуелне размене информација у оквиру парадигме енглеског језика као lingua franca, и наставе енглеског језика уопште, и да пробуди интересовање других истраживача за праћење актуелних образовних трендова
Reference
Baker, W. (2009). The Cultures of English as a Lingua Franca. TESOL Quarterly, 43(4), 567–592.
Baker, W. (2011). Culture and Identity Through ELF in Asia: Fact of Fiction? In: A. Cogo, A. Archibald, J. Jenkins (Eds.), Latest Trends in ELF Research (35–52). Newcastle: Cambridge Scholars.
Baker, W. (2012). From Cultural Awareness to Intercultural Awareness: Culture in ELT. ELT Journal, 66(1), 62–70.
Belz, J. A. (2002). Social Dimensions of Telecollaborative Foreign Language Study. Language Learning & Technology, 6(1), 60–81.
Benson, P. (2006). Autonomy in Language Teaching and Learning. Language Teaching, 40, 21–40.
Block, D. (2003). The Social Turn in Second Language Acquisition. Edinburgh: Edinburgh University Press.
Byram, M. (1997). Teaching and Assessing Intercultural Communicative Competence. Clevedon: Multilingual Matters.
Casañ Pitarch, R., Candel-Mora, M. Á., Demydenko, O., Tikan, I. (2022). Telecollaborative Projects for Teaching English for Professional and Academic Purposes. Revista de Lenguas para Fines Específicos, 28(1), 27–41.
Chun, D. M. (2011). Developing Intercultural Communicative Competence Through Online Exchanges. CALICO Journal, 28(2), 392–419.
Chun, D. (2016). The Role of Technology in SLA Research. Language Learning & Technology, 20(2), 98–115.
Crystal, D. (2003). English as a Global Language (2nd ed.). Cambridge: Cambridge University Press.
Dewey, M. (2012). Towards a Post-Normative Approach: Learning the Pedagogy of ELF. Journal of English as a Lingua Franca, 1(1), 141–170.
Di Gennaro, C. M. & Villarroel Ojeda, Y. E. (2021). Telecollaboration in the Era of Coronavirus. International Journal of Language and Literature, 9(2), 9–19.
Ennis, M. J. et al. (2021). A Telecollaboration Project on Giving Online Peer Feedback: Implementing a Multilateral Virtual Exchange During a Pandemic. Journal of Language and Education, 7(4), 66–82.
Furstenberg, G., Levet, S., English, K., Maillet, K. (2001). Giving a Virtual Voice to the Silent Language of Culture: the CULTURA Project. Language Learning & Technology, 5(1), 55–102.
Gaudelli, W. (2003). World Class: Teaching and Learning in Global Times. Mahwah, NJ: Laurence Erlbaum Associates, Inc.
Godwin-Jones, R. (2003). Emerging Technologies Blogs and Wikis: Environments for On-Line Collaboration. Language Learning & Technology, 7(2), 12–16.
Godwin-Jones, R. (2019). Bridging Cultural Divides Through Telecollaboration. Intercultural Communication Studies, XXVIII(2), 113–135.
Guarda, M. (2013). Negotiating a Transcultural Place in an English as a Lingua Franca Telecollaboration Exchange: a Mixed Methods Approach to the Analysis of Intercultural Communicative Competence and Third Space in an Online Community of Practice [PhD thesis]. University of Padova, Padova.
Guth, S. & Helm, F. (2010). Telecollaboration 2.0: Language, Literacies and Intercultural Learning in the 21st Century. Bern, Switzerland: Peter Lang.
Guth, S. & Helm, F. (2012). Developing Multiliteracies in ELT Through Telecollaboration. ELT Journal, 66(1), 42–51.
Gutiérrez, S. C. (2020). Integrating Intercultural Telecollaboration in Foreign Language Learning Programmes: The Case of Video Communication and Virtual Worlds. Amsterdam, The Netherlands: LOT.
Helm, F. (2009). Language and Culture in an Online Context: What Can Learner Diaries Tell Us about Intercultural Competence?. Language and Intercultural Communication, 9(2), 91–104.
Helm, F. (2015). The Practices and Challenges of Telecollaboration in Higher Education in Europe. Language Learning & Technology, 19(2), 197–217.
Hicks, D. (2003). Lessons for the Future: The Missing Dimension in Education. New York: Routledge/Falmer.
