Уништавање српских цркава и манастира на Косову и Метохији од 1999. до 2022. године: културно-географске детерминанте
Sažetak
Аутономна покрајина Косово и Метохија (у даљем тексту: АП Косово и Метохија) јесте историјски део Старе Србије и централна област српске средњовековне Немањићке државе, што је чини историјско-географским и културно-географским простором од огромног значаја за Републику Србију. Истовремено, Српска православна црква кроз читаво своје духовно, историјско и културно трајање на Косову и Метохији дели судбину српског народа. Уништавање српских сакралних споменика на Косову и Метохији траје вековима, тако да се континуитет разарања српских цркава и манастира може пратити од XVII века па све до данашњих дана. Током НАТО интервенције на Савезну Републику Југославију и на територију АП Косово и Метохија, која је трајала од 24. марта до 9. јуна 1999. године, од стране албанских екстремиста, девастиран је и срушен највећи број српских сакралних споменика. Истовремено, временски период с краја XX и прве две деценије XXI века обележио је суров прогон Срба са Косова и Метохије и девастација целокупног српског културног наслеђа. Применом методологије културно-географских истраживања и теренским истраживањима, циљ рада је стицање научног сазнања у функцији непосредне потврде и документовања свих досад познатих случајева девастације и рушења српског сакралног наслеђа на Косову и Метохији од 1999. до 2022. године који су почињени од стране припадника албанских екстремиста.
Reference
Бериша, Х. (2012). Политичко насиље на Косову и Метохији од 1945. до 2003. године. Београд: Факултет политичких наука.
Бинач: Српски векови срушени у једном дану (2017). Доступно на: http://gracanicaonline. info/2017/11/20/binac-srpski-vekovi-sruseni-i-jednom-danu/, 17. април 2022.
Војводић, Д. и Марковић, М. (ур.) (2017). Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији. Историја, идентитет, угроженост. Београд: САНУ.
Грујић, Р. (1989). Православна српска црква. Крагујевац: Светлост.
Ђокић, Н. и Надовеза, Б. (2019). Цркве и манастири на Косову и Метохији у XIX веку. Крушевац–Београд: Историјски архив – Српски научни центар.
Етнички мотивисани инциденти на Косову и Метохији, 2021/2022. (2022). Влада Републике Србије, Канцеларија за Косово и Метохију. Доступно на: http://www.kim.gov.rs/incidenti-kim.php, 18. јул 2022.
Задужбине Косова: споменици и знамења српског народа (1987). Призрен–Београд: Епархија рашко-призренска – Богословски факултет.
Закон о културним добрима Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 71/94, 52/2011 – др. закони, 99/2011 – др. закон и 6/2020 – др. закон). Доступно на: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/1994/71/1/reg, 1. јун 2022.
Ивановић, М. (2013). Метохија-споменици и разарања 1923–2011. Нови Сад – Београд: Прометеј – Службени гласник.
Јефтић, А. (2011). Од Косова до Јадовна. Доступно на: https://svetosavlje.org/od-kosova-do-jadovna-putni-zapisi/29/, 20. јун 2022.
Медојевић, Ј., Пунишић, М., Милосављевић, С. (2011). Географска статистика. Косовска Митровица: Природно-математички факултет.
Медојевић, Ј. и Милосављевић, С. (2019). Демографски процеси на Косову и Метохији од 1999. до 2019. године. Косовско-метохијски зборник, 8, 265–285.
Меморандум о Косову и Метохији Светог архијерејског синода Српске православне цркве (2003). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
Николић, М., Вукотић Лазић, М., Ротер Благојевић, М. (2021). Споменици светске културне баштине на Косову и Метохији – проблеми и перспективе заштите. Архитектура и урбанизам, 53, 89–99.
Павличић, Ј. (2017). Српско споменичко наслеђе на Косову и Метохији у светлу савремених теорија о културној баштини. Београд: САНУ.
Павловић, М. (2019). Географске регије Србије 2 – планинско-котлинско-долинска макрорегија. Београд: Географски факултет.
Петнаест година од мартовског погрома над Србима на Косову (2019). Глас Подриња. Доступно на: http://www.glaspodrinja.rs/cir/aktuelno/7721/petnaest-godina-od-martovskog-pogroma-nad-srbima-na-kosovu//, 17. јул 2022.
Писмо бр. 1047 Светог архијерејског синода СПЦ госпођи Ирини Боковој, Генералном директору Унеска, од 14. септембра 2015. Доступно на: https://mitropolija. com/2015/09/15/pismo-svetog-sinoda-spc-generalnom-direktoru-unesko-a-irini-bokovoj-povodom-pretenzije-da-drzava-kosovo-postane-clanica-unesko-a, 25. јун 2022.