Huertas-Abril, C. A. (2020). Telecollaboration in Emergency Remote Language Learning and Teaching. 2020 Sixth International Conference on E-Learning (Econf), 2020 (Decem), 87–91.
Ikeda, K. (2020). Personal Interview. Cooperation with Japan in Higher Education Hosted by JSPS Alumni Club in Norway and Team Norway Japan. Retrieved from: https://www.kansai-u.ac.jp/Kokusai/IIGE/news/detail.php?seq=141
Jenkins, J. (2006). Current Perspectives on Teaching World Englishes and English as a Lingua Franca. TESOL Quarterly, 40(1), 157–181.
Jenkins, J. (2009). English as a Lingua Franca: Interpretations and Attitudes. World Englishes, 28(2), 200–207.
Jenkins, J. (2012). English as a Lingua Franca from the Classroom to the Classroom. ELT Journal, 66(4), 486–494.
Jenkins, J. (2015). Global Englishes: A Resource Book for Students, Third Edition. London: Routledge.
Jenkins, J., Cogo, A., Dewey, M. (2011). Review of Developments in Research into English as a Lingua Franca. Language Teaching, 44(3), 281–315.
Kachru, B. B. (1988). The Sacred Cows of English. English Today, 16, 3–8.
Lamy, M. N. & Hampel, R. (2007). Online Communication in Language Teaching and Learning. Learning & Technology, 7(2), 145–172.
Long, M. H. (2016). In Defense of Tasks and TBLT: Nonissues and Real Issues. Annual Review of Applied Linguistics, 36, 5–33.
Mueller-Hartmann, A. (2007). Teacher Role in Telecollaboration: Setting up and Managing Exchanges. In: R. O’Dowd (Еd.), Online Intercultural Exchange: An Introduction for Foreign Language Teachers (167–192). Clevedon, UK: Multilingual Matters.
O’Dowd, R. & O’Rourke, B. (2019). New Developments in Virtual Exchange in Foreign Language Education. Language Learning & Technology, 23(3), 1–7.
O’Dowd, R. & Ware, P. (2009). Critical Issues in Telecollaborative Task Design. CALL Journal, 22(2), 173–188.
O’Dowd, R. (2007). Online Intercultural Exchange. An Introduction for Foreign Language Teachers. Clevedon: Multilingual Matters.
O’Dowd, R. (2011). Intercultural Communicative Competence Through Telecollaboration. In: J. Jackson (Ed.), The Routledge Handbook of Language and Intercultural Communication (340–356). New York: Routledge.
O’Rourke, B. (2005). Form-Focused Interaction in Online Tandem Learning. CALICO Journal, 22(3), 433–466.
Pennycook, A. (2003). Global Englishes, Rip Slyme and Performativity. Journal of Sociolinguistics, 7(4), 513–533.
Prensky, M. (2001). Digital Natives, Digital Immigrants. On the Horizon, 9(5), 1–6.
Richards, J. C. & Rodgers, T. S. (2001). Approaches and Methods in Language Teaching. Cambridge: Cambridge University Press.
Seidlhofer, B. (2001). Closing a Conceptual Gap: The Case for a Description of English as a Lingua Franca. International Journal of Applied Linguistics, 11(2), 133–158.
Simpson Davies, K. & Patsko, L. (2013). How to Teach English as a Lingua Franca (ELF) | British Council. (n.d.). Retrieved from: https://www.britishcouncil.org/voices-magazine/how-teach-english-lingua-franca-elf
Shin, J., Eslami, Z., Chen, W. (2011). Presentation of Local and International Culture in Current International English-Language Teaching Textbooks. Language, Culture and Curriculum, 24(3), 253–268.
Smith, L. E. (2015). English as an International Language: No Room for Linguistic Chauvinism. Journal of English as a Lingua Franca, 4(1), 165–171.
Stauffer, B. (2022). What Are 21st Century Skills?. Retrieved from: https://www.aeseducation.com/blog/what-are-21st-century-skills
Toscu, S. (2021). Dos and Don’ts of an Effective Telecollaboration Project. Kuramsal Eğitimbilim Dergisi [Journal of Theoretical Educational Science], 14(2), 202–222.
Zhiming, B. (2003). Social Stigma and Grammatical Autonomy in Nonnative Varieties of English. Language in Society, 32(1), 23–46.
Zoghbor, W. (2018). Revisiting English as a Foreign Language vs English Language Franca (ELF): The Case for Pronunciation. Intellectual Discourse, 26(2), 829–858.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293