Последња престоница Немањића (2016). Доступно на: https://www.opanak.rs/poslednja-prestonica-nemanjica/, 1. јул 2022.
Православни храмови уништени од доласка КФОРА (2009). Косово и Метохија, интернет портал. Доступно на: http://www.kosovo-metohija.com/index. php/2009-12-21-16-12-20/2009-12-12-21-03-15/2009-12-12-21-04-06, 1. јул 2022.
Радовановић, Д. и Ђекић, М. (2019). После усвајања Резолуције 1244 (1999–2017). Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији. Историја, идентитет, угроженост. Београд: САНУ.
Радовановић, М. (2008). Косово и Метохија. Београд: Службени гласник.
С. К. (2019). Обијена црква у Бањској код Вучитрна. Доступно на: https://jedinstvo. rs/obijena-crkva-u-banjskoj-kod-vucitrna, 16. јул 2022.
Светиње и културна добра уништени у мартовском погрому. Доступно на: https:// media.srbija.gov.rs/medsrp/dokumenti/unisteno_mart2004.pdf, 10. април 2022.
Степић, М. (2019). Геополитички темељи српске стратешке културе. Војно дело, 8, 166–180.
Степић, М. (2020). Косово и Метохија: геополитички аспекти брзог решења и замрзнутог конфликта. Национални интерес, 38 (2), 7–30.
Стојанчевић, В. (1994). Срби и Арбанаси 1804–1812. године. Нови Сад: Прометеј.
Стратегија одрживог опстанка и повратка на Косову и Метохију. Влада Републике Србије. Службени гласник РС бр. 32 од 14. маја 2010. Доступно на: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2010/32/1/reg, 28. јул 2022.
Стратешки приоритети развоја културе од 2021. до 2025. (2021). Министарство културе и информисања Републике Србије кроз своје. Доступно на: https:// www.kultura.gov.rs/extfile/sr/6132/Strate%C5%A1ki%20prioriteti%20razvoja%20kulture.pdf, 12. август 2022.
Уништена и оштећена културна добра на Косову и Метохији од 1999. до 2004. године. Доступно на: https://media.srbija.gov.rs/medsrp/dokumenti/unisteno_osteceno_1999-2004.pdf
Урошевић, А. (1964). Косово. Београд: Научно дело.
Учешће Српске академије наука и уметности у унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији (2018). Прилози чланова и одељења САНУ. Београд: САНУ.
Фолић, Љ. (2001). Распето Косово – оскрнављени и уништени православни српски храмови и манастири (јун 1999. до маја 2001. године). Призрен: Епархија рашко-призренска.
Цвијић, Ј. (1906). Основе за геологију и геоморфологију Старе Србије и Македоније. Београд: Државна штампарија Краљевине Србије.
ICOMOS (2022). Heritage at Risk Reports—International Council on Monuments and Sites. (n.d.). Retrieved from: https://www.icomos.org/en/get-involved/inform-us/heritage-alert/heritage-at-risk-reports, July 21, 2022.
Jović Lazić, A. (2004). Zaštita kulturne baštine na Kosovu i Metohiji. Međunarodni problemi, 56 (4), 465–489.
Minirana crkva u selu Pomazatin (2000). Blic, Arhiva. (17. jul). Dostupno na: http://www. blic.rs/vesti/hronika/minirana-crkva-u-selu-pomazatin/2xycm3b, 20. jul 2022.
Oskrnavljena crkva Svete Petke u selu Donja Šipašnica (2021). Kancelarija za KiM: Arhiva (25. maj). Beta. Dostupno na: https://beta.rs/vesti/politika-kosovo/146748-kancelarija-za-kim-oskrnavljena-crkva-svete-petke-u-selu-donja-sipasnica-foto, 17. jul 2022.
Oskrnavljena-crkva-u-selu-Babljak (2013). Radio KiM. Arhiva (22. januar). Dostupno na: https://www.radiokim.net/vesti/u-babljaku-oskrnavljena-crkva-i-obijene-tri-srpske-kuce.html, 20. jul 2022.
Pravoslavni hramovi uništeni od dolaska KFORA (2009). Arhiva (11. decembar). Kosovo i Metohija, internet portal. Dostupno na: http://www.kosovo-metohija.com/index. php/2009-12-21-16-12-20/2009-12-12-21-03-15/2009-12-12-21-04-06, 17. jul 2022.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293